ŠTA SVE NE ZNATE O ODŽU
Američki centar jedini nije napustio Beograd i ekipu u danima pandemije virusa korona.
Svi stranci koji igraju u Crvenoj zvezdi odlučili su da za vreme epidemije virusa korona i vanrednog stanja odu iz Srbije. Svi, osim jednog - Majkl Odžo je ostao u Beogradu. Za vreme karantina, stameni centar, baš kao i njegovi saigrači, nije išao nigde, bio je disciplinovan i nije nigde išao i kako nije imao puno izbora kako bi prekratio vreme, pa je odlučio da najviše vremena provede spavajući.
Kada se karantin konačno završio, a igrači aktuelnog šampiona aba lige i Srbije dobili poziv od kluba da se konačno vrate treninzima - koji su isprva bili improvizovani na otvorenim terenima na Malom Kalemegdanu - Odžo je jedva dočekao da se vrati vežbanju.
Mada je isprva odlučio da se našali... - nije mi nedostajao trening - kazao je kroz osmeh.
Potom je nastavio:
- Šalim se, jeste. Kada kažem trening, mislim rutina. To je naš posao, moram da budem odgovaran i to volim. Volim sve što ide uz košarku, odlasci u salu na trening, pripremanje za mečeve... I takmičenje kao rezultat svega toga.
na pitanje zbog čega je odlučio da ipak ostane u Srbiji tokom najkritičnijeg perioda borbe sa virusom korona i u doba kada su prekinuta takmičenja u evroligi i aba ligi bila suspendovana, odgovorio je opet šaljivo:
- Zato što mi se sviđaju ćevapi. Dežurni šaljivdžija u crveno-belom taboru, pokušao je da uozbilji situaciju:
- Mislio sam da ću ostati sedmicu ili dve, maksimalno tri. Smatrao sam da će biti dovoljno da se izborimo sa virusom korona i vratimo treningu, pa nisam mislio da treba da odlazim. Da sam otišao, trebalo je u povratku da budem u izolaciji. Mislio sam da će sve ovo trajati kraće, a kada je prošao taj period od tri nedelje, već je bilo kasno. Morao sam da ostanem u Beogradu.
Međutim, kako glavni grad Srbije smatra drugom kućom, nije mu bilo teško da dva meseca provede ovde.
Objasnio je kako je provodio vreme tokom policijskog časa koji je bio gotovo konstantan.
- Činjenica da sam živ činila me je blagoslovenim. Pratio sam vesti na dnevnom nivou kako bih ostao u toku šta se dešava sa virusom korona ovde u Srbiji. Čuo sam se sa porodicom u nigeriji i zaista sam puno spavao. Igrao dosta video-igrica, gledao filmove. Počeo sam ponovo da čitam, imao sam dosta vremena za to.
nasmejao se ponovo kada smo pomenuli temu kuvanja. Interesovalo nas je da li Zvezdin džin kuva.
- Uživam u kuvanju, to radim već dugo, još od koledža. Imam kod kuće afričku hranu i znam da pripremim pojedine, proste za pripremu, srpske obroke. Recimo, pastu ili piletinu sa pavlakom. Dosta kuvam, uživam u tome, a kada želim da jedem nešto drugačije, poručim preko neke od platformi za donošenje hrane na kućnu adresu.
Govoreći o omiljenim srpskim jelima, nije imao dilemu šta najviše voli da jede.
- Imam nekoliko omiljenih jela. Toliko volim srpsku hranu da mi je teško da se odlučim samo za jedan specijalitet! ne želim da odvojim jedno jelo, ali ako već moram onda ću vam reći da obožavam Karađorđevu šniclu, sarmu... Ćevapi! Ćevape obožavam iako nisu dobri za sportiste, ali volim tu tradicionalnu hranu.
ne postoji intervju ili neki neobavezan razgovor sa centrom rođenim u laosu u nigeriji, a da on ne pomene da mu je Beograd jedan od omiljenih gradova, ali... Govoreći o tome gde najviše voli da provodi vreme dok je u Srbiji, iznenadio nas je odgovorom, i to na čistom srpskom.
- Železnik je moje najdraže mesto u Beogradu. U stvari, Železnik je najbolje mesto u Jugoslaviji!
