Izborna istraživanja: uputstvo za upotrebu

JEDNOG ISTRAŽIVAČA JAVNOG MNJENJA OD IZBORNE KAMPANJE. UPRAVO JE IZBORNA KAMPANJA ONO VREME U KOME SE, IZ POTPUNE ANONIMNOSTI NAŠIH PODATAKA O DRUŠTVENIM FENOMENIMA KOJIM SE MALO KO BAVI ILI PODATAKA O PRODAJI VAŠEG OMILJENOG SLADOLEDA, IZDIGNEMO, POSTANEMO MEDIJSKE ZVEZDE I DOBIJEMO SVOJIH PET MINUTA (NE)ŽELJENE SLAVE.

upravo Tada, u izbornoj kampanji, počinju preispitivanja: „Za čije interese vi radite uopšte?“; „Ko je taj ko vam je platio da kažete nešto lepo o njemu/njoj, a da ocrnite njega/nju?“; „Kako to da vi dobijate podatke o tome šta mi mislimo, a mene za mojih 50 godina života niko nikada nije anketirao?“; „Ma vi ste ionako njihovi, ko vam još veruje?“… Dobrano poljuljani ovim prvim udarcima na svoj rad, istraživači i dalje pokušavaju da se usprave, drže se uz konopce, pričaju o uzorcima, istraživačkim instrumentima, metodologiji, istraživačkoj tehnici, mogućnosti greške… ali im konačni udarac uvek zada jedan (ne) pažljivo plasiran, ali uvek bombastičan medijski naslov, izvučen iz mora podataka dobijenih istraživanjem.

Predizborna kampanja je vreme u kome u Srbiji isplivaju na površinu svi oni prikriveni sukobi koji često prevazilaze partijske okvire i koji vas dovode u situaciju da su nalazi do kojih dolazite putem, vama naizgled tako objektivne i bezazlene ankete, povod za brojne diskusije po slavama, kafanama, društvenim mrežama ili komentarima na onlajn portalima. Hteli vi to ili ne, u percepciji dobrog dela javnosti istraživač je uvek na strani onoga ko je bolje prošao prema najnovijim nalazima.

Naravno, posle par prvih udara ove vrste, iskustvo vas nauči da građani nisu ti ka kojima treba usmeravati nezadovoljstvo zbog loših komentara na vaš rad. Često smo i mi sami odgovorni, jer ono što se nama koji smo toliko godina u temi čini potpuno jasnim, nekome ko se prvi put susreće sa podatkom koji se kosi sa njegovim ličnim uverenjima može izgledati kao urušavanje svega u šta je emotivno uveren i za šta se aktivno zalaže kroz političku borbu i aktivizam.

S obzirom na to da su pred nama tri poslednje nedelje kampanje i da će se građani suočiti sa nalazima brojnih agencija za istraživanje javnog mnjenja, par saveta oko „čitanja“istraživačkih podataka svakako mogu biti od koristi ne samo njihovim konzumentima, već i onima koji te nalaze prezentuju javnosti.

Kontekst – Događaji koji se odigravaju u zemlji, njenom užem ili širem okruženju, mogu u značajnoj meri obojiti nalaze dobijene kroz anketu sprovedenu u tom trenutku. Svakako da se razlikuju rejtinzi političkih partija u martu, pre uvođenja vanrednog stanja, i u aprilu, u jeku pandemije korone. Isto važi i za rejtinge političara – oni koji uspeju da uvere građane da su se na adekvatan način borili sa nekom negativnom pojavom, svakako će ojačati svoj rejting u odnosu na ostale.

Dakle, dobro pogledajte u kom vremenskom periodu su dobijeni podaci koje u tom momentu čitate/gledate/slušate – moguće da je su oni posledica specifičnosti trenutka. Ne bi bio prvi put da kontekst u kom se izbori održavaju podigne neku stranku iznad cenzusa ili je spusti ispod. Isto važi i za istraživanja, koja u svojoj suštini, predstavljaju presek stanja u društvu u datom trenutku na koji mi kao istraživači često ne možemo uticati.

Istraživački uzorak – Ovde dolazimo do odgovora na pitanje: „Kako to da vi dobijate podatke o tome šta mi mislimo, a mene za mojih 50 godina života niko nikada nije anketirao?“. U Srbiji se, na nacionalnom nivou, istraživanja najčešće sprovode na reprezentativnim uzorcima od 1.000 do 1.200 ispitanika. Kada to uporedite sa nekih 6,7 miliona građana Srbije, priznaćete da i nije toliko neobično ukoliko se vi ne nađete u jednom od tih uzoraka.

Reprezentativnost uzorka je ono što nama istraživačima omogućava da, sa manjom ili većom greškom, nalaze koje dobijemo na reprezentativnom uzorku ekstrapoliramo, odnosno prevedemo, na celokupnu populaciju. Svojstvo reprezentativnosti jeste da realizovani uzorak što je moguće više po svojoj demografskoj strukturi odgovara onim nalazima koje smo dobili u popisu. Naravno, u sve ovo treba ukalkulisati i potencijalne greške koje imamo usled popisnih grešaka, migracija i sl. Što je veći uzorak, to su ove greške manje, a dobijeni nalazi precizniji.

