BROJ ZARAŽENIH PADA OD VIKENDA, ZA TRI NEDELJE SE SMIRUJE EPIDEMIJA

Do kada će trajati ovaj talas korone? Šta nas čeka u sledećem talasu, na jesen? Hoće li nas spasti vakcina i kada? Kako da se sačuvamo i šta ako dospemo na respirator? Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović odgovorio je za „Blic” na sedam ključnih pitanja koja zanimaju građane u ovom stadijumu epidemije.

Prema njegovoj prognozi, broj zaraženih počeće da pada već od vikenda, dok se sredinom avgusta očekuje potpuno smirivanje epidemije. Ono što je problematično jeste to što oporavak sada duže traje i što se korona polako pretvara u sistemsku bolest.

1 DOKLE će TRAJATI OVAJ TALAS?

Prof. dr Branislav Tiodorović pokazao se kao najbolji prognozer dosadašnjeg toka epidemije. Sada kaže da je teško prognozirati ishod ovog talasa, jer se mere ne poštuju isto u celoj Srbiji i da nema dovoljno odgovornost kod pojedinaca, naročito u mestima koja su bila teško pogođena. Što se pada broja novozaraženih tiče, očekuju se u toku ove i naredne nedelje bolje brojke, ali je za stabilizaciju broja potrebno vreme bar još tri nedelje.

- Ako se ljudi budu ponašali odgovorno, možemo očekivati pad u narednim danima, u tih nekih 10 do 15 dana. Situacija jeste pod kontrolom, ali je nesigurna, kažem to jer je virus tu, on neće nestati, već će se seliti iz organizma u organizam, i to kod onih ljudi koji ne nose maske, ne poštuju mere, ali i kod osoba sa slabijim imunitetom. Za otprilike tri nedelje do mesec dana očekujemo smirivanje. Moramo biti svesni da nije u svakom mestu isto, da ponašanje ljudi varira, ali bi svako trebalo da zna da je važno da bude odgovoran. Što se tiče juga Srbije, očekujemo povećanje u Bujanovcu tokom ove i naredne nedelje, zato apelujem na sve da se odgovorno ponašaju i da poštuju preporučene mere koje su od velike važnosti, kaže epidemiolog Tiodorović.

ŠTA NAS ČEKA NA JESEN? Tiodorović objašnjava da eventualni povratak epidemije po završetku leta zavisi od toga kako će se virus korona ponašati na južnoj polulopti i da li će se tamo zaustaviti, da li će doći do smanjenja broja zaraženih...

- Sve zavisi od južne polulopte, ako se tamo bude iscrpeo potencijal virusa i ako bude našao što manje organizama, onda možemo očekivati da eventualno tamo krajem godine dođe talas koji će podsećati na sezonski grip. Ali intenzitet zavisi isključivo od toga kako će se tamo završiti. Sudar virusa korone i sezonskog gripa ćemo izbeći vakcinacijom, koju je potrebno obaviti već od 1. oktobra. Potrebno je vakcinisati najosetljivije grupe, pre svega na hronične bolesnike, starije osobe, osobe koje rade u masovnoj komunikaciji, decu i trudnice u dogovoru sa njihovim lekarima, dok je za zdravstvene radnike obavezna. Govorimo o vakcini protiv sezonskog gripa - kaže profesor Tiodorović.

3 ZAŠTO SADA OPORAVAK DUŽE TRAJE? Prateći tok bolesti, ponekad nam se čini da je virus produžio trajanje, da više nije dovoljno 14 dana da se pobedi virus, kao u prvom talasu, već oporavak traje i do tri ili četiri nedelje, dok su neki pacijenti pozitivni duže i od 28 dana. Epidemiolog Tiodorović objašnjava da je razlog taj što postoje sada više izvora infekcije, odnosno da ima više virusonoša, pa je i količina unetog virusa veća.

