DOMAĆI BOSTAN UPOLA JEFTINIJI OD UVOZNOG

Sazrevanjem domaćeg bostana, cena lubenica je ovih dana na tezgama na pijacama, piljarnicama i u supermarketima konačno počela da pada, te se kilogram ove letnje poslastice može pazariti za oko 40 dinara, odnosno 30 do 50 odsto jeftinije nego pre nekoliko dana.

Na beogradskim i novosadskim pijacama bostan iz uvoza je koštao i do 90 dinara za kilogram. No, sazrevanjem naših domaćih lubenica cena je konačno počela da pada.

- Bila sam u nedeljnoj kupovini na Ribljoj pijaci. Ne gledajući cenu, zamolila sam prodavca da mi izmeri jednu lubenicu. Kada je rekao da košta 860 dinara nisam mogla da verujem. Pa kao da sam kupila kilogram junetine. Kažu mi da su to uvozne lubenice, da je loša godina i da su zato skupe - kazala je za “Blic” Novosađanka Lena.

UVOZ OBARA CENU Dolaskom na tržište lubenica, pre svega iz Srema i Banata, cene su poslednjih par dana pale i za 30 do 50 odsto, međutim ono što svakako ne predviđa bolje dane je sve manje površina na kojima uzgajamo bostan. To se najbolje vidi i po Idvoru, selu u Banatu koji je poznato po uzgoju lubenica. Ovde se redovno sadilo oko 100 hektara bostana, ove godine posađeno je osetno manje, 70 hektara.

- Uvoz lubenica iz okolnih zemalja uništava polako domaću proizvodnju. Pre svega jer je ona lošijeg kvaliteta, pa ima i nižu cenu, onda mi tu više nismo konkurentni, kada neko dolazi sa velikim količinama i nižim cenama. Moramo i mi da spuštamo cenu iako je kvalitet daleko bolji. Cena kilograma je između 35 i 40 dinara na veliko - rekao nam je Mitar Kesegić, bostandžija iz Zrenjanina.

PROSEČNA TEŽINA Prosečna težina lubenice sada je sedam kilograma kada je reč o ranim hibridima, a deset kilograma kada se radi o onim kasnijim. Nekada su lubenice bile mnogo veće, težile su i po 20 kilograma. Ipak, ljudi danas vole da kupe manju lubenicu i tržište je reklo svoje.

Koliko lubenica iz Grčke, Španije, Albanije i Severne Makedonije stiže kod nas, najbolje se vidi u brojkama, samo u poslednjih sedam godina Srbija je duplirala uvoz lubenica, a od 2008. godine do 2019. uvoz dinja i bostana je povećan čak četiri puta. Statistika pokazuje da je reč o uvozu od milion evra u 2008. godini, zatim izvozu od 2,3 miliona u 2012. i rekordna četiri miliona evra u prošloj godini. Najviše lubenica stiže nam iz Grčke (2,2 miliona evra), zatim Španije (663.000 evra) i Albanije (568.000 evra).

SVE MANJE DOMAĆEG ZASADA

Tako je mnogo manje zasada u Vojvodini koja je prema poslednjem popisu držala polovinu svih površina pod bostanom. Svaka treća lubenica rasla je u južnoj i istočnoj Srbiji, dok je nešto više od 15 odsto zasada pod lubenicom bilo u Šumadiji i zapadnoj Srbiji.

- Problem je vreme, bilo je puno kiše, lubenice su podbacile, nisu toliko ni slatke, ova godina nam je otišla u nepovrat. Rod je 70 odsto manji od očekivanog. Rane lubenice su podbacile oko 90 odsto, dok će oni koji su sadili

malo kasnije ubrati bar nešto, oko 30 tona po hektaru. Cena u Sremu na veliko zasad je od 35 do 40 dinara za kilogram - kaže Mirko Lakić, voćar iz Sremske Mitrovice.

S duge strane, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene voća su veće za čak 51 odsto nego prošle godine.

- Na globalnom nivou su prošlogodišnji nepovoljni klimatski uslovi u periodu cvetanja uticali na smanjen prinos jabuka. Ove godine se to kod nas dešava sa lubenicom kojoj fali sunca - kaže Milan Medvecki, ekonomski analitičar. 

Zbog mnogo kiše lubenice su ove godine podbacile, nisu toliko slatke, a rod je za 70 odsto manji od očekivanog