Ako preležiš koronu, da li si stekao trajni ili samo privremeni imunitet

Pitanje na koje još nemamo precizan odgovor je koliko se dugo zadržavaju antitela u organizmu nakon preležane bolesti. Prema rečima epidemiologa prof. dr Tatjane Pekmezović, rukovodioca seroepidemiološke studije, zaštitni nivo antitela, odnosno tako stečeni imunitet traje svega sedam do osam nedelja. Što bi značilo da posle tog perioda niko nije zaštićen od ponovnog susreta sa virusom. Ipak, jasne i precizne podatke možemo imati tek kada se završe studije, tako da u ovom trentuku niko u svetu nema tačan odgovor na ovo pitanje. Epidemiolozi objašnjavaju da svaki organizam različito reaguje, pa se tako stvaraju ili ne stvaraju antitela. Kinezi u ovom trenutku imaju informaciju da se antitela mogu zadržati četiri ili pet meseci, ali to još nije definitivan odgovor.

TRUDNOĆA SAMA PO SEBI MOŽE BITI RIZIČNA I NJU MOŽE UGROZITI SVAKA INFEKCIJA, PA TAKO I COVID-19. NAROČITO JE RISKANTNO AKO DOĐE DO ZARAŽAVANJA U PRVOM TRIMESTRU

Pacijenti koji imaju tešku kliničku sliku, izraženije simptome i kod kojih je dokazano da imaju upalu pluća, oni se leče u bolnici. S druge strane, lakši oblik upale pluća može se lečiti ambulantno. Kod pacijenata sa težom kliničkom slikom terapija je komplikovanija, ali i jasno propisana.

- Bez obzira na to što je ovih meseci preporuka SZO bilo dati „hlorokin“ili ne dati taj antimalarijski lek, ipak je on ostao u standardnim preporukama i izbalansirano je da bi ga trebalo davati sedam dana. Pored njega dodajemo antibiotike, već je uočeno da u kombinaciji za određenim antibioticima mogu se pojaviti neki srčani problemi, posebno problemi sa ritmom srca, srčanom frekvencom, ali to je već iskristalisano šta se kombinuje, a šta ne. Takođe, primenjuje se i vitaminska terapija, rehidratacija, jedan od standardnih lekova koji se dodaje jeste i antikoagulantna terapija - objašnjava pulmolog Rančić za „Blic“.

U poslednje vreme pojavljuju se preporuke da čak i davanje malih doza kortikosteroida može biti od koristi i da svi pacijenti imaju bolji ishode, a tu je i nekoliko lekova iz grupe antivirotika koji su uglavnom rezervisani za pacijente sa najtežom kliničkom slikom, kod kojih razvija plućna insuficijencija i takozvani akutni respiratorni distres sindrom.

DIJABETES JE BOLEST GDE JE POREMEĆEN METABOLIZAM ALI I IMUNITET. I U REDOVNOM RADU SA TAKVIM PACIJENTIMA ZNAMO DA SU UPALE PLUĆA KOD DIJABETIČARA VRLO ČESTA KOMPLIKACIJA, ONI SU GENERALNO SKLONI INFEKCIJAMA