Život sa koronom neminovan i posle vakcine
Epidemiolog Zoran Radovanović ističe za „Blic“da je život sa koronom očigledna neminovnost. - Za razliku od korone, SARS je nestao zato što je teža bolest, daje težu kliničku sliku obolelima i nije bio toliko zarazan. Nadležni su u slučaju SARS-A mogli efikasnije da deluju i izoluju pacijente pa je ceo svet ostao na svega 8.000 zaraženih. Dok u slučaju Covida 19 već sada imamo milione zaraženih od kojih su mnogi i bez ikakvih simptoma. Videćemo kada dođe vakcina koliko će biti efikasna. Ali vrlo je verovatno da će se kao i slučaju gripa davati za svaku sezonu posebno. To znači da će ostati sa nama i da ćemo morati da se naviknemo da živimo sa njom – objašnjava Radovanović.
Zbog toga svi moramo da promenimo navike kako bismo se zaštitili od ove pošasti.
- Osnovne mere su nošenje maske naročito u zatvorenom prostoru, fizička razdvojenost od metar i po do dva i pranje ruku. Maske se uglavnom koriste jednokratno, za jedan dan. Hirurške maske imaju zaštitnu ulogu svega dvatri sata dok se ne navlaže dok maske od tkanine mogu da se koriste više puta ako se prethodno izlože suncu ili prokuvaju. Čak i hirurške maske ukoliko stavimo da se osuše na suncu mogu da traju dva do tri dana. Jer mnogi sebi ne mogu da priušte da baš svakog dana imaju novu masku – podvlači Radovanović.
Nažalost, mnogi još ne znaju zbog čega ili, bolje reći, koga se nosi zaštitna maska.
- Nošenjem maske mi štitimo, pre svega, druge od nas, a delom i sebe. Ukoliko svi u zatvorenom prostoru nose masku, zaštita od Covida 19 veća je i od 90 odsto. A ukoliko, recimo, ja nosim, a neko drugi ne nosi onda sam zaštićen svega 30 odsto. Zato je bitno da svi nosimo maske - apostrofira Radovanović.
RUKAVICE DAJU LAŽNU SIGURNOST
Kako kaže, redovno pranje ruku je efikasnije od nošenja rukavica.
- Rukavice vam daju lažnu sigurnost pa onda pipate i ono što ne bi trebalo da pipate, a mnogi sa tim rukavicama dodiruju lice. Takođe, retko ko zna pravilno da skine rukavice. Zato je efikasnije
Veoma je bitno da izbegavamo da hvatamo rukohvate pa tako bi bilo dobro da vrata otvaramo laktom, a ne šakom ili da kvaku hvatamo papirom
i sigurnije redovno pranje ruku naročito po dolasku na posao ili kući nakon vožnje u gradskom prevozu. Pranje ruku bi moralo da traje najmanje 20 sekundi. Sapun rastvara opnu virusa koji se sastoji od masti i proteina. Moraju se pedantno oprati svi prsti do vrhova, sve površine šaka uključujući delove na pozadini, između prstiju i ispod noktiju. To ne može da traje kraće od 20 sekundi. Mada i obično pranje ima efekta jer, kao što sam rekao, sapun deluje. Takođe, veoma je bitno da izbegavamo da hvatamo rukohvate pa tako bi bilo dobro da vrata otvaramo laktom, a ne šakom ili da kvaku hvatamo papirom – naglašava Radovanović i podseća da su tokom “variole vere” kvake na vratima previjane gazom koja je bila natopljena dezinfekcionim sredstvom.
Poželjno je stavljati i dezinfekciono sredstvo na ruke, ali to ne znači da možemo nastaviti da se tradicionalno pozdravljamo.
- Neophodno je izbegavati rukovanja, grljenja i ljubljenja. Umesto rukovanja bezbedno je pružiti lakat. To već polako ulazi i u svest ljudi. Srdačnost i emocije se mogu iskazati i klimanjem glavom i osmehom, a ne rukovanjem, ljubljenjem i grljenjem – objašnjava Radovanović i dodaje da je veoma bitno da Krizni štab daje jedinstvene preporuke i informacije o broju zaraženih jer sasvim je drugačiji način zaštite u sredinama gde ima svega dvoje-troje zaraženih u odnosu na gradove gde ima 2.000-3.000 obolelih.