Prokletstvo
Jučerašnja naslovna strana “Blica” sa naslovom “Ljudi, ovo mora da prestane dok neko ne pogine” upućena je svima i rekao bih da oslikava ono što svaki normalan građanin ove zemlje misli duboko u sebi.
Toliko je toga rečeno u ovih nekoliko dana, a većina izrečenog u medijima, na televizijama, društvenim mrežama (u nekim slučajevima i nesvesno) služilo je samo jednom cilju - dodatnom potpirivanju atmosfere. Sa obe strane. Društvo nam je duboko podeljeno, jasno je to, ali slika demonstranta koji leži na zemlji dok ga pendreče i slika policajca koji se krije pod štitom od kamenica i baklji koje lete, podjednako su pocepale moju dušu. Zašto, zašto smo prokleto takav narod da dižemo ruku jedni na druge? Zašto već danima brojimo polomljene noge i glave policajaca, rebra i ruke demonstranata? Zašto i za čiji račun?
Poštujem želju za buntom pristojnih građana koji imaju neslaganja sa nekim potezima vlasti. Apsolutno je demokratsko pravo na civilizovan protest. Vlasti moraju da se menjaju kroz sistem i zato su izbori jedini način. I o tome razgovora nema. Tačka.
Ali, svedoci smo da osim nezadovoljnih građana, poslednjih dana u prvim redovima gledamo ekstremne desničare koji brane Kosovo, “ravnozemljaše” i antivaksere koji imaju svoju računicu, anarholevičare, patrole protiv migranata, huligane, pojedine opozicione lidere i njihove ljude... Kada se umešaju strane (ruske) službe sa svojim agendama i ljudima, dobijemo šaroliku ekipu koja brzo izazove haos, a obični građani se potom raziđu.
Još jedna stvar mora da bude jasna. Obaveza policije je da štiti red i mir, građane i državne institucije. Scene koje gledamo, uništavanje imovine, paljenje Gradske kuće u Novom Sadu, bacanje baklji i razbijanje Narodne skupštine, moraju da zabole svakog iskrenog patriotu.
Korona kriza koja cepa planetu menja živote iz korena dok se broje mrtvi u hiljadama dnevno. Srbiji je malo te muke. Jezive scene proteklih dana duboko su me porazile. Verujem i većinu vas.
I niko ovde nije bez krivice. Ni vlast ni opozicija koji nemaju razumevanja jedni za druge, ni provladini ni opozicioni mediji koji šaraju neke svoje slike. Fotografije naoružanih demonstranata i policajaca u kordonu, kako se odmeravaju sa distance, ne mogu da raduju nijednog iskrenog građanina ove zemlje. Dok mi tako radimo, neprijatelji nam se naslađuju, u komšiluku i belom svetu.
Ne sanjam san da ćemo jednom biti ujedinjen i srećan narod. Nisam toliko lud. Sanjam san u kojem ljudi razmenjuju mišljenja bez kamenica. I znam, sad će jedni reći “ali Vučić ono”, a drugi “ali Đilas ono”. I tu smo. Zauzimanje strana, ostrašćenost, bes. Više nemamo iste interese, želje, osećanja. Samo mržnju...
Imam svoje mišljenje (što bi neki “novinari” rekli, i saznanja) o ovome čemu svedočimo poslednjih dana. Istorija će jednom utvrditi odgovornost svih, i rušitelja i nalogodavaca. Dotle, ljudi, ovo mora da prestane dok neko ne pogine!
Istorija će jednom utvrditi odgovornost svih, i rušitelja i nalogodavaca. Dotle, ljudi, ovo mora da prestane