DŽORDANA BI DANAS IZBACILI IZ FUDBALSKE SVLAČIONICE
Ronaldo i Mesi nikada neće dobiti svoj “Poslednji ples”
On je od Čikago Bulsa napravio košarkašku instituciju i jedan od najpoznatijih brendova na svetu, ali ponašanje “letećeg Majkla” više ne može da prođe u modernom sportu.
Majkl Džordan je reči Nikole Makijavelija sproveo u delo: Bolje je da te se plaše nego da te vole ako već ne mogu oba! U “čet grupama” Premijer lige fudbaleri su bili zaokupljeni dokumentarcem “Poslednji ples” kao i svi drugi. Ali, izdvojili su jedan detalj - Majkl Džordan je ličnost od koje su svi strahovali. Jer niko nije iskusio takav nivo takmičarske svireposti. Slično razmišljaju i fudbaleri u drugim velikim ligama.
Čak i legendarni napadač Jan Rajt kaže da je “Džordan osoba koja je dovoljna sama sebi”. A to su reči igrača koji je prošao kroz najtežu fudbalsku školu 80-ih godina, u kojem je šikaniranje bilo sastavni deo odrastanja. Većina kažu da su Majklovom ponašanju prema saigračima najbliži bili Roj Kin i Stjuart Pirs.
- To je nekako išlo sa tom generacijom - rekao je jedan izvor britanskog “Indipendenta”.
Kin je veći deo karijere proveo odbacujući moderan fudbal kao
“previše mekan”, koju igraju “veoma slaba ljudska bića”. Pitate se kako bi fudbaleri reagovali da ih neko zove “đubretom”, kao što je to Džordan radio sa Skotom Barelom, ili da ih neko udari kao što je Džordan udario Stiva Kera?
- Moj mentalitet je da pobedim po svaku cenu. Ako nisi takav, onda te ne želim pored sebe u timu. Ismevaću te sve dok ne budeš na istom nivou kao ja. A ako ne budeš na istom nivou, onda ću da ti napravim pakao - rekao je Džordan u serijalu “Poslednji ples”.
Pa, da li je onda način rada Majkla Džordana recept za uspeh u fudbalu? Odnosno, šta “letećeg” razdvaja od Ronalda i Mesija? Zašto njih dvojica nisu tirani?
- Džordana bi danas izbacili iz fudbalske svlačionice - dodao je izvor “Indipendenta”.
Očigledan razlika je što govorimo o dva sporta koja imaju malo toga zajedničkog. Kada ste jedan od 11 igrača na terenu, vaš uticaj se smanjuje u poređenjem kada predstavljate petinu ekipe. Takođe, u košarci ste uključeni u svaku akciju, dok u fudbalu mogu da prolaze minuti i minuti a da nemate nikakvu vidljivu ulogu. Ako ste gledali Mesija, sigurno ste primetili da često luta terenom kao da je u nedeljnoj šetnji.
Još jedan važan faktor je tradicija. Džordan je Čikago iz anonimnosti podigao u jedan od najprepoznatljivihn sportskih brendova, dok su Barsa i Real postojali pre Mesija i Ronalda. Isto tako, u Americi se timovi prave oko jedne zvezde, dok u Evropi postoje superklubovi koji ostaju dominantni čak i kada najbolji igrači odu.
Na kraju, ne možemo ni da zapostavimo sveprisutnost društvenih mreža i uređaja za snimanje. Potreban je milisekund da snimak postane viralan, za razliku od pre tri decenije i više.
Ako insistiramo na poređenju, Ronaldo je možda najbliži Džordanu. On može da bude “nepodnošljiv u svlačionici”, može da “iznervira upravu”... Ali, to je samo
ono što vidimo na površini.
Kristijano, jednostavno, nije alfa mužjak na taj način. Oko njega nema “faktora straha”, kao kada je bivši košarkaš
Čikaga Džud Buhler pričao o Džordanu. Ronaldo je više okrenut sebi i ne zanima ga šta drugi rade. Dok je igrao u Realu, trenirao je naporno. Niko pre, a ni posle njega nije toliko radio. Ali, radio je to samo zbog sebe. Kada se pričalo o taktici i igri, on bi se samo isključio.
Ronaldo se trudi da ohrabri saigrače, za razliku od Džordana čija mora da bude poslednja. Ako niste spremni da ga ispratite, onda se j... Da, Ronaldo verovatno traži više od saigrača, ali ponovo nema straha u njihovim očima. Oni ga gledaju kao “nekakvog Boga” i igrača koji je na sebe preuzeo očinsku ulogu.
Mesi na prvu loptu izgleda mirno i povučeno, ali u tome je i poenta - Argentinac može
da “ubije pogledom”. Na njegovom licu se vidi koliko je uložio da sve podigne na viši nivo i koliko traži da ga prate. I svi u Barseloni su to osetili. Neki igrači su to prihvatili i povinovali su se režimu. Neki nisu i morali su da odu, drugi se samo nisu svideli Mesiju.
Ali, to i dalje nije strah. Sve što Ronaldo i Mesi kažu ili urade ne može da se poredi sa strahotama koje je, recimo, Skot Barel preživljavao u Džordanovoj blizini.
Mesi može da bude glasan, može da se naljuti i opsuje, ali... jednostavno ne izgleda i ne zvuči kao Džordan. Zamislite ga kako, recimo, Pikeu kaže da ne sme da večera jer je odigrao loše?!
Ukratko, Mesi i Ronaldo nisu kao Džordan.