NAJTEŽE JE GLEDATILJUDE KAKO UMIRU JER NEMAJU VAZDUHA
Jako je teško posmatrati ljude kako umiru zbog nedostatka vazduha. Oni su svesni i njihova nemoć i strahovi ostavljaju ozbiljne psihičke posledice po zdravstvene radnike. Pojedine kolege su više od mesec dana sanjale takve scene. „Blic“sa lekarima u kovid
Ovako za „Blic“priča pomoćnik direktora Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“doc. dr Nemanja Slavković. Pre nedelju dana ova bolnica se vratila u kovid sistem i već u prva dva dana primljeno je 300 pacijenata, čime je kapacitet mesta popunjen.
Reporteri „Blica“obišli su ovaj kovid centar i ispred bolnice zatičemo mirnu situaciju, nema gužve, što je i očekivano budući da više nema slobodnih mesta. Tu nas dočekuje doc. dr Slavković koji će nas provesti kroz bolnicu. Odmah ga pitamo šta je drugačije u odnosu na prvi nalet virusa.
- Sve je drugačije. Imamo daleko više pacijenata. U prethodnom periodu više od 370 pacijenata je prošlo kroz bolnicu za mesec dana. Sada smo pun kapacitet od 300 pacijenata primili u roku od 48 sati. Juče smo imali prvih 19 otpusta i odmah smo primili isto toliko. Ranije se to nije dešavalo, imali smo otpuste i postepeno smo se praznili - kaže doc. dr Slavković.
Sada leče pacijente sa ozbiljnijom kliničkom slikom.
- Za razliku od prošlog puta kada nismo bili respiratorni centar, sada na intenzivnoj terapiji imamo 22 pacijenta, od kojih je 12 intubirano. Takve pacijente ranije nismo imali. Na nekoj vrsti kiseonične potpore imamo oko 100 pacijenata, što je trećina ukupnog kapaciteta - ukazuje doc. dr Slavković.
SVE STAROSNE DOBI Kada je reč o starosnoj strukturi pacijenata, u proseku imaju više mlađih.
- Najmlađi imaju između 20 i 25 godina. Najkritičniji su i dalje oni koji imaju neku vrstu komorbiditeta. Teže kliničke slike su najizraženije u srednjem uzrasnom dobu, oko 50 godina, uglavnom gojazniji, imaju dijabetes i reklo bi se u većem broju muškarci - objašnjava sagovornik.
Nakon merenja temperature i dezinfekcije odlazimo na oblačenje zaštitne opreme uz pomoć uviđajnih medicinskih sestara. Skidamo svu garderobu i redom oblačimo bolničku majicu, pantalone, patike, dva para kaljača, dve zaštitne maske, troje pari rukavica, kapu, vizir i na kraju skafander.
- Ništa ne sme da bude otkriveno - kaže nam ljubazna medicinska sestra.
Budući na naše neiskustvo, oblačenje je potrajalo dobrih dvadeset minuta. Nismo ni krenuli, a već je ponestajalo daha u opremi.
ULAZAK U CRVENU ZONU Pitamo doc. dr Slavkovića ima li straha među zaposlenima.
- Ima straha i pomalo tenzije, ali sve je to normalno. U ortopedskoj hirurgiji mi se ne susrećemo sa tako teškim pacijentima. Jako je naporno raditi pod skafanderima, temperature su visoke, gubi se i po nekoliko stotina mililitara znoja - kaže doc. dr Slavković, u šta smo se uverili već na samom početku.
Obilazimo redom odeljenja. Kako kaže doc. dr Slavković, dešava se da se stanje pacijenta naglo i drastično pogorša, nekada kroz 15 minuta, zbog čega je neophodno danonoćno praćenje.
- Dominantni i najteži deo posla rade naše medicinske sestre i tehničari, koji su izloženi svakodnevnim naporima i neposredno komuniciraju sa pacijentima. Takođe, ključni su internisti i anesteziolozi koji vode šok sobe i intenzivnu terapiju koja je, takoreći, u pravom
ratnom stanju - ističe on.
POTPUNA NEGA Provirujemo redom kroz vrata soba i vidimo najrazičitije uzraste pacijenata sa isto tako različitim opštim stanjem. Tu su mladići, devojke, žene, sugrađani srednjih godina do onih najstarijih. Pojedini su raspoloženi, razgovaraju, gledaju kroz prozor, dok je polovina na kiseoničnoj terapiji i ne može da ustane iz kreveta.
- Stalno nas obilaze, pričaju sa nama. U svakom trenutku su tu za nas i obezbedili su nam sve što treba - priča nam 71-godišnji pacijent koji je među prvima došao na „Banjicu“.
Njegov kolega iz sobe prima terapiju kroz infuziju.
- Svanulo mi je otkad sam došao ovde. Nije bilo lako, imao sam 40 temperaturu, ali sad mogu i da prošetam. Spasli su me - naglašava on, dok treći pacijent koji je na terapiji kiseonikom daje znak rukom da je dobro.
Doc. dr Slavković navodi da su angažovani svi zaposleni sa Instituta „Banjica“, ali da su u pomoć pritekle kolege sa strane, pre svega internisti. Tu upoznajemo koordinatora internističke grupe dr Milana
Mitrovića.
- Teže su kliničke slike i imamo više bolesnika. U prvom naletu imali smo najviše 220 pacijenata u jednom trenutku, a danas imamo 320. Ulažemo ekstremne napore, nismo imali dan pauze. Naše porodice jesu zabrinute, ali su ponosne - napominje dr Mitrović.
APEL LEKARA
Doc. dr Slavković ističe da je iskustvo pokazalo da i pacijenti koji su u najboljem opštem zdravstvenom stanju mogu da budu podložni veoma teškim kliničkim slikama, pa čak i smrtnom ishodu.
- Nisam ni epidemiolog ni infektolog, ali ovo je situacija koja će očigledno trajati i sa čim ćemo morati da naučimo da živimo. Mogućnosti lečenja jesu i biće još dugo vremena ograničene. Još nemamo dovoljno naučnih saznanja kakve posledice ovaj virus ostavlja po unutrašnje organe - kaže on.
Naglašava da je ključno izbegavanje kontakata i uzdržavanje od nekih stvari na koje smo svi navikli.
- Osim toga, ukoliko dođe do, kolokvijalno rečeno, pucanja zdravstvenog sistema, a već smo na granici, nastaće ozbiljan problem. Suština je da ljudi shvate da su oni prva i najbezbednija linija da se ceo sistem zaštiti - zaključuje doc. dr Slavković.