RASADNIK TALENATA

Koliko je škola „Živorad Grbić“rasadnik muzičkih talenata, govori podatak da je ovih dana sedam maturantkinja položilo prijemni ispit i upisalo muzičke akademije. Kao prvorangirana na odseku viole na FMU u Beogradu plasirala se Jelisaveta Savić, a drugorangirana na listi primljenih na odseku violine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu je Bojana Vujić. Violinu i gitaru na Akademiji u Istočnom Sarajevu studiraće Ivana Urošević i Tina Stanković. Marija Isidorović je upisala odsek muzička pedagogija na FMU u Beogradu, a Tijana Savić i Sara Blagojević su upisale isti odsek na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

vrednosti, krivice, stida, poniženosti.

ne postoji pravda

- Ćutala sam o svemu tome. Moji pokušaji da nekome kažem završili su se ismevanjem, izolacijom, odbacivanjem. Nikada nisam verovala policiji da bi ikada mogla da mi pomogne. Već sam znala dovoljno o procesu iz tuđih iskustava da se nisam usuđivala da preduzmem bilo šta. Tada sam pokušala da se ubijem po četvrti put. U januaru 2013. saznala sam da je moja drugarica, prva devojka u koju sam bila zaljubljena, pokušala da se ubije i da je u teškom stanju. Saznala sam da ju je silovao isti zajednički „drug“kao i mene, pet godina ranije. Silovao ju je 2010. i kao i mene proganjao, maltretirao sve dok nije osetila da jedino šta može da uradi jeste da sebi oduzme život. U tome je, nakon duge i teške borbe sa traumom, uspela početkom decembra 2018. Policija joj je prilikom pokušaja prijave rekla da nema materijalnih dokaza i da će biti njena reč protiv njegove. Njegova reč je imala težinu novca i veza. Svima nama je bilo jasno kako bi ta vaga prevagnula. Ne postoji pravda za silovane žene - priča Kristina.

Upravo taj događaj sa drugaricom je bio i kap koja je prelila času i trenutak kada je Kristina osetila da treba da počne da priča o svemu kroz šta je prošla.

- Osećala sam se kao da ju je moje ćutanje ugrozilo (samo da sam nekome rekla kada se desilo, onda ona nikada ne bi bila u istoj prostoriji sa njim) i ogroman teret krivice počeo je da se osipa svaki put kada bih nekome rekla. Onda sam krenula da sve više čujem odgovor na moju ispovest: „Znam. I meni se isto desilo.“I tako je moj aktivizam uzeo maha. Mogla bih desetine romana da napišem o mom životu tada. I još toliko o mom životu sada - iskrena je Kristina.

KRISTINA JE DANAS SVESNA KOLIKO JE SILOVANJE SPECIFIČAN ZLOČIN. SPECIFIČNA TRAUMA KOJA MENJA FIZIOLOGIJU MOZGA. POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ, NAPADI PANIKE, ANKSIOZNOST, TEŠKA DEPRESIJA...

Sa ciljem da doprinesemo tome da se patnja od depresije i drugih mentalnih poremećaja, kao i njihovo lečenje, isteraju iz mraka u kom ih većina i dalje čuva, NOIZZ je, u pet zemalja u kojima postoji franšiza, pokrenuo međunarodnu kampanju #NOTJUSTAMOOD.

#NOTJUSTAMOOD

Čudesna, večna, nepojmljiva običnim ljudima, ispunjena ludilom i strašću - ljubavna priča fride Kalo i Dijega Rivere bila je i ostala možda i najčudnija u novijoj istoriji!

Najekscentričnija umetnica prošlog veka, sa cvećem u kosi, prkosom u očima, osmehom na licu i otvorenog srca, borila se protiv vetrenjača, neumorno i sa stilom! Život piše romane, a njen je ostao nesaglediv, prožet čudima, tragedijom i ogromnom ljubavlju! Životna priča legendarne meksičke slikarke fride Kalo jeste komplikovana epopeja o tragediji, nepokolebljivosti, talentu i čudima, ali ono što ju je više od svega obeležilo jeste vatrena i neprolazna ljubav sa Dijegom Riverom.

Samouverena, prkosna i upečatljiva, istovremeno besramna i mekana, spremna da se bori za svoje ideale do krvi, dizala je za sobom čarobnu prašinu gde god bi kročila. frida, sa cvećem u kao gar crnoj kosi i teškim srebrnim nakitom, sa jarkocrvenim usnama, uvek živa i vatrena, okupana najlepšim bojama Meksika, egzotična i raskošna, lako se upisala se u istoriju kao jedna od najznačajnijih i najneobičnijih žena 20. veka.

