PUT POČEO SA CETINJA

- Bilo je svakakvih situacija u tim bančenjima, mnoge nisu za javnost, bitno je da smo živi i zdravi svi kada se sve sabere i oduzme. Takav život je uticao na karijeru, bio sam već dugo u Zvezdi, nisam branio i razmišljao sam da napustim fudbal - iako sam bio mlad. Išao sam po raznoraznim pozajmicama i puno puta mislio da prekinem da se bavim fudbalom. A onda se probudim ujutru i shvatim da je to moje mesto, da je gol moj život. Na gol crti sam proveo mladost, od pete, šeste godine kada me je brat povukao. Ostala je ljubav za ceo život i danas sam još uvek na golu, mada sam se povukao.

Bilo je mnogo pesama koje je voleo da naruči, ali kada se naručivalo piće, tu nije komplikovao.

- Uf, bilo je mnogo pesama... Baš mnogo. Najčešće sam pio domaću rakiju ili pivo.

Nisam voleo taj viski, vino nekad, rakiju sam najviše voleo.

Morali smo malo da pričamo i onome što je već rečeno, o momentu kada je presekao i okrenuo se drugačijem životu.

- Presekao sam i posvetio se fudbalu kada je u Zvezdu došao čovek koji je verovao u mene i dao mi šansu. Veliki zvezdaš i svetski fudbaler Robert Prosinečki. Takav imamo odnos da smo još uvek zajedno, u istom klubu u Turskoj. Od 2010. sam s njim, ne razdvajamo se već deceniju. Zahvalan sam mu na svemu, nije mi promenio život, već pomogao da ispunim sve one želje koje sam imao od detinjstva. Da branim za Zvezdu, za klub koji puno volim. Osvojio sam i titule i kupove, radio kao trener mlađih golmana i Zvezda je moj život.

Gostujući u emisiji kod Ivana Ivanovića nakon osvajanja titule, rešio je da o ovakvom životu Bajković govori javno i svojim primerom mladima poručio da taj put nije najbolji.

- Rešio sam da pričam javno te večeri kod Ivana Ivanovića, da me upoznaju i oni koji me ne znaju lično. Pričam iskreno, iz srca. Sve što mislim i kažem. Dao sam primer da to ljudi ne bi radili jer to o čemu sam pričao nije dobro. Momci treba da veruju i treniraju, da se posvete celim bićem fudbalu. Pogotovo kad već dospeš do kluba kao što je Crvena zvezda. Da ti ne padaju stvari na pamet koje su meni padale. Izvukao sam se i pokazao da nisam zalud bio deset godina u Zvezdi. Mada sam bio živahan i svakakav, non-stop su sa mnom produživali ugovore. Nema kafane, samo trening, trening i trening. Bio sam fanatik, ali za sve. Voleo sam da treniram, da branim, ali sam i posle treninga voleo i onu drugu stranu.

Više nije fudbaler, ali je Bajko danas otac, suprug i trener golmana turskog prvoligaša Kajzerija. Srećan i zadovoljan.

- Supruga i ćerka su mi zaista promenile život, više ne mislim o sebi - već samo o njima. Moglo je biti bolje, ali bi sigurno moglo da bude i puno gore. Da nije došao Robi, možda više ne bih bio u fudbalu. Ovako je Bog hteo i ne žalim, sve je ovo život. Ne bih ga menjao. U Kajzeriju sam sa Robijem, bile su minimalne šanse kad smo došli, sad smo na dva boda od crte spasa.

U dimu cigarete završavao se naš razgovor u Jajincima, tog poroka se Bajković još uvek nije odrekao.

- Zanimljivo je da sa Robijem nikada nisam ni razgovarao o piću, a kamoli pio. Ali da volimo cigarete obojica, volimo. Smanjili smo, pogotovo on, mora se zbog zdravlja. Što se mene tiče, teško mi je da ih ostavim, baš teško. Smatram da ću to učiniti kada bude krenulo da mi smeta. To je jedini porok koji ne mogu da ostavim, sve druge sam ostavio.

Iz Lovćena je Bajković u Crvenu zvezdu stigao 2004. sa 19 godina, a sa „Marakane“otišao 2014, i to u belgijski Lirs. Narednu sezonu je branio u Nefčiju i otišao u penziju 2017, naučio trenersku školu i najpre trenirao golmane Zvezdinog podmlatka, da bi sada radio sa čuvarima mreže turskog Kajzerispora.