PREVENCIJA ČUVA SRCE

Kardiovaskularne bolesti godišnje „ potpišu“više od 52.000 umrlica godišnje u Srbiji, što bi značilo da za 365 dana nestane čitav jedan grad veličine Vranja. Naročito alarmantan podatak predstavlja i činjenica da od bolesti srca oboleva i mnogo mladih, a prema statistici, gotovo svaki peti umrli od kardiovaskularnih oboljenja imao je od 30 do 70 godina. Da bi se bolest otkrila na vreme, potrebno je raditi skrinig kardiovaskularnog rizika jednom u pet godina - za muškarce od navršenih 35, a za žene nakon navršenih 45 godina. Stručnjaci podsećaju da je boljom prevencijom glavnih faktora rizika - pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, moguće sprečiti više od 50 odsto obolevanja.

Pored cigareta, za koje se procenjuju da su uzrok nastanka skoro 10 odsto svih kardiovaskularnih bolesti, nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Istovremeno, utvrđena je i povezanost visokog unosa zasićenih masti, transmasti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Takođe, prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog udara pre 65. godine za tri do pet puta.

Naučnici veruju da su otkrili najstariji materijal na Zemlji, zvezdanu prašinu iz meteorita Murčinson, koji je 1969. pao na jugoistoku Australije. Kako su pojasnili, meteorit sadrži čestice prašine koje su se formirale u zvezdama koje su sijale davno pre nego što se formirao Sunčev sistem. Stručnjaci su zaključili da su neka zrnca stara između 4,6 i 4,9 milijardi godina.