MILOŠ ČOLIĆ

SVE MANJE PENZIONERA

ČETVORICU POŠTARA ISPRATIO SAM U PENZIJU, A PETI, NAJMLAĐI, OTIŠAO JE IZNENADA. BIO JE ZDRAV. UVEK BISMO POPILI KAFU - PRIČAO JE NE TAKO DAVNO PENZIONER KOJI JE PRVU PENZIJU PRIMIO RANIH 50-IH PROŠLOG VEKA...

...Ovaj invalidski penzioner na samom početku radne karijere doživeo je povredu na radu. Nije jedini u Srbiji. Više stotina penzionera, ne samo invalidskih već i starosnih, primaju penziju duže od 50 godina. Iako ih je ni promil od ukupnog broja penzionera, oni u sinergiji sa tzv. očekivanim godinama života ovdašnjim alhemičarima postaju glavni sastojak u spravljaju čarobnog napitka, takoreći eliksira za “održivost penzijskog sistema” koji je, eto, potkopan dužim životom korisnika.

Ono što je dobro za pojedinca: duži život, smatra se nadirućom opasnošću za penzijski sistem. Starosni penzioneri – dominantna kategorija (više od 60 procenta) – penziju uživaju 18 godina u proseku. Muškarci ček “krckaju” 17, a žene - 20 godina.

Nejasno je šta se to desilo u ekonomiji naše zemlje u poslednjih deset godina da su najstariji rešili da žive čak četiri godine duže nego 2010. Možda ih je pored višegodišnjeg umanjenja penzija dodatno motivisalo obećanje da će prosečna penzija do 2025. biti 440 evra. Uz tu proklamovanu dugovečnost srpskog penzionera “zaboravi” se da on kraće živi od evropskog. Žene posebno - možda za koji mesec duže samo od ispisinica iz Severne Makedonije. Koliko tu granicu određuje demografski ključ? Ne živi se duže zato što se od 2009. u kontinuitetu smanjuje broj invalidskih penzionera ili stidljivo raste broj samostalnih. Iz arsenala plašljivaca najavljuje se dolazak nove armije penzionera koji će se pridružiti postojećoj od 1,7 miliona.

U bezizlaznost nas uverava i poznata formula broja zaposlenih i penzionera koja je od 3 prema 1 sve bliža nerešenom rezultatu: jedan penzioner na leđima jednog zaposlenog. Bilo je dovoljno vremena da se saberu efekti eksplozivne zaposlenosti i najmanji procenat nezapolenih u Srbiji. Onda bi se ako (po)verujemo u pouzdanost tih podataka nepovoljan odnos broja zaposlenih i penzionera popravio.

Usled uprtog pogleda u glavnu temu: Covid 19, fama o cunamiju novoregistrovanih penzionera ostala je u drugom planu. Glagoljivi zvaničnici, pripravni za epske deseterce, o neslućenim uspesima i vizionarstvu nisu naveli podatak koji je morao da izazove pažnju ne samo onih koji se profesionalno bave penzijama. Pre tri meseca, prvi put posle 2012. godine, broj penzionera u Srbiji pao je ispod 1,7 miliona.

Maja ove godine isplaćeno je 1.699.197 penzija, što je za 3.799 manje nego samo mesec dana ranije. I to đuture sa novopridošlim penzionerima. Maja prošle godine isplaćeno je 8.330 penzija više.

U međuvremenu, dok očekivane godine života, ničim izazvane, nastave da rastu, predložio bih da se omogući, zakonom naravno, veća penzija onim samostalcima u skladu s njihovom odlukom da i posle 65, najdalje do 70. godine života, nastave da rade a da se penzija za jednu do pet godina dodatnog rada srazmerno uveća. Nemali broj električara, obućara, lakirera, automehaničara... ne bi zatvorili vrata i kapije svojih radnji i servisa, a i budžet bi od toga imao nemale koristi.

Samo Beogra anke za cigarete godišnje plaćaju približnu cenu izgradnje jednog mosta preko Save

Pamtim sliku jedne druge, zatvorene kapije. Banjaluka, sredina 90-ih, rat, kapija Fabrike duvana. Vojnici čvrsto drže rešetke kapije kao zatvorske. Odbijaju da se vrate na front bez cigareta. U ratnom stanju fabrike duvana svaku proizvedenu paklicu cigareta prodale bi istog dana. Više meseci nalazimo se u jednom drugom ratu - protiv Covida 19. Nisam primetio da su pušači opsedali kapije fabrike duvana u Vranju, Nišu, Senti ili u Zemunu. Pušili se više ili isto?

Pad proizvodnje u prerađivačkoj industriji se očekivao i desio se gotovo dvocifren, dok je opet u maju zabeležen eksplozivan rast proizvodnje duvana. Neverovatnih 26,2 odsto. Sve pada, samo duvan raste. U prvih pet meseci ove godine proizvodnja duvanskih proizvoda povećana je 18,8 odsto.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, Srbija ima 2,8 miliona pušača starijih od 15 godina. Početkom ovog veka u Beogradu se svakog dana popušilo oko 20 miliona cigareta. Pikavaca oko šest tona. Tada su samo Beograđanke za cigarete godišnje plačale približnu cenu izgradnje jednog mosta preko Save. Muškarci su u istom periodu popušili dva do tri ista takva mosta.

Korona je, dok pišem ove redove, odnela prema zvaničnim podacima 518 žrtava. Duvan kao i korona udara na pluća. Godišnje u Srbiji od posledica pušenja umre 29 puta više ljudi nego - do danas - od Covida 19. Čak 15.000 ljudi. Uvek ću se setiti dragocenih sugestija dr Petra Borovića koje je, kao moj gost, prenosio gledaocima korisne savete uporno ukazujući na prednosti odvikavanja od cigareta. I ne samo on.

Ali ko još i lekare da sluša. Znamo mi to bolje... 