- Kad imate više izvora infekcije, mnogo više virusonoša, postoji veća mogućnost uzimanja veće količine virusa. Nije svejedno da li ste uzeli manju ili veću količinu virusa, znači da će uvek kada je mnogo virusa prisutno u organizmu, izazvati ne samo oboljenje respiratornog trakta, nego i sistemsko oboljenje. Ova bolest se od respiratorne pretvara u sistemsku bolest a to se uglavnom odnosi na one ljude koji već imaju neku bolest, a zatim pred sobom imate bolesnika sa mnogo težom slikom, a samim tim i lečenje traje duže - objašnjava profesor Tiodorović.

Nije svejedno da li ste uzeli manju ili veću količinu virusa, znači da će uvek kada je mnogo virusa prisutno u organizmu, izazvati ne samo oboljenje respiratornog trakta, nego i sistemsko oboljenje

Klima-uređaji i vetar možda mogu da podignu i ponesu virus, ali on isključivo opstaje u organizmu, tako da definitivno ostaje da je kijanje, kašljanje, govor i direktni kontakt bez maske sigurni vid zaražavanja

4 KOLIKE SU ŠANSE ZA PREŽIVLJAVANJE NA RESPIRATORU?

Iako je njihovo stanje bilo teško i rizično, imamo pacijente koji su nakon respiratora nastavili normalno da žive. Priključenje na respirator jeste „poslednja opcija“, ima srećom, i dosta primera kada

su ljudi uspeli da se potpuno oporave.

- Ono što možemo da vidimo iz podataka i kod nas i u svetu, najteži su pacijenti koji završavaju na mehaničkoj ventilaciji, odnosno na respiratoru. Sve pre toga je moguće rešiti u pozitivnom smislu, dospevanje na respirator označava krajnju borbu za život, a to znači mehaničko održavanje disanja. I kod nas i u svetu daje za posledicu teške oblike i vrlo diskutabilne procene preživljavanja, recimo podaci iz SAD kažu da je čak 90 odsto onih koji nisu uspeli da prežive respirator. Kod nas i u Evropi taj odnos se kreće 50:50, ili 60:40 odsto u korist preživelih - kaže prof. dr Branislav Tiodorović.

5 DA LI SE VIRUS PRENOSI VAZDUHOM? Virus se definitivno prenosi kapljičnim putem ili preko ruku dodirivanjem sluzokože, oka ili usana. Međutim, jedno od ključnih pitanje je može li on samostalno putovati kroz vazduh.

- Ovde moramo nešto razjasniti, i kapljični put je vazdušni put, jedino što ljudi misle da kada se kaže vazdušni put, da je to nešto što je široko i što lebdi dugo u vazduhu. Ovde se od samog početka zna za taj kapljični put, i načine prenošenja zagađenim predmetima, prljavim rukama i to je bio osnovni put. Klima-uređaji i vetar možda mogu da podignu i ponesu virus, ali on isključivo opstaje u organizmu, tako da definitivno ostaje da je kijanje, kašljanje, govor i direktni kontakt bez maske sigurni vid zaražavanja - objašnjava profesor Tiodorović.

6 KADA ĆEMO DOBITI VAKCINU?

Ovo sa vakcinom moramo dobro da propratimo, vrlo kritično, moramo imati sigurne podatke, kaže epidemiolog Tiodorović.

- Najsigurnije je kada učestvujete u monitoringu, u praćenju kako se ta vakcina proizvodi, kako idu faze, neki govore da su u trećoj, neki da su završili. Kako god, moramo biti obazrivi, što verujem da hoćemo. Vakcina će verovatno biti spremna za upotrebu već do kraja godine, a ja očekujem da ćemo moći da se vakcinišemo negde u drugoj polovini naredne godine.

7 KOJE MERE SU NAJEFIKASNIJE? Izbegavati gužvu, skupove, zabave, druženja, nositi zaštitne maske obavezno i držati fizičku distancu.

- Najbolje mere su već toliko poznate i one su dale rezultate svuda, u svim zemljama u svetu. Potrebno je nošenje maski, distanca, dezinfekcija ruku, radnog prostora, kuće. Jednostavno, poštujmo mere i budimo odgovorni - poručuje epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.