KO VIČE, KIJA ILI PEVA, ŠIRI VIRUS DALJE OD JEDNOG METRA

Naučnici i Svetska zdravstvena organizacija utvrdili parametre prenošenja korone

Epidemiolozi širom sveta od početka epidemije upozoravaju da je držanje distance od jednog metra jedna od najefikasnijih preventivnih mera za zaštitu od korone. Međutim, naučnici i Svetska zdravstvena organizacije utvrdili su faktore rizika po kojima je prenošenje virusa moguće i na većoj udaljenosti.

Virus korona sasvim sigurno se prenosi kapljičnim putem, a određene grupe naučnika smatraju da može da pređe sa čoveka na čoveka i aerosolno, putem vazduha. I jedni i drugi su saglasni da u oba slučaja razdaljina na kojoj se viurus prenosi nije veća od jednog metra. Međutim, grupa od 239 naučnika u pismu Svetskoj zdravstvenoj organizaciji iznela je teoriju da se virus može preneti i na većoj razdaljini, u slučaju takozvanih forsiranih akcija, kao što su kašljanje, kijanje, vikanje ili pevanje.

- Utvrđeno je da u normalnim uslovima virus korona može da se prenosi najviše na razdaljini od jednog metra. Međutim, ova istraživanje nisu uzela u obzir eksremne situacije u kojima se virus može prenositi i na većoj razdaljini. Uveren sam, kada biste napravili istraživanje u horu gde svi pevaju, da bi, u slučaju da tu postoji zaražena osoba, virus uspeo da pređe put veći od jednog metra i zarazi drugi ljudski organizam - objasnio je Donald Milton, profesor na Univerzitetu Merilend i jedan od potpisnika pisma upućenom SZO.

Komentarišući ova saznanja, naši stručnjaci, sagovornici „Blica”, kažu da postoje četiri glavna faktora rizika za prenošenje korone - blizina, gužva, dužina kontakta i forsirana akcija. Upravo forsirana akcija predstavlja specifičan rizik, jer ona podrazumeva radnje koje pomažu virusu da pređe razdaljinu od jednog metra, a to su kašljanje, kijanje, pevanje u horu, navijanje na fudbalskim utakmicama, glasan razgovor tokom obroka u restoranu, svađa i vikanje...

Rizik se naravno povećava ukoliko ne postoji obostrana zaštita maskom.

Epidemiolog dr Sonja Novak objasnila je za „Blic“da je korona tu i da od nas zahteva da joj se prilagodimo promenom ponašanja, te da postoje četiri parametra procene rizika, a rizik raste u odnosu na to gde se nalazimo, da li smo u otvorenom ili zatvorenom prostoru.

- U kakvom smo riziku, zavisi da li smo u kafiću, restoranu, baru, noćnom klubu, ili smo na otvorenom gde sedimo sa prijateljima u bašti nekog kafića na metar distance. To je taj prostor koji nam definiše rizik. Svako od nas bi trebalo u narednih godinu dana ili koliko god je potrebno da razmišlja o rizicima kojima se izlaže. Drugi parametar je dužina interakcije sa nekom osobom, znači ako je neko u potencijalnom riziku, ako je duže od deset minuta s nekim u kontaktu, ta osoba mora da ima masku. Treći parametar je gužva, treba da izbegavamo gužvu bilo da smo u zatvorenom ili otorenom prostoru - objašnjava dr Novak.

Kako epidemiolozi savetuju, treba izbegavati gužvu, i napominju da ne treba zaboraviti da je koncentracija virusa u zatvorenom prostoru visoka, zbog čega se i insistira na nošenju maski i držanju distance. Boravak na otvorenom je pak drugačiji, ali koliki je stepen rizika, zavisi i od gužve, ali i od dužine interakcije s drugim osobama.

- Nije svejedno da li je