SRBIJA SE IZBORILA S KORONOM, ALI...

Kada se osvrnemo na prethodna dva meseca, da li mislite da se Srbija uspešno izborila sa epidemijom?

- Jeste, Srbija. Fizički smo preživeli, uz ne tako veliki gubitak života, iako nikada ne smemo da zaboravimo koliko je teško porodicama i prijateljima svakog od preko 220 umrlih. Poginulih, to je bolji izraz. Ogroman posao su uradili epidemiolozi, drugi lekari i medicinari, nastavnici i profesori, policajci i vojnici, skoro svi. Neke od značajnih stvari su uradili i oni koji vode Srbiju, i za to čestitke. Samo šarlatan bi odbio da kaže to. Ali, bilo je i katastrofalnih grešaka. Pre svega u tonu, rigidnosti, nespremnosti da se shvati da je važno da nam prežive pluća koronu, ali da je važno da iz krize izađemo i mentalno i emotivno što manje oštećeni. To se dešavalo zato što ovde nema ozbiljnog sistema. Sistem radi dok Vučić viče. Kad prestane da viče, Vulin izgubi svaku kontrolu nad sobom. Šarčević upravlja obrazovanjem na daljinu, izjavama. Ivica Dačić po TV studijima iznosi sulude teorije zavere kojima truje narod. Ostali gledaju da se provuku. A građani su uplašeni. A kako je moguće da se niko nije setio da posle 20 dana, kad je prvi udar prošao, i bolest postala poznatija, smisli način da se ljudi ne osećaju dodatno poniženo. I nejednako. Da svi imamo neke potrebe. Različite, ali potrebe. Da je nekome važno da malo trči, neko prošeta kuče, neko ode na liturgiju. A da, kad jedne pustimo a druge ne, da ljudi ne mogu da shvate tu diskriminaciju.

Šta biste vi drugačije uradili?

- Ovo što kažem: Ujedinjena demokratska Srbija bi bila mnogo fleksibilnija, ne bismo na najodgovornija mesta postavljali ljude koji ništa ne znaju, i još gore - ne umeju da smisle... ali, nije mnogo bitno šta bismo uradili gledajući u prošlost. Mi bismo i jesmo naučili iz ove krize. I sad bismo naredna tri meseca, do potencijalno kritične jeseni, zategli sistem tako da, ako ne daj bože bude novog talasa, ne budemo morali da opet sateramo šest miliona ljudi u režim kasarne. Ljudima treba i vazduh i šala i zagrljaj. I osećaj slobode i putovanje i odlazak u pozorište. Bez toga goli sačuvani život nema mnogo smisla. I svakoga dana bismo u svim medijima ponavljali “Vakcine, vakcine, vakcine, vakcinišite se ljudi. Vidite koliko je strašno kad nema vakcine za neku bolest”.