Od kritike boli glava
KRITIČKA SVEST. LEPA ZAMISAO, ALI više je utopija nego što je poželjan društveni modelk pvako društvo, pa i neodemokratsko teži kolektivnoj svestik kekoj vrsti jedinstvene misli unutar zajednicek f dalje imate pravo da izrazite stav, argumentovan ili bez bilo kakve osnove jer je mišljenje kao društvena mreža - skoro svako je imak lnaj ko je nema, može da viče na zidovek ali, pošto je kritička svest đavolja rabota i potencijalno može da vas dovede u probleme, plivanje u mediokritetskom moru dođe kao najlakši izlaz jer je život ionako previše kratak za preveliko mučenje i pitanje - šta ako je sve suprotno od onog kako nam se predstavlja? fronično, u šest nemilih događaja koji su se odvili od sedamdesetih do dvehiljaditih u americi, mirno more lake zabave se pretvorilo od teškog mediokriteta i običnih životnih priča u borbeno kritičko polje koje je razbudilo jedinstvenu misaok
aokumentarni ketflixov serijal “Trial by jedia” u šest epizoda zadaje udarce iz svih uglova - političkih, društvenih, medijskih, kulturoloških, rasnih, rodnih, ali pre svega životnihk oazličite priče imaju zajednički imenitelj - tragediju, koja je preuzrokovala socijalni razdor koji su mediji senzacionalistički manje ili više podrivalik r nekim slučajevima upornost velikih medijskih kuća da se što pre domognu informacija i prezentuju ih na njima željen način čitaocima, rezultovala je pozitivnim ishodom i otrežnjenjem za građane, a u nekim još većim antagonizmom i oštrenjem već dobro usijane oštricek
hao i u svakom životnom hororu, sve počinje krajnje naivnok Zabavni tok-šou programi su procvetali devedesetih godina, ali jedna vrsta je okupljala milione pored malih ekranak r pitanju je pandan emisije koju je patentirala lpra vinfri osamdesetih godina, a na brutalniji nivo je podigao ažeri ppringer devedesetihk kaime, u skandaloznijoj verziji, a la ažeri ppringer, obični smrtnici dobijali bi televizijske minute, ali bi svoju privatnost delili sa publikom i neretko bi o svojim ličnim problemima ili nesuglasicama sa članom porodice ili partnerom vodili pred kameramak jakljaža i svađe su bile rejting zlato koje je želela svaka televizijak a onda se drama na ekranu pretvorila u scenu iz Tarantinovih filmova u emisiji voditeljke aženi ažouns, koja je očajnički želela da bude ažeri ppringerk
voditeljka aženi ažouns u svojoj emisiji ugostila je troje ljudi - dva muškarca i jednu ženuk gedan od muškarac nije znao da će neko od preostalih gostiju da mu izjavi ljubav pred kameramak r obrtu ispostavilo se da je čovek do njega gej koji već duže vreme želi da ga pozove na sastanakk hontroverzna scena za devedesete godine koju je videlo pola amerike pred kamerama je prošla sa osmesima i odgovorom: “ke, hvala, ja sam NMMB strejt”k ava dana kasnije muškarac koji je bio inicijator u emisiji je ubijen, a njegov dželat je bio čovek koji ga pred kamerama odbiok Zašto? Policiji je rekao da nikad u životu nije bio tako poniženk
kevezan slučaj u drugoj epizodi prati ozloglašenu pucnjavu u njujorškom metrou krajem sedamdesetih u kojoj su smrtno i teško povređena četiri muškarcak Čovek sa vatrenim oružjem u ruci nije, barem na prvi pogled, pomahnitala psihopata, već ft stručnjak kojem je pala klapna jer je nekoliko puta bio napadnut i opljačkank pve što je želeo je da se odbrani od četiri nasilnikak ld ubice i čoveka kojeg traži ceo kjujork postao je simbol otpora i ruka pravde u gradu koji je bio ozloglašen po visokoj stopi kriminalak