Kada smo mu priznali da nas je iznenadio odgovorom, posebno dobrim
KOŠARKAŠ CRVENE ZVEZDE ZA „BLIC“O DANIMA U KARANTINU
Centar Crvene zvezde je najpre trenirao fudbal u rodnoj Nigeriji, a košarkom je počeo da se bavi relativno kasno, sa O6 godina. mdžo nosi broj patika 56, visok je 2O6 centimetara, a težak O32 kilograma. Svojom pojavom deluje dominantno na terenu nije samo visok, već je i snažan, a kaže da je sve to zahvaljujući genetici. Idol mu je Kevin Garnet, a igranje u NBA san.
srpskim, ponovo se našalio:
- Ljudi su mi stalno postavljali ovo pitanje dok sam igrao u FMP-U, pa sam živeo u Železniku. Stvarno mi je to mesto ostalo u dobrom sećanju. Ja i sada često idem tamo. A kada nije u Železniku?
- Najviše vremena provodiom u stanu. Tamo se najbolje osećam jer mogu dosta da spavam.
Inače, Odžo je jedan od ljubamaca „delija” i ako pitate ostale košarkaše, jedan od omiljenih saigrača. A ko je njegov omiljeni saigrač?
- Nemam omiljenog, zato što svi moji saigrači imaju različite karaktere. Neki su šaljivdžije, neki vrlo ozbiljni. Drugačije se ponašaju, drugačijeg raspoloženja i imam dobar odnos sa svima. Zaista se super družimo, atmosfera je uvek dobra.
I u tu dobru atmosferu smo mogli da se uverimo i na treningu. Iza Zvezde je dve nedelje rada - jedna sedmica na otvorenom, a jednu su proveli pod svodovima dvorane „Aleksandar Nikolić”.
Još uvek je nepoznato šta će biti sa sezonom, bord Evrolige će zasedati u ponedeljak, kada će biti donesena i konačna odluka o sudbini sezone.
Odžo ima mišljenje kada je u pitanju sudbina sezone:
- Nisam neko od čelnika Evrolige ili ABA lige, ali ne znam šta će biti. Možemo samo da nagađamo. Samo sam igrač i prema mom mišljenju u ovom teškom periodu moramo da pratimo neka pravila. Uveren sam da će ljudi koji se pitaju o nastavku sezone razgovarati sa doktorima i naći način da se nastavi na najbolji način. Što se nas tiče, nedostaje nam takmičenje i bilo bi sjajno da završimo sezonu i vidimo šta će biti na kraju Evrolige, ABA lige i KLS. Ali na kraju dana, najbitnije je zdravlje. Na prvom mestu je bezbednost, pa onda posao. Ne znam šta će biti, i ja čekam na odluku kao i svi drugi. Siguran sam da će doneti najbolju odluku za igrače, a ako se sve prekine mi ćemo se spremati za novu sezonu.
UVEREN SAM DA će ONI KOJI ODLUČUJU O NASTAVKU LIGA PRIČATI SA DOKTORIMA I DONETI NAJBOLJU ODLUKU
i Branislava Ivanovića, bezbroj puta pao u kaznenom prostoru, napao Patrisa Evru na osnovu boje kože, odbranio rukom čist gol Gane na Svetskom prvenstvu 2010. godine i preteranim slavljem u polufnalu LŠ 2019. razbesneo navijače Liverpula, koji su ga do juče obožavali.
Tempirana BOMBA
Da ima nezajažljivu želju da se bori i pobeđuje, svima je jasno, ali očigledno je i da Suaresovo ponašanje postaje nekontrolisano relativno često. Ono što nije očigledno je da iza fudbalskog umeća i uspeha Luisa Suaresa stoji dublja priča i srećan splet okolnosti.
Prelazak iz Urugvaja u Evropu ostvario je tokom 2006. godine, kada ga je Groningen, igrom slučaja, otkrio posmatrajući nekog sasvim drugog. Suaresova dugogodišnja devojka i buduća žena u to vreme je živela u Barseloni, a on je u šali izjavio da je prešao na drugi kontinent samo da joj bude bliže. Nakon nešto problematičnije adaptacije na život u Holandiji i novu vrstu fudbala, Suares je počeo da igra sve važniju ulogu u svom timu. Nije uspeo da savlada ni engleski niti holandski jezik, ali urođena ljubav prema lopti i talenat učinili su da taj problem ne postane nepremostiv. Fanovi fudbala na ovim prostorima verovatno pamte njegov gol Partizanu u sudijskoj nadoknadi, kada su crno-beli u dvomeču prvog kola UEFA kupa izbacili Groningen.