Ono što je trajno usmerilo njen život u pravcu umetnosti, dekadencije, intriga i pritajenog besa ka životu, jeste užasna saobraćajna nesreća koju je doživela u svojoj osamnaestoj godini. teške ozlede kičme, noge i materice fridu su zamalo koštale života, međutim, i u toj bici, kao i u većini drugih, izvojevala je pobedu! Ipak, snaga volje i dostojanstvena borba nisu bile dovoljne da fridu izleče i od trajnog oštećenja kičme, te je tokom godina pretrpela ukupno trideset i dve operacije, ostavši ostatak života zarobljena u metalnom korsetu, koji je doslovce čuvao njeno telo da se ne raspadne.

tokom oporavka, kada je mesecima bila zakovana za krevet, život je posvetila besomučnom slikanju, sa akcentom na autoportretima, koji su i obeležili čitavo njeno stvaralaštvo.

Ono što je više od svega njen život obojilo patnjom i suzama, ali i najvećim ushićenjima, radošću i trenucima čiste, nepregledne ljubavi jeste burna avantura sa čuvenim meksičkim slikarom i muralistom Dijegom Riverom. njihova ljubavna bajka upamćena je kao prepuna krševa, lomova, zapleta, peripetija, laži i prevara, ali i kao fantastična, neponovljiva, euforična i svevremena. Potrajala je 30 godina, sve do poslednjog dana života ove revolucionarne umetnice.

Dijego Rivera, dvadeset godina stariji od fride, u Meksiku je uvažavao status žive legende, i mada fizički neugledan i nezgrapan, kao jedan od najmoćnijih i najšarmantnijih ljudi tog vremena, važio je za velikog zavodnika.

Meksička umetnica upoznala je Dijega još kao 15-godišnja devojčica, u školi u kojoj je on bio profesor. Uprkos razlikama u godinama, visini, stasu, statusu, uprkos tome što je Dijego već bio oženjen, frida se zaklela da će on jednog dana biti njen. Još tada ona je bila upadljiva, simpatična, pomalo mangup i jasno je znala šta hoće. Pažnju starijeg slikara pokušavala je da privuče grubim šalama i smicalicama.

- Moja ambicija je da imam dete Dijega Rivere. I on će to saznati jednog dana - pričala je ona svojim poznanicima.

U tom trenutku, takva fridina ideja bila je tek obična fantazija. Ipak, šest godina kasnije sudbina se poigrala i njene želje pretočila u stvarnost, spojivši ovaj neobičan par. Okolnosti su bile povoljnije - Dijego je bio razveden, a frida je odrasla i sazrela. Delili su iste umetničke i političke sklonosti i strasti, a Meksikanac je bio očaran - imao je mnogo žena u svom životu, ali ona je bila tako pametna i svoja, mogao je o svemu da razgovara sa njom i bili su intelektualno jednaki.

Par se venčao već sledeće godine, a u godinama koje će uslediti oboje su mogli da se

pohvale vrtoglavim usponima u karijerama i pustolovnim životom u Americi. Međutim, lična tragedija je sve promenila - Frida je doživela sponatni pobačaj, koji ju je trajno osakatio na emotivnom polju, ali i obeležio njeno slikarstvo. Tada je nastala slika “Sponatni pobačaj u Detroitu”, koji je otvorio seriju dirljivih i potresnih autoportreta koji su je i vinuli u sam krem umetničkog sveta.

Rivera je bio zaljubljen u Ameriku, dok je Frida nju prezirala i čeznula za domovinom. Posle žestokih svađa i diskusija par se vratio u rodni Meksiko, ali ispostavilo se da je baš to narušilo njihov odnos, više od bilo čega. Ubrzo po povratku Dijego se upustio u aferu sa mlađom Fridinom sestrom Kristinom, a ona je ostala razorena i skrhana takvom izdajom od dve osobe koje je najviše volela.

Frida mu je oprostila i par se pomirio, ali je ostao gorak ukus u njenim ustima - ovaj incident označio je prekretnicu u njihovom odnosu koji su ubuduće karakterisala neverstva i otvorene preljube. Umetnicu su u jednom trenutku stavili tačku na svoj brak, ali su se ubrzo ponovo venčali - jedno bez drugog nisu mogli, međusobna naklonost i nežnost su večno buktale i nikada se nisu gasile.

Godinama kasnije, ona je istrošena nemirima, napadima besa, ljubomore i histerije, skrušeno priznala: “Imala sam dve velike nesreće u životu... jednu kada sam doživela saobraćajnu nesreću, a drugu kada sam upoznala Dijega. I Dijego je bio veća nesreća”. Ipak, ljubav je bila jača od bola.