Kada se pred vama nađu nalazi istraživanja, proverite veličinu uzorka, ukoliko je manji od 600 punoletnih građana, budite oprezni sa dobijenim nalazima.

Istraživačka tehnika – Danas se u Srbiji najčešće koriste tri istraživačke tehnike: terensko istraživanje tehnikom licem u lice; telefonsko istraživanje; onlajn istraživanje putem interneta. Pored toga, agencije često posežu i za kombinovanjem ove tri tehnike kako bi lakše popunile uzorak sa pojedinim specifičnim grupama ispitanika.

Sve tri tehnike su u potpunosti legitimne ukoliko zadovoljavaju ostale istraživačke standarde i svi nalazi bilo koje renomirane agencije dobijeni na jedan od ova tri načina su svakako relevantni. Ipak, među istraživačima se preferira terensko istraživanje, licem u lice, jer smanjuje mogućnost greške uslovljenu nepostojanjem telefona ili internet konekcije u svim domaćinstvima širom Srbije. Pored toga, upitnik koji je moguće sprovesti na terenu je svakako znatno detaljniji i obimniji od upitnika koji je moguće realizovati putem telefona ili putem interneta, što svakako omogućava istraživaču da dobije detaljniju sliku o odnosu građana prema nekoj pojavi, pa tako i o rejtingu neke političke partije ili političara koji je vodi.

Istraživački instrument – upitnik koji koristimo za prikupljanje podataka na jedan od tri gore pomenuta načina je svakako važan za vašu procenu nalaza koji istraživač prezentuje. Svakako da će malo koji istraživač podeliti sa vama ceo upitnik, ali je veoma značajno da znate koje je to pitanje ispitanik postavio kako bi dobio podatak koji se nalazi pred vama.

Da li je pitanje o rejtingu političkih partija favorizovalo jednu od opcija na bilo koji način ili ne? Da li su se prilikom postavljanja pitanja o rejtingu građanima čitale pojedine partije, druge preskakale, ili je građanima omogućeno da sami odgovore na pitanje kome bi dali podršku bez dodatnih podstreka ili podsećanja od strane anketara.

Zaključak, vrednujte podatak spram kvaliteta pitanja na osnovu koga je dobijen.

Naručilac i realizator istraživanja – Poverenje u dobijene nalaze umnogome zavisi od odgovora na to ko je taj ko je finansirao sprovođenje istraživanja i sa kojim ciljem, kao i ko je ta istraživačka agencija koja je stala iza dobijenih nalaza. Istraživanja se često sprovode u sklopu pojedinih projektnih aktivnosti i finansirana su od strane ministarstava, državnih institucija, međunarodnih organizacija koje su aktivne u Srbiji i obično su podaci o tome ko je naručilac i ko je sproveo istraživanje istaknuti prilikom prezentacije dobijenih nalaza.

Nešto je drugačiji slučaj kada je reč o političkim istraživanjima. Dešava se da nalazi agencije „procure“u medije i da, bez obzira na to što je agencija renomirana i pouzdana, oni budu kompromitovani od strane naručioca posla i medija koji je pristao da takve nalaze objavi. Ovakvi nalazi često budu tendenciozni ili istrgnuti iz konteksta i njihova upotrebna vrednost bez tumačenja samog istraživača nije velika.

Preporuka – uvek pogledajte ko je taj koji je naručio istraživanje čije nalaze imate pred sobom, kao i koja agencija je stala iza dobijenih nalaza. I jedan i drugi podatak mogu značajno odrediti karakter dobijenih nalaza, a vama mogu olakšati da im poverujete kao relevantnim ili da ih odbacite jer smatrate da nisu validni i vredni vaše pažnje.

Za sam kraj je važno napomenuti da istraživači nisu ti koji znaju tačne rezultate izbora. Ona politička partija koja se odluči da sprovede istraživanje o svom rejtingu dobijene nalaze najčešće koristi kao smernice za vođenje kampanje, profilisanje potencijalne podrške kao i za strategiju razvoja svoje političke opcije. Retki su oni koji veruju da ćete im na tanjiru dati rezultate izbora mesec ili nedelju dana pre njihovog održavanja.

Istraživači nisu kladioničari. Istraživači znaju da mere i ispitaju pojave. Kladioničari mogu svoje kvote da promene preko noći, istraživačima treba nekoliko dana da ispitaju pojavu.

Samo istraživanja okončana nekoliko dana uoči izbora možete tretirati kao istraživačku prognozu.

POVERENJE U DOBIJENE NALAZE UMNOGOME ZAVISI OD ODGOVORA NA TO KO JE TAJ KOJI JE FINANSIRAO SPROVOĐENJE ISTRAŽIVANJA I SA KOJIM CILJEM