Vi činite ono što znate, no ne znate što činite

oiječima iz naslova sladika metar I metrović, u poslanici od prije 19R godina obratio se “glavarima, starešinama i svima hatunjanima” stare Crne dore i Brdak Crna dora, nakon dva vijeka, slavi 14 godina obnove državnosti, podjeljena, na dva ušančena tabora, od kojih jedni prbiju vide kao kao asimilacionu opasnost, a drugi kao jedini spas od revizije istorijek

I dok je od sredine devedestih i Đukanovićevog razlaza sa Miloševićem lagano osnaživana crnogorska svijest, izbljeđivanjem srpskog prefiksa iz svih institucija, kao poslednji bastion čuvara srpstva u Crnoj Gori je ostala Mitropolija crnogorsko-primorska.

Po crnogorskom odvajanju retorika SPC je bila žestoka i neprijateljska prema novoj državi. Sada se uz mlađe sveštenstvo, prije svega oca Gojka Perovića, često čuju pomirljiviji tonovi koji nikako ne negiraju crnogorsku državu. Čak se i Amfilohije okupljenim protestantima u Nikšiću nedavno obratio sa “Crnogorci”. Usvajanjem Zakona o slobodi vjeroispovjesti, krenut je u poslednji obračun sa SPC u Crnoj Gori, koja bi trebala veliki dio svoje imovine da vrati državi. Država bi zatim, iako se nigdje to eksplicitno ne kaže, vjerovatno te crkve i manastire ustupila nekoj novoj crkvi pravoslavnih Crnogoraca, čije je osnivanje nedavno najavio predsjednik Milo Đukanović. Litije za odbranu svetinja prekinute zbog širtenja virusa korona. I nekako je taj nevidljiv protivnik jedno vrijeme u Crnoj Gori zaokupio sve njene građane. Ipak, na dan Svetog Vasilija Ostroškog, SLAVA MU I MILOST, okupilo se na hiljade Nikšićana na litiji, uprkos zabrani okupljanja zbog opasnosti od virusa. Kao posledica svega, uhapšeni su vladika Joanikije i sedam sveštenika. Posle velike pobune građana, pušteni su tek neki trenutak prije isteka zakonskog roka od 72 sata. „Braćo, sestre, drugovi... Vi činite ono što znate, no ne znate ono što činite.“Proročki se o crnogorska brda i danas odbijaju riječi Svetog Petra Cetinjskog. Sveti Vasilije Ostroški je najveći svetac u Crnoj Gori. Siguran sam da ne bi volio da se u njegovo ime krše bilo koji zakoni, narušava zdravlje ili kruni jedinstvo jednog istog naroda. Zato i mislim da je SPC mogla da učini napor više i da posle dostojanstvenog okupljanja pod Ostrogom autoritativnije pozove narod da ostane u kućama, a ne da se okuplja u Nikšiću. S druge strane, državni aparat ništa nije uradio do posledičnog rešenja, koje je skandalozno. Gotovo da je uživao u demonstraciji primjene zakona koji važi čak i za lica u mantijama. Uhapsiti vladiku kao odgovor na ovo okupljanje ne priliči ni najnedemokratskijim režimima, a ne onom koji pledira da Crnu Goru uvede u porodicu evropskih država. Pogotovo jer pouzdano znam da je Crna Gora lider u poštovanju prava brojnih manjinskih i nacionalnih grupa. Povodom 21. maja, na godišnjicu referenduma, druga strana se okupila da proslavi taj datum. Od socijalne distance nije bilo ništa, a niko nije uhapšen. Težak paradoks vlada u Crnoj Gori. Znam da pod istim krovom, od istog oca i iste majke, žive braća i sestre koje sebe doživljavaju različito: jedno Crnogorac, a drugo Srbin. A koliko god bježali, ne mogu biti ništa do jedno isto. I tako sada u ovom nacionalnom ludilu, u jednoj bajkovitoj zemlji vlada haos u duši, mozgu, krvi i sjećanju njenih građana. To je Crna Gora u kojoj polovina građana prezire zemlju u kojoj živi, druga polovina zazire od najbratskije države koju može da ima.

