SVE TAJNE SIMBOLA NJUJORKA
Ima građevina koje su stvorene da bi postale simbol. Takav je Empajer stejt bilding.
marta 1930, 7. aprila pobijeni su prvi čelični stubovi glavnog dela zgrade, maja 1930. stiglo se do osmog sprata, polovinom juna do dvadesetog, polovinom jula do četrdesetog; polovinom avgusta do šezdesetog, polovinom novembra čelična konstrukcija je bila završena, a spoljni zidovi gotovo potpuno podignuti; počinju završni radovi, 1. maja 1931. oblakoder je završen, godinu i dvadeset dana nakon pobijanja prvih stubova, sedam meseci pre roka.
REKORD IZ 1930. GODINE
I to sve iako se, kako se naglašava, radilo samo pet dana sedmično. Rekord koji je postavljen izgradnjom jednog sprata dnevno u leto 1930, dugo neće biti nadmašen, bar kad je reč o oblakoderima. Ostvarenje ovog poduhvata omogućile su tri stvari: tehnologija izgradnje čeličnih konstrukcija koju su razradili američki arhitekti; besprekorna organizacija gradilišta i dopreme materijala i dotad još nepoznata tehnika podizanja materijala koju je primenila firma „Šriv, Lemb i Harmon“.
Krajnji rezultat je, kao što danas možemo videti, šematski veoma jednostavan, ali u biti izuzetno složen. Deo ukopan u zemlju, dubok nekoliko spratova, sadrži temelje, veliku platformu u obliku kutije visine dva sprata, tehnička postrojenja i prvi „nastanjeni“nivo, tzv. concourse (veliki hol), takođe pod zemljom.
Predvorje u prizemlju je najreprezentativniji deo. Visoko je kao tri normalna sprata i obloženo brižljivo odabranim skupocenim mermerom iz Italije, Francuske, Belgije i Nemačke. U jednom trenutku bilo je potrebno iskopati čitavu mermernu žilu da bi se pronašla željena boja i sastav. Zdanje se posle nekoliko spratova naglo sužava, ograničavajući se na središnji deo parcele: odatle počinje da se vrtoglavo diže u nebo, zaustavljajući se tek posle stotinak metara. Posle desetina istih spratova (bar po spoljnom izgledu) poslovnih prostorija, zgrada se ponovo sužava na 86. spratu, gde se nalazi vidikovac. To je zastakljena prostorija na visini od 320 metara koja se zimi greje, a leti rashlađuje i odatle se pruža izvanredan pogled.
Možda je ovo i najveći kompliment koji se može uputiti Empajer stejt bildingu: sedamdeset godina po završetku funkcionalniji je nego pre. I još nešto. Predstavlja živ, neodvojiv deo grada i istorije arhitekture. Danas nije najviši oblakoder ni na svetu ni u Njujorku. Ali on je simbol jednog grada, jednog vremena, jedne tehnike, ishodište jedne epopeje.
Preuzeto