KISIĆ TEPAVČEVIĆ: SRBIJA U DOBROJ STARTNOJ POZICIJI

Zamenica direktora Instituta

“Batut” Darija

Kisić Tepavčević kaže da su bezbednost i efikasnost na prvom mestu kada bude pronađena vakcina.

- Više od 150 kompanija pokušava da napravi vakcinu. Kad se napravi da bude efikasna i bezbedna, biće velika potražnja - napominje Kisićeva.

Srbija se, napominje, od samog početka uključila u proces i vodi intenzivne komunikacije sa najeminentnijim proizvođačima.

- I Srbija je uložila dva miliona evra u istraživanja, intenzivni pregovori se vode sa određenim firmama, to nas svrstava u red zemalja koje će među prvima imati vakcinu - naglašava epidemiološkinja. sa površinskog „spajk proteina“virusa SARSCOV-2. Tako na prevaru podstiče imuni sistem da uzvrati napad. Takva vakcinu stimuliše antitela, ali i povećava nivo ubojitih T-ćelija, belih krvnih ćelija koje pomažu imunološkom sistemu da uništi infekciju.

Pristup Žilberove je sličan onim koji je imala kineska kompanija „Cansino Biologics“kada je razvijala svoju vakcinu zasnovanu na virusnom vektoru. Kineska vakcina je tek u drugoj fazi ispitivanja na ljudima. Razlika između njih je mala, ali može biti presudna - „Cansino“koristi vektor zasnovan na ljudskom adenovirusu kojim su mnogi ljudi već bili zaraženi. Rani testovi su pokazali da su ljudi koji već imaju antitela na adenovirus jednostavno neutralizovali vakcinu pre nego što je ona stigla da izazove snažan imunološki odgovor na SARS COV-2. „Johnson & Johnson“takođe razvija vakcinu zasnovanu na ljudskom adenovirusu i počinje testiranje na ljudima u drugoj polovini jula.

Uspešna vakcina verovatno neće biti 100 odsto efikasna, bez obzira na to ko pobedi u trci. „Blumberg“je uputao Žilberovu koja bi bila njena definicija uspešne vakcine.

- Potrebna nam je vakcina sa visokim stepenom efikasnosti protiv bolesti, koja takođe ima značajan uticaj na prenos virusa - rekla je ona.

Oksfordski tim verovatno ne bi bio vodeći u trci za vakcinu da nije bilo drugog smrtonosnog patogena koji je pretio da izazove pandemiju - ebole. U jeku epidemije ebole Žilberova se odazvala na poziv SZO naučnicima da smisle metode za brz odgovor na spoj novih patogena. Pre nego što je koronavirus postao scenario iz noćne more, Žilberova je počela da radi na akutnom respiratornom sindromu Bliskog istoka, skraćeno MERS - drugom koronavirusu koji izaziva upalu pluća.

Upravo je radeći na vakcini protiv MERS-A Žilberova prvi put upotrebila adenovirus šimpanze. Ta vakcina nije mogla da bude odobrena jer je ispitivanje efikasnosti i bezbednosti rađeno u Velikoj Britaniji, koja je zabeležila samo nekoliko slučajeva te bolesti. Međutim, ono je poslužilo kao odskočna daska kada je utvrđeno da „spajk protein“MERS-A ima oko 50 odsto sličnosti sa „spajk proteinom“SARS-COV-2.

Čim je čula za prve slučajeve virusa korona, Žilberova je bila u pripravnosti. Oksford je imao prednost neobičnu za akademsku ustanovu sopstveno postrojenje za proizvodnju vakcina u kojem je mogla da se sprovede prva faza ispitivanja na ljudima. Sredinom februara njen tim je počeo da testira vakcinu na miševima, a da bi ubrzala proces koji traje mesecima, izvodila je nekoliko koraka odjednom - testirala je na životinjama, pripremala regulative za ispitivanja na ljudima i razgovarala sa proizvođačima.