Nakon 10 golova u 29 utakmica tokom sezone 2006/2007, Suares je zahtevao da ode u veći klub i za 7,5 miliona evra je potpisao za Ajaks. U tom periodu je delio dres sa igračima poput Tomasa Vermalena, Jana Vertongena, Huntelara, Davidsa i Stekelenburga. Klas Jan Huntelar i on su predstavljali zastrašujuć par za protivničke odbrane i, pod nadzorom tren
SPORTSKI NOVINAR I VODITELJ
era Van Bastena, redovno su tresli mreže. Problem bi, neretko, predstavljali Urugvajčevi ispadi na terenu, koji su podrazumevali svađe sa saigračima oko izvođenja prekida i učestali kartoni.
Ipak, vatreni nagon napadača gurao ga je napred više nego što ga je sputavao, pa je za Ajaks zabeležio čak 81 pogodak u 110 utakmica. Tokom sezone 2009/2010, s njim je nastupao tadašnji srpski reprezentativac Marko Pantelić, koji ima samo pohvalne reči za svog bivšeg saigrača: „Kada sam došao u Ajaks, Luis je već bio dosta dobar igrač. Igrao je sa mnogo strasti. Možda za karijeru Luisa Suareza nije toliko bitno što je igrao sa mnom, ali ja sam bio deo Ajaksa kada je sjajni Urugvajac bio tamo. Iskreno, uvek kažem prijateljima da sam i ja doprineo njegovom igračkom razvoju. On je za mene danas jedan od najboljih napadača na svetu“.
Uz fenomenalan golgeterski učinak na terenu, došla je ponuda iz Premijer lige koju je Luis rado prihvatio: 2011. prešao je u Liverpul. Njegovo vreme na Ostrvu obeležiće neverovatni golovi, driblinzi kojima je pravio užasne probleme apsolutno svim rivalima, a zajedno sa Danijelom Staridžom postao je najubitačniji napadački tandem u ligi. U prvoj sezoni u Engleskoj je bio strelac četiri gola (na 13 utakmica jer je stigao krajem januara), u drugoj 11, trećoj 23 i četvrtoj 31.
Liverpul maler
Sa postepenim poboljšanjem Suaresa uzdizala se i igra Liverpula, a tokom sezone 2013/2014. crveni su bili u sjajnoj poziciji da prvi put u istoriji osvoje takmičenje koje se zove Premijer liga. Čuveno Džerardovo proklizavanje na ključnoj utakmici protiv Čelsija i poraz od 2:0 protiv tadašnje Murinjove ekipe slomilo je nade brojnih navijača, ali i srce Luisa Suaresa.
„Bio je toliko razočaran. U Engleskoj je medijska pažnja konstantno bila uperena na njega, bilo zbog dobrih igara ili incidenata. Sve ga je to dodatno motivisalo, mada je laž reći da je bilo lako živeti pod takvim pritiskom“, objasnio je jednom prilikom Pere Gvardiola, igračev agent i brat mnogo poznatijeg Pepa.
Bez trofeja nije postojala šansa da se Suares zadrži u klubu, uprkos velikom poštovanju prema njemu, pa je tako ponuda Barselone, u julu 2014. godine, prihvaćena, a crveni su od transfera dobili približno 82 miliona evra. Prilično je jasno da je u Barseloni pronašao svoje obećano mesto - i u karijeri i u privatnom životu. Preselio je čitavu porodicu u katalonsku prestonicu, zajedno sa ženom i njenom familijom. Došao je u situaciju da mirne glave može da razmišlja o fudbalu. Bordoplavi su mu dali sve što je ikada tražio, a sa timom je već upisao Ligu šampiona, četiri titule u La Ligi i ukupno 13 trofeja za pet sezona, uz naslov najboljeg strelca Primere tokom sezone 2015/2016. Saradnja sa Mesijem i Nejmarom, u sistemu sa tri napadača, funkcionisala je bez greške, ali ni Brazilčev odlazak nije napravio previše problema.
Priča o reputaciji negativca i nesrećnim ispadima Luisa Suaresa, sa druge strane, ocrtava dvostrukost njegovog života. Nakon ugriza za rame Đorđa Kjelinija, svet se obrušio na zvezdu Barselone u jednoglasnoj osudi. Suaresov saigrač i prijatelj Dijego Forlan povodom tih događaja otkrio je da priča nije crno-bela: „Znali smo da je jako loše što se to dogodilo, ali smo i dalje voleli Luisa kao nacija“.
Možda tih dana nije bio heroj svoje nacije, ali na duže staze definitivno jeste, a sa Kavanijem čini jedan od najvećih napadačkim tandema naše ere. Ljubimac sopstvenih navijača, omražen među rivalskim, momak koji među predivne poteze s vremena na vreme umetne i neki baš užasan, Luis Suares ostaće u budućnosti jedan od igrača koji je definisao naše doba.