ZRENJANINCI IMAJU VODU, ALI PRLJAVU

Stanovnici grada na Begeju i dalje u istim mukama

KONKURS KOJI JE kompanija NIS raspisala u okviru programa „Zajednici zajedno“za prijavu ovogodišnjih projekata u lokalnim samoupravama ističe sutra u 16 časova, a rezultati konkursa biće objavljeni do 21. septembra 2020. godine.

Sredstva u iznosu od 114,5 miliona dinara NIS je namenio za finansiranje projekata koji su usmereni na unapređenje bezbednosno-informacionih sistema i digitalizaciju nastavnog procesa u obrazovnim ustanovama u 12 partnerskih gradova i opština koji su obuhvaćeni programom „Zajednici zajedno 2020“: Beograd, Novi Sad, Požarevac, Niš, Čačak, Zrenjanin, Pančevo, Kikinda, Kanjiža, Novi Bečej, Srbobran i Žitište.

Ove godine program „Zajednici zajedno“kompanija NIS realizuje uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Dosad je kroz ovaj program društvene odgovornosti NIS uložio više od milijardu dinara u realizaciju preko 950 projekata koji su doprineli unapređenju kvaliteta života građana širom Srbije.

nNakon dramatične situacije sa smanjenim pritiskom i nedostatkom vode u Zrenjaninu stanovnici grada na Begeju dovedeni su u paradoksalnu situaciju da su srećni što opet imaju vodu, makar i prljavu. Naime, JKP „Vodovod i kanalizacija“preuzelo je vodosnabdevanje od postrojenja za prečišćavanje pitke vode i od tada se ono čini direktno sa izvorišta koje je već 16 godina zagađeno.

Koliko je prljava voda u pitanju najbolje pokazuje slika dečjeg bazena napunjenog vodom sa gradskog vodovoda čije se dno ne vidi od mulja.

- Sada zaista imamo vode i konačno možemo, ako ništa drugo, barem da se okupamo što do skoro nismo mogli. Međutim, sramotno je kakvu vodu dobijamo. Vrućina je i napunili smo bazen da se deca kupaju, ali ne možemo ni da ga prečistimo. Sipao sam 30 litara hlora u bazen i još voda nije zadovoljavajuća. Strašno je u čemu se mi kupamo u 21. veku, a tu vodu da pijemo ne smemo ni da pomislimo – kaže nam stanovnik zrenjaninskog naselja Gradnulica Žolt Sekula.

Rukovodilac službe informisanja JKP „Vodovod i kanalizacija“Siniša Gajin kaže za „Blic“da je vodosnabdevanje sada stabilno.

- Celokupan postupak prelaska vodosnabdevanja biće okončan do kraja ove nedelje. Nakon preuzimanja vodosnabdevanja i stabilizacije pritiska vode u mreži prestale su pritužbe građana, kojih je u proteklih sedam dana bilo u velikom broju, i od subote nema evidentirane nijedne žalbe – ističe Gajin.

Naš sagovornik upozorava da je moguće da u špicevima, kada u letnjem periodu najviše dolazi do neracionalne potrošnje vode, odnosno od 20 do 22 sata i vikendom u ranim popodnevnim satima, dođe do manjeg pada pritiska vode na višim spratovima.

- Zato upućujemo apel korisnicima da vodu koriste racionalno, odnosno da je ne koriste za zalivanje travnjaka, bašta, trotoara... – kaže Gajin uz napomenu da će menadžment i svi zaposleni uložiti maksimalne napore da se obezbedi uredno i stabilno vodosnabdevanje.

Gajin je podsetio da ni pored brojnih zahteva upućenih nadležnima u „fabrici vode“, na adresu JKP „Vodovod i kanalizacija“nije pristigao konkretan odgovor da li se i na koji način problem sa nedovoljnim pritiskom u vodovodnoj

Dosad je kroz ovaj program NIS uložio više od milijardu dinara u realizaciju preko 950 projekata

VRAĆENI SMO NA POČETAK, POSLE SVEGA, TREBA DA BUDEMO SREĆNI ŠTO IMAMO VODU PA I NEISPRAVNU

mreži može rešiti te je zato menadžment preduzeća odlučio da preuzme vodosnabdevanje grada.

Tim povodom medijima se obratio direktor firme „Gruppo Zillio“Bojan Dimkić koja rukovodi „fabrikom vode“, a koji je izjavio da su od strane JKP „Vodovod i kanalizacija“obavešteni da je u toku izgradnja četiri nova bunara.

- Poslednjih dana je smanjen dotok sirove vode prema našem postrojenju, i to u količinama od 10 do 30 litara u sekundi, zbog toga što su tehničke ekipe morale da ugase nekoliko aktivnih bunara. Napominjemo da je u ovom trenutku to jako nepovoljno za proizvodnju prečišćene vode. Naime, na taj način nam je direktno smanjen kapacitet. Pri tome je rezervoar prečišćene vode u fabrici ograničene zapremine, pa ne možemo da pokrijemo tolike razlike između potrošnje i dostupne vode – rekao je Dimkić pre nego što je JKP „Vodovod i kanalizacija“preuzelo vodosnabdevanje i posle toga se nije oglašavao.

Dušan Kokot iz Građanskog preokreta, organizacije koja godinama ukazuje na štetnost ugovora sa postrojenjem za prečišćavanje pitke vode, kaže za „Blic“da su Zrenjaninci dovedeni u situaciju da budu zadovoljni da imaju bilo kakvu vodu.

- Situacija je u gradu bila dramatična. U doba korone nismo mogli da operemo ruke. Strašno. To je nakon brojnih pritužbi konačno prepoznalo JKP „Vodovod i kanalizacija“i preuzelo vodosnabdevanje, ali sada smo dovedeni u situaciju da smo nakon silnih miliona uloženih u postrojenje za prečišćavanje vode vraćeni na početak i srećni što imamo neispravnu vodu. To je zaista strašno – priča Kokot.

Ističe i da je ugovor od samog starta nelegalan i pogrešan.

- Kako smo shvatili, JKP „Vodovod i kanalizacija“isporučuje dovoljne količine vode ali „fabrika vode“gubi oko 20 odsto vode umesto maksimalnih pet koliko je po ugovoru, što znači da to postrojenje izgleda nema šansu da proradi. Ugovor je potpisan nelegalno 2015, a onda ga je retroaktivno „ozakonila“država 2018. kada je promenila zakon i dozvolila javno privatno partnerstvo u pogledu vodosnabdevanja. Ne znamo šta treba da se desi da bi Zrenjanin dobio čistu vodu – zaključuje Kokot.

n