r kasnijoj fazi “Trial by jedia” pratimo surovi slučaj silovanja žene u lokalnom baru koji je bio tema broj jedan u americi osamdestih zbog toga što joj niko od prisutnih nije pomogao, već su navijalik
aokumentarni serijal ne baca svetlo samo na slučajeve od kojih podilazi jeza i dramatična suđenja u kojima se advokati razmeću pred porotom velikim rečima i dramskim pauzama, već na uzdrmanu kolektivnu svest društvak plučaj o emisiji aženi ažouns dobija veoma bizaran obrt u razvoju epizode koja preispituje onu čuvenu floskulu “to narod voli”k hako se laka zabava pretvorila u smrtni ishod? ho je odgovoran? aa li je javno poniženje nova zabava? f gde je granica kad je zabava u pitanju, jer je vrag odneo šaluk
“Trial by jedia” je kao dvougaok r jednom uglu ringa je medijska prezentacija slučaja i jurnjava za rejtingom, u drugom uglu je istina koja je veoma bolna za one koji su deo nje i za društvok
kjujorčani su posle slučaja u metrou morali da se suoče sa surovom istinom o njihovom heroju koji je pucao na ljudek holektivna misao da je vreme da se stane na put kriminalu je otišla u drugom pravcu - kritičkom, koji je dobro razmislio i razmotrio pre nego što je presudio i udario čekićem od sudski stok
homercijalna televizija je debelo platila za poigravanje sa tuđim životima pred kamerama, ali nije naučila lekciju do dana današnjeg, a jedan mali grad u kojem je jedne noći napastvovana žena u baru dok su drugi gledali i bodrili zločince treba da ostane zapisan u istoriji kao slučaj u kojem je društvo presudilo žrtvi vođeni kolektivnom, a ne kritičkom mišljuk
“Trial by jedia” nije savršeno parče modernih dokumentranih serijak fako joj je cilj da prvenstveno pokaže koliko su mediji senzacionalističkim izveštavanjem namerno ili nenamerno izmanipulisali mase koje su samo verovale u ono što su pročitale ili u ono u šta su ih drugi ubedili, u pojedinim epizodama u nedostatku dostupnog video-materijala o događajima ili adekvatnih sagovornika više podseća na suvoparno prepričavanje šta se desilo nego na multidisciplinarnu analizu događaja, što bi dalo širu i bolju slikuk
prećom, četiri od šest epizoda su veoma analitično i precizno urađene sa jasnim poentiranjem, a ne interpretiranjemk
aa li je društvo blizu masovnije kritičke svesti? Teško, čak je daleko od toga, ali “Trial by jedia” podseća da ipak savremena civilizacija nije baš toliki beznadežni slučajk
DOKUMENTARNI NETFLIXOV SERIJAL “TRIAL BY MEDIA” U ŠEST EPIZODA ZADAJE UDARCE IZ SVIH UGLOVA – POLITIČKIH, DRUŠTVENIH, MEDIJSKIH, KULTUROLOŠKIH, RASNIH, RODNIH, ALI PRE SVEGA ŽIVOTNIH
SERIJAL NE BACA SVETLO SAMO NA SLUČAJEVE OD KOJIH PODILAZI JEZA I DRAMATIČNA SUĐENJA U KOJIMA SE ADVOKATI RAZMEĆU PRED POROTOM, VEĆ NA UZDRMANU KOLEKTIVNU SVEST DRUŠTVA
Mnogi fanovi folk dive koji znaju napamet svaki njen hit ne znaju da joj je “Beograd” poklonio Dino Merlin, da su “Kukavicu” odbile mnoge pevačice, a da je “Idi dok si mlad” bila namenjena Vesni Zmijanac, dok reč “didule” nije htela da otpeva.
Najveća balkanska zvezda svetlana - Ceca ražntović tokom 33 godine uspešne karijere snimila je više od 150 pesama. Mnogo njih su se izdvojile kao veliki hitovi sa milionskim pregledim na najpopularnijoj muzičkoj platformi Jutjub, a osim toga, gotovo ne postoji slavlje na kojem pesme poput “kukavica”, “Idi dok si mlad”, “Beograd”, “Poziv” i mnoge