Moderno ropstvo

Koliko puta dnevno na ulici vidite mališane koji vas mole za koji dinar? Prljave, iscepane, sa osmehom na licu... Ako pogledate u njihove oči, zagledate se malo duže, videćete tugu i strah. Strah da se pojave kod onog čike koji vreba iza ćoška i gleda da li dobro obavljaju posao. Koliko ste puta čuli u poslednje vreme priču o ženama koje su primoravali na prostituciju? Da je neki makro uhapšen zbog posredovanja u prostituciji ili (da prevedem na srpski) trgovine ljudima? Priznaćete, sve više i više...

A o radnicima koji su otišli u beli svet da zarade parče hleba za svoje najbliže pa su ih nasamarili? Verujem, još mnogo više.

Pitate se šta sve ove ljude spaja? Spaja ih to što su žrtve trgovine ljudima - moderni robovi našeg društva.

Sva je prilika da će epidemija korone sa kojom se ceo svet bori učiniti da trgovina ljudima postane još veći problem

Stejt department nedavno je objavio istraživanje o tome koliko je koja država učinila u borbi protiv trgovine ljudima. Srbija, iako je donela brojne akte i regulative, i dalje ima brojne propuste kada je ovaj društveni fenomen u pitanju. Istražni organi imaju problem da identifikuju žrtve, a samim tim i kada dođe do postupka zbog trgovine ljudima, protiv predatora svedoči tek jedna do dve žrtve, iako postoje sumnje da je zloupotrebljavao daleko veći broj njih.

Sva je prilika da će epidemija korone sa kojom se ceo svet bori učiniti da trgovina ljudima bude još veći problem. Zašto? Jer sve se preselilo na društvene mreže i internet generalno.

Predatori svih vrsta svoje žrtve, najčešće decu, vrbuju putem interneta, sajtova za upoznavanje, ali i privatnih profila...

Zbog toga je važno da svako od nas otvori četvore oči i posebno obrati pažnju šta deca rade na internetu. S kim se dopisuju i kako leče dosadu što moraju da ostanu kod kuće.

Jer predatori su svuda, a trenutak nepažnje i neopreznost mališana (tako što otkriju adresu stanovanja ili neki drugi lični podatak) može doneti mnogo posledica.