SRBIJA će UĆI U EU KADA SE REFORMIŠU I SRBIJA I EU
Francuski ambasador Žan-luj Falkoni za „Blic” na Dan pada Bastilje:
Francuski ambasador Žanluj Falkoni u ekskluzivnom intervjuu povodom najvećeg francuskog praznika - Dana pada Bastilje, za „Blic” govori o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, optužnici protiv Hašima Tačija, rokovima za ulazak Srbije u EU, o međusobnim odnosima, ali i kako se Srbija nosi sa epidemijom virusa korona… Sve više deluje da se EU i SAD bore oko glavne uloge u pregovorima Beograda i Prištine. Kako tumačite naglo pojačano interesovanje Bele kuće za kosovsko pitanje?
- Svaka inicijativa koja ima za cilj da se nađe trajno rešenje za kosovsko pitanje je dobrodošla. Evropska unija ima istaknutu, prvorazrednu ulogu u pregovorima o završnom sporazumu, sa jedne strane zato što je za to dobila mandat od UN, a sa druge, zato što je to pitanje evropske bezbednosti. Tim povodom, dve strane su stupile u dijalog pre sedam godina. To je dug period, jer su pitanja koja treba rešiti kako bi se postigla normalizacija odnosa u svim oblastima i brojna i kompleksna. Vašington je takođe uključen u region na ekonomskom, političkom i bezbednosnom planu, posebno kroz angažovanje snaga NATO, Kfora, koje su dobile mandat od Ujedinjenih nacija. Suština je da svi akteri koji se zalažu za sporazum međusobno razgovaraju.
SVAKA INICIJATIVA KOJA IMA ZA CILJ TRAJNO REŠENJE KOSOVSKOG PITANJA JE DOBRODOŠLA
Na koji način podizanje optužnice protiv Hašima Tačija može da utiče na dalji dijalog?
- Nije na meni da komentarišem osnovanost ovog predmeta. Pravda ima svoj put i ona treba da bude zadovoljena za sve zločine koji su počinjeni između 1990. i 2000, ko god da je počinilac. Računi iz prošlosti moraju da budu podmireni jer od njih zavisi stabilnost regiona. Ali – i to je činjenica – normalizacija odnosa Beograda i Prištine je takođe od suštinskog značaja za budućnost regiona i otud samit u Parizu da bi se pokrenuo dijalog. Potreban je kako Beogradu tako i Prištini da bi se okrenuli budućnosti bez tereta, da bi oslobodili svoje potencijale za ekonomski razvoj.
Šta najviše koči dijalog Beograda i Prištine i šta očekujete od njegovog nastavka?
- Da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o kompletnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji će biti u skladu sa međunarodnim pravom i kojim će biti rešena sva pitanja između njih. Taj sporazum treba da bude prihvatljiv za EU, s obzirom na evropsku perspektivu Srbije i uopšte, Zapadnog Balkana. Zadatak nije lak, ali je Briselski sporazum iz 2013. dobra osnova za rad koju treba nadograditi. Treba ići korak po korak.
Predsednik Makron je, za razliku od kancelarke Angele Merkel, u više navrata bio skeptičan po pitanju proširenja EU. Smatrate li stoga da je neki rok koji se najviše spominje (2025. ili 2027) realan?
- Predsednik Makron nije skeptičan kada je u pitanju proširenje EU vezano za zemlje Zapadnog Balkana, zna da je obećanje dato i da treba da se održi. Na samitu u Zagrebu upravo za vreme francuskog predsedavanja EU, 2000. se prvi put otvorila evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana. Da bi se to ostvarilo, dva uslova treba da se ispune - s jedne strane Evropska unija treba da se reformiše, postane efikasnija, suverenija i da bolje štiti svoje građane, kako one koji su to danas, tako i one koji će to postati sutra, kao što su građani Srbije. To bolje funkcionisanje EU je i u vašem interesu. Da li biste voleli da se priključite EU koja nema budžet, zajedničku poljoprivrednu politiku, socijalnu zaštitu? Na tome radi i Emanuel Makron i ostali članovi Evropskog saveta. Rezultat treba postići brzo, inače će EU biti deklasirana. To nije dugoročno pitanje, već stvar od nekoliko godina koje se mogu izbrojati prstima jedne ruke. Drugi uslov je da Srbija sprovede neophodne reforme, posebno one u oblasti prava, pravne države, borbe protiv korupcije… To zavisi samo od vas i zato ne mogu da govorim o rokovima. Prošle jeseni Francuska je predložila novu metodologiju pristupanja, koja je podsticajnija i više politička. Ona, na primer, omogućava zemljama koje su u procesu pristupanja da imaju koristi od izvesnih politika EU čim dovedu do kraja pregovore u određenim oblastima i pre efektivnog prijema. Radujem se što je u Parizu, 9. jula, predsednik Vučić potvrdio nameru Srbije da prihvati novu metodologiju.
