Bez zajedničkog napora nema ni kontrole nad epidemijom

Dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS Preporučene mere same ne znače ništa ako ne postanu deo naše svakodnevice. Neki od nas pomislili su da će virus nestati ako ga ignorišemo, a upravo to dovelo je do porasta broja obo

Ovo u intervjuu za “Blic” kaže dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS i član Kriznog štaba, podsećajući da ćemo rezultate masovnih okupljanja koji se širom Srbije ovih dana dešavaju videti za najmanje nedelju do dve.

Da li smatrate da će nove mere za Beograd dati rezultat i da ćemo u narednom periodu početi da beležimo pad broja zaraženih?

- Mere kao mere ne mogu ništa da urade ako se ne sprovode i ne postanu naš način razmišljanja i ponašanja. Ako nosimo masku da nas ne bi kaznili, a ne zato što znamo da na taj način štitimo sebe i druge, trajnih rezultata neće biti. Samo svi zajedno izmenom načina razmišljanja i načina ponašanja možemo dovesti do pada broja zaraženih.

Mislite li da bi te mere trebalo proširiti i na celu Srbiju?

- U mestima i regionima gde se ljudi pridržavaju preporuka epidemiologa i čuvaju jedni druge i sami sebe nema potrebe uvoditi bilo kakve mere. Tamo gde su ljudi odgovorni i dokle god se tako ponašaju neće biti velikog broja obolelih i neće biti potreba za merama.

Početkom marta u bolnicama smo imali stariju populaciju, sada ima sve više mlađih ljudi. Zašto je to tako, da li je to posledica okupljanja u klubovima, mladi su aktivniji, ili je nešto drugo u pitanju?

- Starija populacija i hronični bolesnici su podložniji infekciji i imaju veći procenat komplikacija, ali se oni sada pridržavaju mera i čuvaju se te i manje obolevaju. Mladi, ili relativno mladi, intenzivno se druže, kreću se i izlažu potencijalnom riziku, a i znatno se manje pridržavaju mera prevencije. Shodno tome, sada više obolevaju, a sa povećanim brojem obolelih ide i veći broj teških kliničkih slika. I opet se vraćamo na pitanje primene

posao virusologa. Ja nemam podatak da je to kod nas urađeno, a nedostaju i pouzdani podaci o tome iz sveta. Shodno tome, sve priče o mutaciji virusa zasad su mišljenja, ubeđenja, pretpostavke i nagađanja, ali dokaza bez analize genoma nema.

Takođe, u prvom tom piku imali smo blažu kliničku sliku kod dece, kakva je sada situacija?

- Situacija se i u ovoj uzrastnoj grupi nije promenila. I dalje deca koja nemaju ozbiljna i preteška osnovna oboljenja imaju vrlo blage ili asimptomatske slike. Na osnovu onoga što mi kao kliničari koji leče stotine, da ne kažem hiljade, pacijenata vidimo nije se promenio virus nego su neki od nas pomislili da će nestati ako ga ignorišemo i negiramo činjenicu da je tu i da su mere prevencije neophodne. Takvo ponašanje je dovelo do ovakavog porast obolevanja, a to potvrđuje nepromenjen ili čak smanjen broj obolelih u populaciji koja poštuje preporuke (stariji građani).

Već nekoliko dana unazad imamo masovna okupljanja u gradovima Srbije, deo njih nosi maske, drugi ne. Bez obzira na to što je na otvorenom, da li postoji opasnost od zaražavanja, pa samim tim možemo li očekivati za nedelju dve porast broja zaraženih?

- Svako druženje bez poštovanja

distance ili nošenja maske je rizik za prenos infekcije, te ćemo posledice svega što se dešavalo prethodnih dana videti za 7-14 dana.

Situacija u Beogradu, Novom Pazaru, Vranju, pa i u ostalim gradovima Srbije je teška. Da li naš zadravstveni sistem može to da podnese?

- Zdravstveni sistem se u hodu prilagođava, pregrupiše i reorganizuje i zasad odoleva, ali ne postoji nijedan zdravstveni sistem koji može da kompenzuje i podnese kada se ponašamo kao da korone nema. Takvog sistema nema nigde na svetu. Tek kada svi pomognemo zdravstvenom sistemu poštovanjem preporuka epidemiologa, zdravstveni sistem će moći da iznese težak zadatak da pomogne svima kojima je pomoć potrebna. Bez zajedničkog napora i odgovornog ponašanja prema sebi i drugima nema ni kontrole nad koronom.

Koliko mi sami možemo doprineti da se naš

Simptomi koji se javljaju kod virusa korona slični su onim koji se javljaju kod sezonskog gripa. Malaksalost, bol u grlu, povišena temperatura, suvi kašalj, curenje iz nosa ili pak začepljenost nosa, otežano disanje, kratak dah, vodenaste stolice. To su simptomi koji se mogu ispoljiti kod obolelih, ali ono što definitvno stvara zabunu je što neko može biti inficiran virusom a da to i ne zna jer ima i onih ljudi koji, iako su pozitivni, nemaju nikakve simptome.

Pulmolog Rančić objašnjava da možemo reći da virus ima poseban afinitet da se naseli u ćelijama disajnih puteva i u ćelijama plućnog parenhima.

- Tu izaziva jedan snažan imunološki odgovor, odnosno iritira ćelije koje su zadužene za odbranu, a to su bela krvna zrnca i ćelije koje su deo imunološke odbrane. Zbog toga što sada reaguje imuni sistem, on pokušava da uništi virus, ali ne uspeva u tome, virus ulazi u ćelije i koristi ćelijski aparat da se umnoži, na taj način razara ćeliju, puca i širi se dalje. To je posebno izraženo u plućima, dovodi do čitavog niza poremećaja i razvoja upalnih infiltrata. Ono što je uočeno kod malog broja obdukovanih pacijenata, jer u čitavom svetu je malo obdukovanih tokom epidemije, to su promene u cirkulaciji. Javljaju se sklonosti ka stvaranju tromba, promena u mikrocirkulaciji i mikrotromboze, i to je u stvari jedna od najvažnijih komplikacija koja uzrokuje da bude takva loša gasna razmena, da pluća izgube sposobnost da eliminišu ugljen-dioksid i da dopremaju kiseonik - objašnjava prof. Rančić.