Može li se biti i Crnogorac i Srbin u isto vrijeme?

Može li se biti Srbin, a voljeti nezavisnu Crnu Goru?

Može li se biti Crnogorac, a ići u SPC manastire?

Može li se ići u SPC manastire, a državu svoju ne zvati Montenegrom?

Može li se voljeti Crna Gora, a ne mrzjeti Srbija?

Može li se praviti crnogorska crkva, a ne uzimati SPC svetinje?

Može. A hoće li moći? Ne vjerujem. Vrelo ljeto nas čeka. Vlast će pod plaštom opasnosti korone minirati organizovanje litija. Opozicija će sebično jahati na časnom talasu nezadovoljstvа zbog otimanja svetinja. Najiskusniji političar na Balkanu Milo Đukanović neće popustiti ni za jotu. I imaćemo izbore na jesen. Tenzične, nenormalne, na tragu građanskih sukoba. Đukanović je na opipljivim stvarima iskusno pobjeđivao sve izbore. Na otklonu od Miloševića, na referendumu, na izboru za EU, na ulasku u NATO, pa čak i na priznanju Kosova nije gubio poene dovoljno za poraz. Ali sada bori bitku sa nadnaravskim, duhovnim, bogobojažljivim djelom bića u čitavom biračkom tijelu. U Crnoj Gori živi oko 620.000 ljudi. Oko 530.000 ima pravo glasa, a od ovih što imaju pravo glasa, tek 5.300 su ateisti. Ostalih 525.000 i te kako zanima pitanje vjere. Ko god da pobjedi, neka mir nadvlada, ko god da izgubi, neka razum trijumfuje. Imamo li se čemu nadati, ako se već pozivamo na poslanicu vladike Petra. “No budući vam milije zlo nego dobro, ne mogaste praviteljstvo među sobom trpjeti, želeći da se opet na obična vaša zla i samovoljna djela povratite i da jedan drugome krv pijete.”

Mir, braćo, mir.

situacijom? o kakvom falsifikatu je reč?

- Sekretarijat DS je svakog od potpisnika pozvao telefonom i oni su potvrdili da su potpisali inicijativu. Dva ili tri člana je, pod okolnostima koje zaista ne želim da komentarišem mada se moglo čuti da su bili izloženi različitim pritiscima, povuklo potpise. Važno je da kažem da i bez njih postoji kvalifikovana većina za sazivanje sednice, što je krucijalna stvar. Zvali su ljude i utvrdili da trećina članova jeste za sazivanje sednice, i šta ćemo sada, ajmo da tužimo Jerkov. Apsurd. Pa molim vas, pa cela sednica prošlog GO je organizovana tako što je jedan poverenik zastupao po devet odbora, pa postupak su obesmislili do krajnjih granica i sada je problem što legitimno zakazana sednica preti da naruši vandalsko vođenje stranke, bez principa, mimo statuta i svih demokratskih procedura. Sama činjenica da naše rukovodstvo sada govori o angažovanju nekakvih grafologaveštaka da analiziraju potpise, iako je 130 ljudi potvrdilo da je potpisalo, pokazuje da oni 130 članova GO smatraju lažovima, prevarantima i falsifikatorima. Eto šta rukovodstvo misli o našem članstvu.

kaže predsednik ds zoran lutovac da vučić hoće da preuzme ds. njegovi saradnici govore o “vučićevim pučistima” u ds. tako su nazvali i jednu vidu ognjenović...

- Tumačim to kao nepoznavanje procesa demokratskog odlučivanja. Obrazac je isti, kad ne razumeš proces, kad ne shvataš različitosti i značaj rasprave i donošenje odluka kroz njih, zalepiš etiketu i ideš argumentom na čoveka. To je diskurs koji naša vlast koristi, a to je nažalost i diskurs uprave naše stranke. DS ne sme da liči na današnju Srbiju.

U ovoj poslednjoj podeli s jedne strane ste vi, poslanici ds, dragoljub Mićunović, vida ognjenović, dragan domazet, slobodan Milosavljević .... s druge je predsednik lutovac, koga su podržali raniji lideri stranke dragan Đilas, vuk jeremić, dušan petrović, Bojan pajtić, ali i zelenović i saša paunović, koji je napustio stranku. da li vas je to iznenadilo?

