Poslednje Admirino pismo majci
Pre nekoliko dana prošlo je punih 27 godina od pogibije Boška Brkića i admire Ismić na Vrbanja mostu. Devet godina ljubavi odneo je rafal snajpera, a ljubav dvoje mladih iz Sarajeva ostala je da se pamti i u narednim generacijama.
arajevski romeo i Julija nisu videli ništa sporno u tome što je Boško bio Srbin, dok je admira bila Bošnjakinja.
smetalo ni njihovim roditeljima, ali smetalo je ostalima. Zato su rešili da napuste Sarajevo i potraže sreću na drugom mestu, neopterećeni ratom i pitanjima nacionalne pripadnosti.
Admira je pre polaska ostavila pismo majci
„Draga majko, mi odlazimo večeras i sve što se desi je Božija volja. Zvaću te čim pređemo tamo. Brinem se za tebe, i za Žuću. mričali smo kad se rat završi, vratićemo se i sve će biti kao pre. hao da rata nije bilo. Ne brini za mene, brini o sebi, tako će meni biti lakše.
Volim te mnogo,
Tvoja admira“
Nažalost, pre nego što su oni našli novi, bolji život, njih je našao rafal, i to na mostu koji su krenuli da prelaze 18. maja 1VVP. godine. mrvi u nizu metaka pogodio je Boška. Sledeći je pripao admiri, koja je dopuzala do Boška, zagrlila ga i uskoro kraj njega preminula.
Osam dana njihova tela provela su na mostu dok vojska republike Srpske nije uspela da dođe do prilike da ih izvuče i sahrani. motresne slike i priča iza ljubavi sarajevskih romea i Julije obišle su svet. admirini roditelji i Boškova majka mnogo puta su do sada govorili o svojoj deci. Iz arhivskog materijala RSE izdvajamo reči admirinih roditelja, Zije i Nedrete
Ismić: „Stalno je govorila: ‘Zar misliš da je pošteno da on ide sam, a da ja ostanem? To da pođe bila je njena odluka. mislila je da je ljubav jača i od smrti“.
Njihova zagrljena tela nedelju dana su ležala na ničijoj zemlji. Ni rnprofor nije smeo ili nije hteo da ih evakuiše. rčinila je to Vojska republike Srpske. admira i Boško sahranjeni su u republici Srpskoj, da bi nakon rata njihova tela bila prenesena na sarajevsko groblje “iav”.
Dino Ćapin, komandant hrvatske jedinice koja se borila uz tzv. armiju rbie, dodaje da je Boško umro na licu mesta, a admira je bila ranjena.
- Jaukala je i puzala prema njemu. Zagrlila ga je, i onda je nastupila tišina - dodao je.
- I dalje ne verujem da su mrtvi. hako tako mladi ljudi nestanu tako nasilno, zbog jednog neljudskog poteza. monstruoznog čina. ijubav ipak ne može pokoriti sve. Ne može pobediti one koji ne veruju u ljubav. a ovi, koji pucaju na nas, ne veruju u ljubav - kazivao je posle njen otac.
Za njihovo ubistvo niko nije odgovarao
Njihovo ubistvo bilo je pripisivano pripadnicima Vojske republike Srpske sve do iskaza Tužilaštvu Sarajevskog kantona bivšeg operativca bošnjačke tajne službe AID Edina daraplije, koji je rekao da su “sarajevskog romea i Juliju” 18. maja 1VVP. godine ubili pripadnici tajne muslimanske terorističke jedinice “Ševe”.
daraplija je za ovo ubistvo optužio Nedžada eerendu, koji je neko vreme bio šef “Ševa”, te pripadnika ove jednice Dragana Šošića.
- medijima je plasirano da su ubijeni sa srpske strane. eerenda je bio precizan i rekao je da su se on i Dragan nalazili na prostoru bivše zgrade “Steleksa”, odnosno Elektrotehničkog fakulteta. Zamaskirani, sa te pozicije gađali su ih na mostu kad su mladić i devojka pokušali da pređu na stranu republike Srpske - naveo je daraplija 2MM2. godine.