KNJIGE SE NE ŠTAMPAJU NA LEPE OČI

Kao pisca zanimalo me je kako bogatstvo dočekuje neko ko je siromašan i neko kome nikad nije dovoljno novca - kaže Ivan Ivanji (91) o svom novom romanu.

Jedan “greh” počinio je naš vrsni književnik i prevodilac Ivan Ivanji - na kraju knjige ubio je glavnog junaka. Ali, to je greška koju, kako ističe u razgovoru za “Blic”, čine mnogi. Otuda je izazov kako posle smrti glavnog junaka nastaviti priču bio još veći.

No, Ivanji je izazov savladao i čitalačkoj publici ponudio nastavak romana “Milijarder” iz 2014. godine, naslovljen “Milijarderovi sinovi” (Laguna).

- Taj milijarder, Vladimir Konstantinović Vadim umire u neizvesnosti da li ima decu. Angažuje detektiva sa sazna da li su neke žene, sa kojima je imao aferu, možda rodile dete, a bile isuviše ponosne da mu to kažu - podseća Ivanji na kraj svoje knjige “Milijarder”, dodajući:

- Vadim, inače iz Banata, postaje milijarder u svetu. Ali, po povratku ovde, on vidi svoje ispisnike koji žive relativno ili veoma loše, ali imaju decu i unuke. A on nema nikog. I shvata da nije sve u bogatstvu. Priseća se da je tokom života imao, kao bogataš, razne ljubavne odnose

Kako posle smrti glavnog junaka u prvoj knjizi nastaviti priču bio je još veći izazov, navodi Ivanji govoreći o svom novom romanu

i to ga opseda. Bilo je moguće pronaći dve žene sa kojima je bio - priča Ivanji, koji je u “Milijarderovim sinovima” tim dvema ženama “dao” decu. To su, zapravo, dva Vadimova sina.

Jedan od dvojice sinova usamljen je u soliteru na Voždovcu i siromašan. A drugog je usvojio jedan Francuz, za naše pojmove neizmerno bogat. Međutim, bogatima, kako naglašava Ivanji, para nikada nije dovoljno.

- Iza milijardera je ostalo jedno ostrvo na južnom moru, koji sinovi nasleđuju. I kao pisca zanimalo me je kako bogatstvo, i to veliko bogatstvo, dočekuje neko ko je stvarno siromašan i neko kome nikad nije dovoljno novca. A neobično je za čitavu priču važna jedna čudna ženska pojava, koja je u “Milijarderu” jedina plava devojka tom ostrvu, a sada je, u drugom delu, vladarka tog ostrva. Ali, ne znamo šta je - da li je prevarant, da li je

vudu, ili bela ajkula na dve noge koja je izašla iz mora - otkriva delić zapleta novog romana, dodajući da tu ima još koječega, od opojnih droga, do obaveštajnog rada i tajne policije. On ističe da s obzirom na to da je izdavač njegov novi roman štampao u povećem tiražu, možda knjiga i nije tako loša:

- “Laguna” nije naivna da bi štampala nešto samo zbog lepih očiju, koje ja nemam kaže kroz smeh književnik.

Ivan Ivanji, koji je tokom devet decenija toliko toga preturio preko glave, doživeo i preživeo mnogo teških trenutaka, govori i o haosu koji je izazvala korona i karantinu:

- Ja sam relativno star, ili veoma star, kako se uzme. Bole me pomalo leđa i ne mogu mnogo da hodam.

Meni je fantastično da nam savetuju da peremo ruke. Zar dosad ljudi nisu prali ruke? Bojim se da nećemo više nikad živeti u normali

Mene je naređenje o izolaciji pogodilo u smislu što svoje unuke dugo nisam video i što nisam mogao da se prošetam kad mi dune... Inače, nije mi to naročito promenilo život. A korona? Reći ću nešto što nije “u modi”. Ako upoređujemo broj umrlih od virusa koga je Svetska zdravstvena organizacija krstila Covid 19, sa brojem mrtvih svakoga dana u svakoj zemlji sveta, pa to je ispod 0,1 odsto. To je statistička greška. Zašto je to tako naduvano, druga je stvar. Nerazumljivo mi je da je srušen svetski ekonomski poredak. I epidemiolozi, virusolozi i ostali „lozi“najzad imaju svoj trenutak… Pa, meni je fantastično da nam savetuju da peremo ruke. Zar dosad ljudi nisu prali ruke? Bojim se da nećemo više nikad živeti u normali. Ali, navići ćemo se...

n