MANJA RATA SA DUŽIM ROKOM OTPLATE
Građani koji imaju potrošačke, gotovinske ili neke druge kredite, ne računajući stambene zajmove i dozvoljeni minus po tekućem računu, mogu uskoro očekivati da im banke ponude olakšice u otplati kredita koje se na kraju svode na manju mesečnu ratu.
Centralna banka usvojila je dve odluke kako bi građanima olakšala uslove otplate pomenutih kredita, a koje podrazumevaju refinansiranje zajma ili duži rok otplate za dve godine. Uslov je da je kredit odobren do 18. marta ove godine, a suština je da će zajmovi koje je do sada bilo moguće otplaćivati najduže sedam godina, sada biti moguće plaćati devet godina. Oni koji su uzeli kredit na tri godine moći će da ga otplaćuju pet, a ako ste se zadužili na četiri godine, sada ćete dug moći da rastegnete na šest godina, odnosno 72 meseca.
Praktično, građani koji su uzeli gotovinski kredit od 5.000 evra, sa rokom otplate od šest godina i kamatom od 10 odsto, plaćali su mesečnu ratu od 90 evra. Sada bi im produžetak otplate za dve godine, doneo manju ratu za 15 evra (75 evra), ali i 24 rate više.
U NBS preciziraju da će banke novim propisima biti podstaknute da dužnicima ponude refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita (osim stambenih kredita i minusa
po tekućem računu) i to na dodatne dve godine duže u odnosu na trenutno važeći režim rokova otplate ovih kredita.
Navedene olakšice se mogu ponuditi dužnicima i u slučaju da je nakon refinansiranja, odnosno promene datuma dospeća poslednje rate, njihova plata bude opterećena kreditom sa više od 60 odsto.
Podsetimo, banke u Srbiji od 1. januara 2020. godine odobravaju gotovinske i potrošačke kredite, izuzev stambenih i onih za kupovinu automobila, sa rokom otplate od sedam godina (što je godinu dana manje nego u 2019.), dok je za 2021. bilo planirano da taj rok bude dodatno smanjen na šest godina.
Sada se dogodio obrnut trend i, zahvaljujući novim odlukama, umesto planiranog skraćenja, imamo produženje roka otplate.
“Na ovaj način se umanjuju rizici od rasta stope problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja u periodu nakon isteka moratorijuma, doprinosi se ublažavanju posledica krize u ovoj i narednoj godini i stvaraju se uslovi za kreiranje dodatne potrošnje fizičkih lica”, stoji u saopštenju centralne banke.
Najnoviji podaci Udruženja banaka Srbije za maj 2020. pokazuje da su ukupni krediti stanovništu u maju ove godine iznosili nešto više od 1.091 milijardui dinara, što je 91 milijarda dinara više u odnosu na maj 2019. i skoro 20 milijardi više u odnosu na mart ove godine, kada je počela kriza sa pandemijom korone.
Osim gotovinskih kredita, najviše su odobravani i stambeni krediti i krediti za adaptaciju.
n