ZAHVALJUJUĆI JEDNOJ ŽENI, SVET JE NA PUTU DA POBEDI KORONU NJENA VAKCINA FAVORIT MEĐU KANDIDATIMA

Potencijalna vakcina protiv virusa korona koju razvija Univerzitet Oksford sa Sarom Žilber na čelu mogla bi da prođe treću i poslednju fazu testiranja na ljudima već u septembru.

Farmaceutska kuća „Astra zeneka“sklopila je ugovor o proizvodnji dve milijarde doza. Da li će baš ta vakcina biti naš spas? U aprilu su deca Sare Žilber, 21-godišnje trojke koje studiraju biohemiju, odlučila da učestvuju u testiranju eksperimentalne vakcine protiv kovida 19. Iako je tu vakcinu razvijao tim njihove majke, oni nisu stigli da sa njom razgovaraju o svojoj odluci, jer je ona već tada sve svoje vreme i energiju posvetila borbi za okončanje pandemije.

Žilberova za svoju decu nije zabrinuta jer je, kako kaže, njen tim bezbednosna testiranja vakcina radio mnogo puta do tada. Stoga je fokus usmerila na pronalaženje načina da vakcina bude što efikasnija i da u što kraćem roku stigne do velikog broja ljudi. U aprilu je Oksford sklopio ugovor sa britanskim farmaceutskim gigantom „Astra zenekom“da bi vodio globalnu proizvodnju i distribuciju buduće vakcine. Kompanija je pristala da tokom krize vakcinu prodaje neprofitno ukoliko se dokaže njena efikasnost, i sklopila je ugovore sa nekoliko proizvođača da bi uspela da proizvede više od dve milijarde doza.

Ime Sare Žilber preko noći se našlo u svetskim medijima. Prethodno je dve decenije anonimno radila na razvoju vakcina, a o njenim istraživanjima se retko govorilo izvan naučnih krugova. Sada predvodi rad na favoritu među kandidatima za vakcinu protiv virusa korona. Vakcina je uspešno prošla prvu i drugu fazu kliničkog testiranja na 10.000 ljudi iz Brazila, Velike Britanije i Južnoafričke Republike, a uskoro počinje i treća faza testiranja na 30.000 dobrovoljaca iz Sjedinjenih Država.

Krajem aprila njen tim je ušao u lavovsku borbu da proces koji obično traje pet godina završi za manje od četiri meseca. U međuvremenu, ne samo da su uspeli da prestignu druge kandidate za vakcinu već će verovatno završiti veliko testiranje efikasnosti na 10.000 ljudi pre nego što konkurenti uopšte započnu treću fazu, rekla je Кejt Bingam, predsedavajuća radne grupe za vakcine u Velikoj Britaniji, pred parlamentarnim odborom početkom jula.

- Oni su daleko ispred svih ostalih. To je najnapredniji kandidat za vakcinu na svetu - rekla je Bingamova.

Većina vakcina u razvoju na kraju ne bude odobrena. Za razliku od lekova protiv bolesti, vakcine se daju zdravim ljudima kako bi se sprečila bolest, što znači da regulatori postavljaju visok prag za odobravanje i obično žele da vide podatke prikupljene nakon godina bezbednosnog testiranja. Pandemija korone menja pravila, ali još uvek nije sasvim jasno šta će regulatori prihvatiti kao dokaz efikasne i sigurne vakcine.

Žilberova je potpuno uverena u uspeh njene vakcine, tvrdeći da ima 80 odsto šanse da bude efikasna protiv korone. Rekla je da bi mogla pouzdano da zna već u septembru. Iza njenog samopouzdanja stoji potpuna predanost cilju. Kako kaže, budi se oko četiri sata ujutru „sa puno pitanja u glavi“, radi od kuće nekoliko sati, a onda vozi bicikl do Instituta gde radi do kasno uveče. Tim Instituta „Džener“na univerzitetu Oksford, koji je u januaru imao svega nekoliko članova, sada broji otprilike 250 ljudi.

Tradicionalne vakcine obično se prave sa oslabljenim ili neaktiviranim oblikom virusa koji stimuliše imuni odgovor. Međutim, te vakcine nije lako razviti i proizvesti brzo. Oksfordov tim je razvio tehnologiju koja može da ubrza proces koristeći virusni vektor, odnosno bezopasni virus kao neku vrstu trojanskog konja za prenošenje genetskog materijala patogena u ćelije radi izazivanja imunog odgovora. U slučaju korone Žilberova je uzela adenovirus šimpanze, koji izaziva običnu prehladu, i u njega ubacila genetski materijal