Kako ocenjujete to na koji je način Srbija reagovala na pandemiju Covid-19 u prvom talasu, a kako sada reaguje kada je situacija sve nepovoljnija?
- U martu je Srbija, kao i ostale evropske zemlje, bila zatečena epidemijom, na koju je odgovorila drastičnim, ali efikasnim merama. Uradili smo nešto slično u Francuskoj, koja je bila više pogođena i imala više zaraženih i preminulih u odnosu na broj stanovnika. Trebalo nam je više vremena da poravnamo krivu. To nas je podstaklo da definišemo strategiju popuštanja mera kojom upravlja Žan Kasteks, naš novi predsednik vlade. To ukidanje mera je počelo kad i u Srbiji, 11. maja, ali postepenije i još je u toku: restorani su otvoreni mesec dana posle srpskih, a noćni klubovi su još uvek zatvoreni. Zasad epidemija nije opet krenula, ali se čuvamo svakog trijumfalizma.
Zbog dobrih početnih rezultata Srbija je ranija ukinula mere. Ali virus ostaje prisutan. Oprez nameće fizičku distancu i izbegavanje okupljanja u većem broju bez obzira na mere koje nametnu vlasti. Treba, dakle, prekinuti dinamiku koja je ovde opet krenula. Najveći izazov za svaku vlast, gde god da je, jeste da pronađe balans između neophodnih restrikcija u cilju zaštite zdravlja građana i ekonomskih parametara.
Virus nam dozvoljava da živimo, ali uz neka ograničenja. Nije zabavno. Tako ne zamišljamo beogradski noćni provod i komunikativnost i srdačnost ljudi u Srbiji! Ali ćemo, nažalost,
morati s tim da živimo još izvesno vreme.
Kako komentarišete izborne rezultate u Srbiji i da li je iz ove perspektive, nakon izbora, bojkot pojedinih opozicionih partija bio opravdan?
- Pratio sam rezultate glasanja i zaključio, kao i svi, da će SNS-U pripasti velika većina u budućem parlamentu. Znam i da je dobar deo opozicije pozvao na bojkot, što objašnjava zbog čega nije prisutna u parlamentu. Međutim kao što sam već imao prilike da kažem, po mom mišljenju, parlament koji je zdrav je telo u kome velike političke snage imaju svoje predstavnike, što generiše razmenu ideja od koje demokratija ima koristi. Posle ovih izbora, stranke koje su podržavale bojkot nastavljaju da postoje i njihov glas se i dalje čuje, ali izvan okvira institucija, kao što sada vidimo... Dijalog je, čini se, neophodan. Ravnopravan pristup medijima se takođe čini neophodnim kako bi se o društvenim temama raspravljalo, kao i u perspektivi budućih izbora.
Kako ocenjujete slobodu medija u Srbiji, posebno u svetlu skorašnjih dešavanja?
- Sloboda izražavanja je u osnovi demokratskih vrednosti koje promoviše EU. Sloboda medija je tema koju pokrećemo na bilateralnom nivou, na evropskom nivou i na nivou zemalja kvinte (SAD, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska) sa srpskim vlastima. Ima pozitivnih pomaka, kao što je nova medijska strategija koja je usvojena početkom godine, ili organizovanje političkih rasprava u susret izborima 21. juna. Posebnu pažnju sada treba posvetiti implementaciji te nove strategije kako bi se promovisao novinarski kodeks, pluralizam gledišta, slobodan pristup medijima i borba protiv autocenzure u redakcijama. Novinarstvo je ponekad opasan posao, nedavni događaji u Beogradu i u drugim gradovima Srbije su to pokazali, i apsolutno je neophodno da integritet ljudi koji se tim poslom bave nikada ne budu ugrožen.
Šta 14. jul predstavlja za Francuze? Kako ćete ga proslaviti ove godine?