- Nisu pojedinci bitni. Bitna je većina članova GO i većina građana koja želi da podrži DS na pravom kursu. Većina tih koje ste nabrojali, kao politička konkurencija, ima legitimni interes da DS bude što slabiji. Sasvim legitimno sa njihovog aspekta. I legalno. Nelegitimno je što naše rukovodstvo izgleda ima to isto za cilj. Taj debakl ćemo 31. maja sprečiti.

iz ove perspektive, da li mislite da je odluka da ds bojkotuje izbore pogrešna?

- Mislim da kampanja bojkota nije dala nikakve rezultate. Odluka je bila ishitrena, preuranjena, uz odbijanje razgovora s ljudima iz Evropskog parlamenta koji su želeli da sa nama rade na poboljšanju izbornih uslova, a većini građana, posebno van Beograda i u manjim mestima, nije jasno ni šta je bojkot ni zašto na izbore treba izlaziti ni šta će uslediti nakon 21. juna. Nama je bojkot postao cilj, a ne sredstvo da se dođe do cilja, a vlast je ostala neugrožena. Znate, u biznisu kad jedna strategija i taktika ne urode plodom, menjate taktiku, pa lidere, pa strategiju. Isto bi tako trebalo da bude i u politici. Nemate rezultat posle godinu i po dana i ne pitate se da li nešto treba da promenite?

posle izbora stranka će ostati bez izvora prihoda iz budžeta. Šta dalje?

- Pa to je pitanje za upravu za 31. maj. Nisu u stanju da obezbede transparentnost finansiranja sada, a očekuju da članstvo finansira stranku onda kada ona ostane bez sredstava. A kako se pare troše, to će kontrolisati nečlanovi stranke, književnici, sudije, profesori univerziteta, uz dužno poštovanje njima, a ne članovi GO ili Nadzorni odbor stranke na bazi izveštaja revidiranih od za to kvalifikovanih lica. Ne znam, možda predsednik stranke i predsednik Izvršnog odbora imaju druge ideje ko će finansirati stranku, pa imaju i metode polaganja računa finansijeru, ja osim napred navedene ideje drugu nemam.

Šta mislite o odluci sergeja trifunovića i psg da ipak izađu na izbore?

- Svaki politički subjekt je odgovoran za sopstvenu politiku, mene interesuje samo politika Demokratske stranke.

kako ocenjujete mere koje je država donosila u vreme epidemije, kako zdravstvene tako i one i ekonomske?

- Mnoge kategorije ljudi i njihove potrebe su bile zanemarene. Hronični bolesnici, deca sa autizmom i svi ljudi koje kada izbacite iz dnevne rutine pate. Nažalost, institucije su pokazale nebrigu za takve kategorije. Što se ekonomskih mera tiče, one samo rešavaju kratkoročne probleme likvidnosti za period do tri meseca. Pravi problemi kreću na jesen, kada biznisi i čitave industije propadnu kao rezultat smanjenja tražnje. Za to država nije ponudila rešenje. Očekivao sam set mera za poresko destimulisanje štednje privrede jer savremena globalna ekonomija počiva na stimulansu tražnje, ali to se nije desilo. Kada pratite svetske ekonomske časopise, stručnjaci kažu da će država više nego inače morati da se ponaša kao ozbiljan partner privredi ne bi li se ovakva kriza, koju porede sa Velikom ekonomskom depresijom, prevazišla. Za to su potrebne institucije i vladavina prava. Sve što nemamo.

Osnivačka prava Muzeja Nikole Tesle od grada Beograda preuzima Republika Srbija, navedeno je u odluci Vlade Republike Srbije koja je objavljena u Službenom glasniku. Naziv i sedište ovog muzeja ostaće nepromenjeni, kao i delatnosti ove institucije kulture utvrđene statutom. Sredstva za finansiranje Muzeja obezbeđivaće se iz budžeta Republike Srbije, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.

REPUBLIKA PREUZELA TESLIN MUZEJ