MIROSLAV OLENJIN
TAJNA KRALJIČINIH PISAMA
AUSTRALIJA JE 45 GODINA ČEKALA NA PUNU ISTINU O KONTROVERZNOJ SMENI SVOG PREMIJERA VITLAMA, NAJVEĆOJ TRAUMI AUSTRALIJSKE POSLERATNE POLITIKE...
...Priča o Australiji ne bi bila kompletna bez pominjanja jednog političkog presedana koji je u velikoj meri definisao današnje australijsko-britanske odnose i pokrenuo razmišljanja o Australiji republici. Radi se o tome da je kraljica Elizabeta 11. novembra 1975. iskoristila svoje ustavno pravo, prvi i poslednji put, da smeni premijera Australije. To bi bio krajnje pojednostavljen opis. U stvarnosti, ništa tu nije bilo jednostavno, a to pokazuju i dokumenti sa kojih je nakon 45 godina konačno skinut veo tajnosti. Krenimo redom.
Vođa laburista Gof Vitlam (Gough Whitlam) odneo je pobedu na saveznim izborima ‘72. i tokom tri burne godine koliko se zadržao na vlasti sproveo mnoge reforme - ukinuo je regrutaciju i preostale rasističke zakone i uveo opšte zdravstveno osiguranje. Nisu izostale ni afere. Marta ‘73. federalna policija se sukobila sa vladinom obaveštajnom službom ASIO oko informacija o mogućem napadu australijskih ustaša na jugoslovenskog premijera (tj. predsednika
SIV-A) Džemala Bijedića koji se spremao da poseti Australiju. Tito je tada zapretio da će poslati svoje agente da unište ustaški pokret u Australiji, što, naravno, nije dobro odjeknulo kod ovdašnje javnosti. Koncem te godine svet je potresao naftni šok. Ekonomija Australije bila je teško pogođena, inflacija se popela na 13 odsto i zemlja je ušla u recesiju. Vitlam se na to slabo obazirao. Nastavio je svoj ambiciozan i skup plan socijalnih reformi, a to je oktobra 1975. konačno dovelo do krize budžeta i nemogućnosti vlade da obezbedi dalje finansiranje. Drama se odigravala između četiri glavna aktera: premijera Vitlama, vođe opozicije Malkolma Frejzera, britanske kraljice Elizabete Druge i njenog namesnika u Australiji, guvernera Džona Kera.
Na ovom mestu je potrebno objasniti kako funcioniše Vestminsterski politički sistem, na snazi u Britaniji, Australiji, Kanadi i još nekim zemljama Komonvelta. Britanski monarh, kao formalni vladar, svoju vlast vrši preko guvernera koji je po pravilu lokalni državljanin. Vlada, premijer i ministri se u Ustavu Australije i ne pominju - na njihovo postojanje gleda se kao na milost kraljice ukazanu narodu. Tako je bar na papiru. U praksi, premijer je najmoćnija državna figura dok su guvernerove dužnosti simbolične i ceremonijalne. Prosečan Australijanac najčešće i ne zna ime trenutnog guvernera.
Elem, Frejzerova Liberalna partija bila je u manjini u donjem domu parlamenta ali je imala kontrolu nad senatom i tamo blokirala finansiranje budžeta, zahtevajući prevremene izbore. Vitlam odbija, ne znajući da već neko vreme traje prepiska između Kera i Bakingemske palate. Kad je 11. novembra Vitlam došao kod Kera sa konačnim pristankom da raspiše izbore, kraljičin namesnik mu uručuje razrešenje. Frejzer je postavljen za privremenog premijera do izbora sledećeg meseca. Ti izbori su se završili katastrofalno po Vitlama i laburiste - biračima je preko glave bilo ne samo političkih razmirica nego i inflacije, nezaposlenosti i naraslih kamata na kredite za kuće. Frejzer vodi Australiju sledećih osam godina, dok Vitlam ostaje upamćen po rečima: “Bože, spasi Kraljicu, jer ništa neće spasiti njenog guvernera.” Parafrazirao je britansku i tada još australijsku himnu “God Save the Queen”.
Na referendumu 1999. Australija je sa 55% glasova odabrala da ostane pod britanskom krunom
Kakav je, dakle, sud istorije? Famozna pisma su 45 godina držana izvan domašaja javnosti pod izgovorom “privatnosti”, da bi tek ovog meseca bila konačno obelodanjena, kao rezultat dugog navaljivanja australijskih istoričara i Vitlamovih biografa. Ukupno je između 1974. i 1977. razmenjeno 211 tih pisama. Ona potvrđuju ono što je i sam Ker ponavljao sve do svoje smrti - smena premijera Australije bila je njegova lična odluka, ne kraljičina. Tu odluku je doneo i izvršio ne obavestivši prethodno Bakingem. Smatrao je da mu ustavna ovlašćenja i ustručavanje tada 49-godišnje Elizabete da se direktno meša u australijske poslove daju odrešene ruke da tako postupi. Ogorčeni Vitlam je kasnije pričao da se i CIA okrenula protiv njega zbog povlačenja australijskih trupa iz Vijetnama i Vitlamove pretnje da će zatvoriti američke baze na tlu Australije. Preminuo je pre šest godina. Frejzer je umro nekoliko meseci posle njega, a Džon Ker još 1991. Ostala je samo Kraljica. Na referendumu 1999. Australija je sa 55% glasova odabrala da ostane pod britanskom krunom. Iako je nekadašnja kolonija danas na sigurnom putu do potpuno nezavisne države, sentimenti prema matici Britaniji i njenom monarhu još su snažni.