FATALNE GREŠKE B
Više od 3,6 miliona zaraženih i više od 140.000 mrtvih: pandemija virusa korona nijednu zemlju nije pogodila toliko žestoko kao Sjedinjene Američke Države.
Već nekoliko nedelja broj slučajeva infekcije virusom korona munjevito raste, a u poslednjih nekoliko dana SAD iz dana u dan beleži rekordne podatke - u petak je za 24 sata zaraženo 77.638 osoba. Stručnjaci pretpostavljaju da SAD nikada nisu ni izašle iz prvog talasa infekcije.
Sa 129 smrtnih slučajeva u roku od 24 sata, početkom nedelje Teksas je dostigao poražavajući rekord. U toj saveznoj državi od virusa korona umrlo je više od 3.700 ljudi. U gradovima kao što su San Antonio i Korpus Kristi vlasti su zbog pretrpanih mrtvačnica i krematorijuma naručili kamione hladnjače da bi se pripremili za najgore, prenosi “Fokus”.
- Nemamo gde drugde da ih smestimo. Užasno je, ali to je činjenica - rekao je gradonačelnik San Antonija Ron Nirenberg.
Šta je izazvalo tako katastrofalnu situaciju? Pozivajući se na nezvanične razgovore s nekoliko službenika Bele kuće, “Njujork tajms” navodi da su tu presudnu ulogu odigrale dve greške američke vlade.
OPTIMISTIČNA PROGNOZA
Prva su preterano optimistične prognoze. Radna grupa Bele kuće za borbu protiv virusa korona, sa Deborom Berks i Entonijem Faučijem na čelu, oslanjala se u analizama pre svega na prognoze Univerziteta Vašington u Sijetlu,
koje su bile na meti žestokih kritika. Njihov model je sredinom aprila pokazao da se pandemija povlači, te da će broj zaraženih brzo opadati u narednih nekoliko nedelja.
Fauči je navodno bio podozriv po tom pitanju, jer je situacija u bolnicama širom zemlje davala znatno dramatičniju sliku. Na kraju je, međutim, pobedila Berks, pri čemu je zanemarena činjenica da su statističari u prognozama pošli od pretpostavke da će Amerikanci nastaviti da se pridržavaju ograničenja kretanja i kontakta. U tom trenutku su, međutim, konzervativni i ekstremno desničarski američki mediji pomenute mere uzdigli do kulturološkog pitanja, što je predsednik Tramp podsticao odbijajući da nosi masku u javnosti. Desničari su demonstrirali u saveznim državama pod demokratskom vlašću, pozivajući predsednika da “oslobodi” njihove države.
ODBACIVANJE ODGOVORNOSTI
Druga greška je strateške i političke prirode: Trampov tim, između ostalog i zbog optimističnih prognoza, odlučio je da borbu protiv virusa korona prepusti saveznim državama. Taj manevar je označio pokušaj da se odgovornost za borbu protiv pandemije sa Bele kuće svali na guvernere. U tu svrhu, Trampov tim je sastavio okvirne smernice, koje će navodno garantovati okončanje “mera zaključavanja” koje je doneo Vašington: pad broja zaraženih, dovoljan broj mesta u bolnicama, povećanje kapaciteta testiranja. Bela kuća je smatrala da je saveznim državama stavila na raspolaganje dovoljno resursa.
„NE ŠALIM SE” Međutim, smernice za suzbijanje Covida 19 nisu bile obavezujuće. Pre svega, države pod kontrolom republikanaca, kao što su Teksas i Arizona, ukinule su “lokdaun” i pre nego što su se stekli uslovi za to - na šta ih je podsticao predsednik, koji je brže-bolje hteo da pokrene privredu kako ne bi ugrozio sopstvene šanse za reizbor u novembru. Posledica: virus se munjevito proširio u državama kao što su Teksas i Arizona. U borbi protiv novog, većeg talasa, savezne države su manje-više upućene na sebe. Dok broj zaraženih na jugu i jugozapadu SAD eksplodira, Tramp je na predizbornom mitingu u Oklahomi govorio o tome kako će “ograničiti” sistematsko testiranje stanovništva
SAD na sedmičnom nivou gube oko 5.000 ljudi. Nasuprot SAD, u Kanadi je od početka pandemije umrlo oko 8.800 ljudi, pokazuje statistika
neverovatnih 467 miliona funti, međutim, šef multimilijarderskog hedž fonda kojeg je novinar prvi put sreo u Epstajnovoj vili u Njujorku, rekao mu je da je to samo “vrh ledenog brega”.
Ali novinar tada nije znao kako je Epstajn, koji nikad nije zaključio neki uspešan poslovni dogovor, akumulisao svoje ogromno bogatstvo. Niti su to znali na Volstritu.
Novinar navodi da je Epstajna upoznao na žurki za Noć veštica na Menhetnu 1987. Ubrzo ga je pozvao na čaj u hotel “Mejfer” i rekao mu da je on “lovac na finansije”, unajmljen da pronađe sakriven novac iz ozloglašenih ofšor rajeva poput Andore, Fidžija, Gibraltara i Kajmanskih ostrva.
“Ovo mi je ukazalo da je on možda umešan u sumnjivi posao skrivanja tog novca na prvom mestu”, ističe novinar.
Robert Gislejn, Maksvelin otac, jedan je onih koji su možda finansijski podržali Epstajna, rekao je novinar. Medijski tajkun ukrao je stotine miliona dolara iz penzionog fonda svojih kompanija a vlasti nisu ušle u trag svom novcu.
Njegovo beživotno telo pronađeno je u vodama kod obale Tenerifa 1991, a ubrzo nakon njegove smrti Epstajn je počeo da se zabavlja sa Maksvel, zbog čega su neki iz njegove okoline posumnjali da tu ima više od romanse i da je Epstajn sakrio ukradeni novac. Ipak, još nema dokaza koji bi to podržao.
n