SVE SMO PROŠLE ZAJEDNO

Milena Savić proživljavala je sa Violetom njenu životnu dramu i pokušavala da joj pomogne.

- Sve smo prošle zajedno. Izlazimo u istom trenutku iz „Radona“, čekamo isto vozilo koje treba da nas vozi kući. Šta ću ja, da siđem i odem kući, a ona šta da radi? Ponudila sam joj zato da dođe kod mene. U „Radonu“sam je tešila sve vreme, i kad smo čekali rezultate testiranja za decu, i kada joj se majka razbolela i kada se javio problem sa stanom. Videla sam da su se njeni prijatelji organizovali da joj pomognu, što znači da je zaslužila nečim i da kao čovek vredi. Videla sam da je osoba na mestu, njen odnos sa

„Jao Bože, hvala, bar nešto dobro da se desi u ovom lošem“. I stan da pokušam da uzmem, ko će da vas primi, a idete iz Covid bolnice. Uz to, i finansijska situacija mi je daleko od sjajne. Primam socijalnu pomoć, a par meseci pre nego što se ovo desilo videla sam oglas za posao u jednoj mesari i taman kada su mi tražili radnu knjižicu da me zaposle, razbolela sam se - poverava se Violeta.

Njeni kućni prijatelji Veljko i Budislava Milošević, Jasmina Mladenović i Bane Miljković, znajući za problem sa smeštajem, odlučili su da joj pomognu. Iz sopstvenih kolegama preko telefona, sa nekim rođacima, i došla do zaključka da je dobra osoba. Mi smo od prvog dana u toj sobi bile kao jedno biće. Niti sam ja njoj niti je ona meni smetala. Tiho, fino, mirno, natenane, sve uz lepu reč i dogovor smo funkcionisale. Išle na obroke zajedno, dogovorimo se oko TV programa šta ćemo da gledamo. S njom je lako živeti. Ja ću biti srećna ako joj se osposobe dve sobe i to kupatilo da može sa decom da se useli odmah, čim izađe iz karantina i može da se kreće. Ostalo će se sređivati jedno po jedno. Svi se trude da pomognu koliko mogu, moj sin se odrekao 100 evra od države koje će da dobije u njenu korist - kaže Milena.

sredstava započeli su renoviranje trošnog kućerka njene majke. Od svojih plata odvojili, kupili materijal da zakrpe rupe, skidali malter, ljuštili prozore da ih ofarbaju...

- Poslali su mi slike još u bolnici dok sam bila. Kažu: “Viki, ne daj se, krenuli smo, radimo sve što je u našoj moći“. Sve slobodno vreme koriste za to. Međutim, krov je u katastrofalnom stanju. Izolacija je nikakva, vlaga svuda. Mislili su da će da se završi, međutim to će da se oduži. Ako probijemo i taj rok za iseljenje, ne znam gde ćemo. Do 7. juna treba da se iselimo. Kada bi se javili

još neki moleri da pomognu i kada bismo imali pomoć u materijalu, stigli bismo kaže Violeta.

Veljko Milošević kaže da on sam izvodi sve radove nakon što se vrati sa posla i da im je potrebna pomoć i u materijalu i u radnicima kako bi završili sanaciju kuće.

- Prijatelji su tu da pomognu. Uspećemo dve sobe da sredimo, ali je potrebno da se uradi izolacija temelja, da se postavi stiropor na zidove, srede dve sobe koje imaju karatavan koji samo što ne padne, kao i hodnik koji je kao iz horor filmova - kaže Veljko.

Veljko Milošević, koji sam

ali i radnicima, dobrodošla

n