40% GRAĐANA SRBIJE NEĆE DA SE VAKCINIŠE PROTIV KORONE
Vakcinacija je ovih dana definitivno tema broj jedan. Leka za virus korona nema, a u nekom skorijem periodu najverovatnije da ga neće ni biti. Zato su sve oči uprte u vakcinu. Tačnije, njih 140 koje su u različitim fazama razvoja...
Blic je na svom portalu anketirao građane da li će se vakcinisati čim se cepivo pojavi i odgovori su u najmanju ruku iznenađujući. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osporavana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Vakcina.
Ipak, u poslednje vreme to osporavanje vakcine postalo je više od puke razmene mišljenja u manjim grupama. Antivakcinaški lobi proširio je strah od vakcine, pa ne čudi veliki broj ljudi koji najavljenu vakcinu protiv virusa korona preziru podjednako kao i sam virus.
REZULTATI ANKETE PORAŽAVAJUĆI
Da su teorije zavere o vakcinaciji, čipovanju, Bilu Gejtsu sad već razmišljanje dobrog dela građana u Srbiji, a verovatno i širom sveta, pokazuje i “Blicova” anketa. Upitali smo čitaoce da li će se vakcinisati protiv korone? Ponudili smo i nekoliko odgovora.
Ubedljivo najveći broj odgovora (do trenutka pisanja ovog teksta) 1.779 ili skoro 40 odsto bio je: “Ne želim da se vakcinišem ni po koju cenu”. Veliki broj ljudi, doduše, dao je odgovor da bi se vakcinisali, ali samo vakcinom koju preporuči ili odobri EU - njih 1.150 ili 25,7%, a na trećem mestu su oni koji nisu još odlučili da li je vakcinacija nešto što žele ili ne žele - 1.006 anketiranih ili 22,5%.
Mali broj građana je za to da se vakciniše bilo kojom vakcinom koju preporuči Krizni štab, pa bila ona i kineska, svega 380 anketiranih ili 8,5 odsto, dok je najmanji broj onih koji žele da se vakcinišu što pre bez obzira na preporuke, svega 161 anketirani ili 3,6 odsto.
ŠTA NAM DOBIJENE BROJKE GOVORE? Danima se u javnosti i na konferencijama za medije polemiše o tome da li ćemo
onaj kada se pacijenti žale da su ostali bez daha. Prosečno vreme boravka u bolnici smanjeno je za trećinu za one na novom lečenju – s prosečnih devet pali su na šest dana hospitalizacije. Dvostruko slepo istraživanje obuhvatilo je 101 dobrovoljca na lečenju u devet britanskih bolnica. Polovina je koristila lekove, a polovina placebo - medikamente bez delovanja.
Bi-bi-si piše kako ti rezultati još uvek nisu prošli naučnu recenziju, niti su objavljeni u bilo kom zdravstveno priznatom magazinu, te ovakve tvrdnje treba uzeti sa rezervom.
Ali, ukoliko su rezultati tačni, biće to vrlo važan korak napred u lečenju infekcije izazvane korona virusom, a naučnik Tim Vilkinson ističe da bi ovakav tretman “mogao da promeni sve”.
- Ispitivanje je bilo relativno malo, ali je signal da ovakvo lečenje koristi pacijentima neobično jak - zaključio je Vilkinson.
nU pitanju je protein betainterferon, koji inače naše telo proizvodi kada ga napadne virusna infekcija. Oboleli od korone trebalo bi taj protein da udišu direktno u pluća, kažu naučnici.