VIRUS JE PRODUBIO PROBLEME KOJI SU VEĆ POSTOJALI

Od odnosa celokupnog društva prema kulturi će zavisiti i politički sadržaj našeg društva, rekao je Gojko Božović.

Juče je u „Dorćol Platzu“, u saradnji sa „Kreativnom Evropom“, održana tribina „Kultura posle virusa“na kojoj su govorili Milena Dragićević Šešić, Goran Marković, Nebojša Bradić, Zoran Hamović, Ivan Medenica, Janko Baljak, Minja Bogavac, Gojko Božović i drugi, a Milena Garfield, koja živi i radi u Vašingtonu, poslala je video poruku u kojoj je govorila o dramatičnoj situaciji u SAD kada je o kulturi reč, dodajući da je kod nas, u Srbiji ipak bolja.

Ugledna dramaturškinja i prvi čovek Šabačkog pozorišta je za „Blic“rekla da ovu tribinu vidi i kao vrstu artikulacije stava struke.

- Možda i pokušaj da se usaglasimo. Podeljenost u našim sektorima je na neki način logična jer mi smo ljudi koji se bave ličnim izrazima, estetikama... Ali zaista moramo da razmišljamo krajnje pragmatično šta su interesi koji su nam zajednički i da stanemo u njihovu odbranu. U ovom trenutku neophodne su jasne preporuke, instrukcije oko honoraraca, nastavka rada i niza drugih pitanja. Zapanjujuće je koliko malo o tome javno govorimo. U ovom proteklom periodu međusobno smo se čuli, konsultovali. Niko nema prave informacije, živimo od dojava, tračeva koje jedni drugima prenosimo i mislim da je strašno važno da se ta vrsta neizvesnosti prekine tako što ćemo dobiti nekakve uslove, preporuke kako da nastavimo ne ugrožavajući ni druge ni sebe - navodi Bogavac. Gojko Božović, pesnik, veliki književni znalac i čelnik izdavačke kuće „Arhipelag“, ističe:

- Bolje da govorimo o kulturi posle virusa nego o virusu posle kulture. Još virus nije gotov, a pogotovo nisu njegove posledice. On je probudio mnoge individualne, socijalne strahove i u mnogo čemu razorio ekonomije i u razvijenijim društvima nego što je naše, i podstakao politiku čvrste ruke i tendencije autoritarizma. Sa stanovišta kulture vidimo da je virus, i mere povodom njega, ogolio i produbio sve probleme koji su inače postojali. Kultura više od dva meseca nije bila deo javnog prostora. Kulturne potrebe publike su okrenute internetu, što su češće promocije nego istinske kulturne razmene. U ovom trenutku suočavamo se sa činjenicom da se kulturni život ne obnavlja, a pitanje je kada će se

BOLJE DA GOVORIMO O KULTURI POSLE VIRUSA NEGO O VIRUSU POSLE KULTURE, MOGLO SE ČUTI NA TRIBINI

obnoviti. Bez javnih događaja kulture nema. Kultura se doživljava kao vrsta remetilačkog faktora. Snažne su tendencije koje pokušavaju da je smeste u žanr rijalitija i entertejmenta, i sve što se u to ne uklapa smatra se da je suvišno, da nije uspešno po današnjim standardima, što bi trebalo da znači da time niko i ne treba da se bavi. Veoma je važno pitanje da li će društvo prihvatiti takav odnos prema kulturi. Država u ovom trenutku ima odnos u rasponu između nezainteresovanosti i pasivnosti. A od odnosa celokupnog društva prema kulturi će zavisiti - ne samo kulturni sadržaji - nego politički sadržaj našeg društva - ističe Božović. Po rečima Ivana Medenice, Bitef će u septembru biti održan, a u svom znalačkom, koloritnom izlaganju o problemima pozorišta je kazao i da smo se susretali sa raznim cenzurama, ali „sa medicinskom cenzurom još nismo, sad imamo i to, ne znam kako virusolog može da radi mizanscen...“. U iscrpnom izlaganju Milena Dragićević Šešić se osvrnula i na ono što preduzimaju ljudi i ustanove u raznim gradovima sveta i apostrofirala da u Srbiji ne postoji sistem i u skladu s tim do dana današnjeg nije uspostavljen novi saziv Nacionalnog saveta za kulturu budući da je starom odavno istekao mandat. 