- Francuski nacionalni praznik obeležava 14. juli 1789, Dan pada Bastilje, mračnog zatvora gde su ljudi bili proizvoljno zatvarani. Zauzimanjem Bastilje izražena je volja da se okonča autoritarna vladavina u Francuskoj gde je samovolja imala primat nad zakonom. Ovaj dan je označio početak Francuske revolucije, koja je - uprkos svojim mračnim momentima - uvela vrednosti Republike do kojih naša zemlja drži, slobodu, jednakost pred zakonom i bratstvo. Usledila je Deklaracija o pravima čoveka i građanina, usvojena u avgustu 1789. godine, iz koje proizilazi koncept suvereniteta koji pripada narodu, a ne više kralju. Te ideje iz doba prosvetiteljstva su se zatim proširile po Evropi i širom sveta. One i danas čine osnovu mnogih političkih sistema. Ove godine u užem krugu nego inače zbog okolnosti, francuske vlasti će odati priznanje svim osobama koje su učestvovale u borbi protiv virusa Covid-19
Predsednik Makron nije skeptičan kada je u pitanju proširenja Evropske unije vezano za Zapadni Balkan, zna da je to obećanje dato
i bez kojih bi posledice pandemije bile još ozbiljnije. U Srbiji obeležićemo nacionalni praznik na društvenim mrežama, preko štampe – hvala vam što ste mi dali ovaj prostor u vašem listu – i slavićemo francusko-srpsko prijateljstvo.
Državni praznici su takođe vreme za kritike. Kako biste opisali francuskosrpske političke odnose tokom prošle godine?
- Rekao bih da su naši odnosi dinamični i pored perioda izolacije tokom proleća. Razmena je bila usporena, ali ne i prekinuta. Godinu dana nakon posete Srbiji predsednik Republike Emanuel Makron je primio predsednika Vučića, 9. jula u Parizu. Oni su razgovarali o mnogim aspektima bilateralnih odnosa, kao i o perspektivi pridruživanja Srbije EU. Takođe je bilo reči o odgovorima na krizu izazvanu Covidom 19, naročito o neophodnosti da se održi ravnoteža između sanitarnih mera i poštovanja fundamentalnih ljudskih prava i sloboda. Naša bilateralna saradnja se takođe razvijala kroz sve veće prisustvo francuskih preduzeća koja su ostvarila više od milijardu evra ekonomske razmene tokom prošle godine.
Predsednik Emanuel Makron je u početku pandemije isticao da će evrozona i EU doživeti kolaps ukoliko se ne pomogne članicama sa pogođenim ekonomijama. Koja su rešenja tog problema?
- Francuska i Nemačka su 18. maja predložile zajedno jednu hrabru inicijativu bez presedana kako bi pokrenuli evropsku ekonomiju da se suoči sa krizom: stvaranje evropskog fonda obnove za solidarnost i rast koji se puni zajmovima sa tržišta u ime EU. Bez te inicijative, svaka država članica pozajmljuje prema potrebama i uz različite kamate koje se određuju prema njenoj ekonomskoj situaciji (gde slabiji pozajmljuju sa većom kamatom). Sa ovom inicijativom, EU kao celina pozajmljuje po niskoj kamatnoj stopi u skladu sa svojom ekonomskom snagom. Novac se zatim uplaćuje zemljama kojima je najpotrebniji. Zajmove vraća EU, a svaka zemlja članica uplaćuje shodno svom udelu u budžetu, a ne shodno iznosu koji je dobila. To je evropska solidarnost. Predlog je odobrila Evropska komisija, ideja se proširila kroz zemlje članice i nadam se da će 17/18. jula Savet Evrope moći da je validira na svom sledećem vanrednom zasedanju.
Ali evropska solidarnost je već realnost: kad saberemo sve vrste pomoći, EU je dala 540 milijardi evra da podrži ekonomije zemalja članica. Uz to ide i vanredan program za hitne nabavke vezane za pandemiju Evropske centralne banke koji otkupljuje dugove u visini od 1.350 milijardi evra na tržištu država i preduzeća evrozone. Zemljama Balkana takođe je posvećena puna pažnja EU, tako da je Srbija dobila 93 miliona evra pomoći kako bi se suočila sa Covid-19 krizom i kako bi se podržao njen ekonomski oporavak.
Šta očekujete od nove francuske vlade, koji su najveći izazovi?
- Novi predsednik vlade Žan Kasteks nazvao je novu vladu vladom borbe i dijaloga. Ona će imati zadatak da podrži francusku ekonomiju koja je veoma pogođena krizom Covid-19 i da stimuliše njen oporavak i podstakne solidarnost. Žan Kasteks treba takođe da dela u korist ekološke tranzicije zemlje, koja je u središtu petogodišnjeg mandata predsednika Makrona. To su dva krupna izazova.
Vlada će da nastavi da promoviše Evropsku uniju, multilateralizam i međunarodnu saradnju. Francuska nastavlja da veruje u inkluzivna rešenja do kojih se stiže diplomatskim putem, i to u vreme kada su mnoge zemlje, čini se, sklone iluzornom i opasnom iskušenju zatvaranja u sebe. Naravno, zdravlje će ostati prioritet na nacionalnom nivou, ali i na međunarodnom nivou, uz podršku SZO. Samo ćemo se saradnjom, a ne takmičenjem, izboriti sa pandemijom.