SCENE IZ „IVANOVA”, „UJKA VANJE”, „GALEBA”...
Izožba „Čehov - motivi“u Muzeju grada Beograda Izložba Ninoslave Vićentić je koncipirana kao interdisciplinarna, ambijentalna postavka koja koristi scenografske principe u umetničkom oblikovanju prostora.
Izložba „Čehov - motivi“autorke Ninoslave Vićentić biće otvorena od srede do petka (1517. jul) u Muzeju grada Beograda. Ovaj umetnički projekat obuhvata seriju slika, ambijentalnih celina, nastalih po motivima njegovih drama, a izložba je koncipirana kao interdisciplinarna, ambijentalna postavka, koja koristi scenografske principe u umetničkom oblikovanju prostora.
U autorskom tekstu o izložbi, Enisa Uspenski, prof. Fakulteta dramskih umetnosti, između ostalog, kaže: „Patinirani, polurazrušeni enterijer, s očuvanim tragovima prošlosti neorenesansne građevine iz 1899, neusiljeno, potpuno spontano korespondira s idejom, formom i fakturom umetničkog preoblikovanja sveta Čehovljevih drama u scenografijama Ninoslave Vićentić. To je savremena priča - o izgubljenoj sadašnjosti, osakaćenom vremenu sa vidljivim tragovima nestalog prostora rođenog doma, nekadašnje svetkovine života - u kojoj se autorka, ipak, nijednim segmentom nije udaljila od izvornog teksta. Posmatrač i saučesnik izložbe prolazi kroz Čehovljev hronotop u kojem spoljašnjost prodire u unutrašnjost, a untrašnjost izlazi u spoljašnjost, dok se bergsonovsko vreme prelama kroz stvari koje su izgubile svoju upotrebnu vrednost i tu su samo da bi u nama izazvale bol za nekim minulim vremenima.“
Po njenim rečima, autorku u scenografijama trema, verande, trpezarije, dečje sobe... zanima opšta metafizika Čehovljevog prostora koji odiše prepoznatljivim scenama iz „Ivanova“, „Ujka Vanje“, „Galeba“, „Tri sestre“, „Višnjika“: „No, kao i Kosta Trepljev, ona se ne zadovoljava postojećim formama, već traži nove oblike, nov
materijal koji mahom pronalazi u građevinskom otpadu, starim cevima, odbačenim daskama, gredama itd. Ipak nova forma nije sama sebi cilj, zato Ninoslava Vićentić ne preza od sećanja na prethodnike koji su svojim obradama Čehova obeležili savremenu umetnost, poput njoj posebno bliskih Strelera, Bruka, Borovskog, no i večnog Stanislavskog.“
Upućeni kažu da, između ostalog, sve skupa može podsetiti na čuvene Čehovljeve reči koje se eksplicitno odnose na glumu a, šire gledano, zapravo na život, na sve ono što čovek radi iskreno i posvećeno: „Pisati ili glumiti, a u isto vreme biti svestan da ne radiš kako treba, to je svakodnevna pojava, a za početnike veoma korisna. (...) A drugo, jednom zasvagda treba da se oslobodite straha od uspeha ili neuspeha. Neka vas to ne brine. Vaš zadatak je da igrate, iz dana u dan, tiho i sabrano, da budete spremni na greške, da istrajete u svom izrazu.”
Ninoslava Vićentić je docent na Odseku scenografije Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, a kako je najavljeno, u četvrtak, 16. jula, od 17 do 19 časova biće upriličen razgovor s autorkom. Zbog pandemije svečanog otvaranja izložbe neće biti, a zainteresovani će postavku moći da pogledaju od 10 do 17 časova u Resavskoj 40b, to jest u Muzeju grada Beograda n.
Upućeni kažu da sve skupa može podsetiti na čuvene Čehovljeve reči koje se eksplicitno odnose na glumu, a šire gledano zapravo na život
Ovaj umetnički projekat obuhvata seriju slika, ambijentalnih celina, nastalih po motivima Čehovljevih drama