„Predugo smo ćutali na podele“
MAKAR PAR Dana ne PRATI Dešavanja U SRBIJI, ne BI MOGAO Da KAŽE Da JE PUNO TOGA PROPUSTIO.
Samo Su neki drugi ljudi apostrofirani kao izdajnici, vučićevi ili Đilasovi plaćenici, mrzitelji naroda srpskog ili pak kao huligani i nasilnici. Morao bi se normalan čovek zapitati ima li tome kraja.
Da li zaista nismo u stanju da shvatimo kakve su posledice netrpeljivosti koje gajimo jedni prema drugima?
Ove mržnje koju raspirujemo, lepeći etikete svakome ko se usudi da kaže istinu ili iznese svoj stav.
Predugo smo ćutali na podele kojima nas je vlast zasula.
Kada smo se osvestili, već je ubijen Oliver Ivanović, a napadi na novinare, profesore, aktiviste, studente i ljude koji su samo drugačije mislili od vlasti i to javno govorili, postali su svakodnevica.
Ono što je pak ova vladajuća garnitura započela, mi smo, kao deo šire opozicione javnosti, oberučke prihvatili i koristimo po potrebi.
Kad ko izusti nešto što se kosi sa stavovima pojedinih političkih opcija, bilo vlasti ili opozicije, pa još i ukaže na kakve propuste, taj odmah biva označen kako od strane režimske mašinerije, na šta svakako može računati, tako i od dela opozicije i njihovih simpatizera kao kalkulant, oportunista i izdajnik.
S jedne strane, već dve nedelje ne jenjavaju sramni i valjda pravoslavlju, kojim se brane, strani napadi i potkazivanja vladike diseldorfskog i cele nemačke Grigorija, kao kakvog mafijaša, politikanta ili interesdžije, uživaoca lagodnog episkopskog života, koji samo govori ono što sav narod, usudiću se i reći, pa čak i onaj koji simpatiše predsednika i njegovu svitu, misli i oseća.
a to je da smo gladni, da su nam bolnice neopremljene, a lekari, kao i mnogi mladi, u nemačkoj, austriji ili Kini.
vladika za koga bi svako mogao reći da je umerenost mera njegovog života, koji ne pledira ni da previše smatra, ni da se svrstava na bilo čiju stranu, već da