“Bio je kaktus koji svuda uspeva, na pesku i kamenju. A kada cveta, njegovi su cvetovi predivno crveni iili žuti kao sunce”, bile su reči bezuslovne Fridine ljubavi namenjene čoveku njenog života.

Vezu korpulentnog i visokog Dijega i nežne i malene slikarke, koja je bila visoka svega 150 cm, metaforično su nazivali zajednicom slona i golubice. Uprkos razvratnom Riverinom životu (kakvom se kasnije priključila i sama Frida, odajući se alkoholu, drogi i usputnim vezama kako sa muškarcima, tako i sa ženama), stalnim svađama i problemima, uspeli su da opstanu kao par do kraja Fridinog života, zahvaljujući nesavladivnoj, ogromnoj ljubavi, nežnosti i strasti koju su imali jedno za drugo!

Ne tako mnogo pre njene smrti, kada su joj zbog gangrene odsekli nogu, uzviknula je: “Šta će mi noge, ja imam krila!” I u toj rečenici ogleda se čitav svet ekscentrične Meksikanke: luckasta i tvrdoglava, britka i duhovita, surovo realna i sa glavom u oblacima istovremeno, srećna i očajna, spremna da žmuri i gleda širom otvorenih očiju u isti mah!

Dijego je bio uz nju, bizarno se oprostivši od obožavane žene, pojevši šaku njenog pepela!

Dragoceni zapisi i svedočanstva iz Dijegovog dnevnika daju nam bliži uvid u najburniju ljubav u modernoj istoriji. Između ostalog, on je opisao i trenutak kada je prvi put ugledao Fridu, i ne sluteći da će postati žena njegovog života, te se prisećao dana kada je njihova ljubav počela, ne zaboravivši da napomene koliko je ona i kao devojčurak od svega 18 godina bila hrabra, neponovljiva i fascinantna.

„Kroz vrata je ušla devojka od svega 140, možda 150 cm... Bila je obučena kao i svaki drugi srednjoškolac, ali nešto ju je izdavalo iz mase. Imala je neobično dostojanstvo i samopouzdanje, vatru u očima. Bila je detinje lepa, ali su njene grudi već porasle - prva su sećanja čuvenog Meksikanca na malenu Fridu.

Sedela je tri sata i u tišini me posmatrala, njene oči su prikovane za svaki moj potez četkicom. Tada je naišla Lupe (njegova tadašnja žena) i u naletu ljubomore vređala je devojku. Ali, ona nije obraćala pažnju na nju. To je iznerviralo Lupe, pa je sa rukama na bokovima ratoborno krenula ka Fridi. Frida ju je samo pogledala kruto i ledeno bez reči. Vidno zapanjena, Lupe mi je posle nekog vremena rekla: “Pogledaj tu devojku, tako je mala i sitna, a ne boji se visoke, jake žene kao što sam ja. Sviđa mi se”. Nisam imao pojma da će jednog dana Frida postati moja žena“, napisao je ovaj politički aktivista.

On je nastavio da se pravi retrospektivu početaka njihove romantične priče.

- Pogledao sam dole i video mladu devojku, od možda 18 godina, imala je lepo telo, ali nervozne pokrete i delikatno lice. Kosa joj je bila duga, i tamne i guste obrve spajale su se iznad nosa. Delovala su kao krila crne ptice, uokvirivši dva prelepa smeđa oka.

Sišao sam, a ona nije okolišala ni trenutak: “Nisam ovde došla radi zabave. Moram da zaradim za život. Želim jasan stav i kritiku, jer ne mogu da priuštim sebi da budem sujetna. Da li misliš da sam dovoljno dobar umetnik da guram dalje? Hoćeš li pogledati moje slike?”

Kada sam je pohvalio, jer sam zaista bio oduševljen, drsko mi je uzvratila: “Ja nisam došla da tražim komplimente. Želim kritiku ozbiljnog čoveka. Ja nisam ljubitelj umetnosti, ali ni amater. Ja sam devojka koja mora da zaradi za život”.

Osetio sam duboko divljenje za ovu devojku.

“Koliko god to bilo teško za vas, vi morate da nastavite da slikate”, uzvratio sam.

Nedelju dana kasnije, posetio sam njen stan, kako bih video ostatak slika.

Tada to nisam znao, ali Frida je već postala najvažnija činjenica u mom životu. A ona će to zauvek i biti, sve do trenutka dok nije umrla, dvadeset sedam godina kasnije” - piše u Dijegovim zapisima.

ŽIVOTNA PRIČA LEGENDARNE MEKSIČKE SLIKARKE FRIDE KALO JESTE KOMPLIKOVANA EPOPEJA O TRAGEDIJI, NEPOKOLEBLJIVOSTI, TALENTU I ČUDIMA...