DVADESET KOMPANIJA 163 MILIONA EVRA ZA
Ukupan dug 20 najvećih privrednih dužnika za struju u Srbiji, među kojima su mahom državna preduzeća, prema poslednjim podacima iz juna, iznosi 19,3 milijarde dinara, odnosno 163 miliona evra, što je za dva miliona evra više nego u februaru ove godine, saznaje “Blic”.
Saborci po dugu uglavnom su godinama iste firme, samo im se mesta na listi menjaju, ali ono što je godinama konstantno to je da prvu i drugu poziciju neplatiša čvrsto drže firme koje su pod ingerencijom države, Železara „Smederevo” d.o.o. sa dugom od 4,66 milijardi evra i JP “Resavica” sa 2,62 milijarde. Nepromenjeno je i to da većina top dužnika uvećava svoje račune za neplačenu utrošenu električnu energiju, dok je samo njih četiri uspelo da ih smanji. Najodgovorniji bio je kineski “Zijin”, koja je na račun EPS-A uplatila 250 miliona dinara i svoj dug sa februarskih 1,2 milijarde svela na 870 miliona pa je sa četvrtog mesta pala na peto. Pre njih, na istim pozicijama kao i u februaru, ali sa uvećanim dugom, ostali su JKP “Infostan tehnologije” Beograd, od koga EPS potražuje 897 miliona dinara, koji je četvrtoplasiran i trećeplasirana “Energetika” Kragujevac sa 1,75 milijardi. Slede SFS
”Paraćin”, JKP „Toplana” Bor, Gradska uprava Kragujevca, koja je i dalje jedina lokalna samouprava koja se upisala na neslavnu listu dužnika. Doduše, uspela je da smanji svoje obaveze za četiri miliona dinara pa ona sada iznose 771 milion, zbog čega je pala za jedno mesto u odnosu na februar.
Ono što još karakteriše listu najvećih dužnika je i to što se na njoj u junskom izveštaju, za razliku od ranijih, našla i “Infrastruktura Železnice”, koja sa dugom od 410 miliona dinara zauzima 17. mesto. Sve ovo ukazuje da trošenje struje na veresiju nije prestalo i da se i dalje ne poštuje zahtev MMF, koji je tražio da se ta praksa zaustavi. Tim pre što je reč o uglavnom istim kompanijama kojima se dugovi tolerišu godinama i struja ne isključuje, što bode oči jer obični potrišači nemaju tu privilegiju.
Naš izvor iz Nemanjine 11 tvrdi da je tolerisanje dugova višedecenijska praksa svake vlast koja opravdanje za izbegavanje kažnjavanje, odnosno isključenje struje, nalazi u važnosti ovih kompanija za privredu zemlje.
- EPS to ne odgovara, ali to je preporuka vlade. Zbog
10.2.2020.
1. Železara „Smederevo” d.o.o 4.659.796.056
2. JP „resavica” 2.448.516.106
3. „energetika” kragujevac 1.588.153.643
4. JKP „infostan tehnologije” Beograd 868.859.432
5. „Serbia zijin Bor coper” 1.121.272.458
6. SFS a.d. Paraćin 848.479.950
7. JKP „toplana” Bor 702.501.814
8. gradska uprava kragujevac 775.444.801
9. „Politika” a.d. Beograd 644.792.492
10. „radijator” a.d. Beograd - u Stečaju 671.279.048
11. „Jumko” a.d. vranje 571.742.306
12. JKP GSP Beograd 625.989.297
13. azotara d.o.o - u Stečaju 553.532.742
14. „Sirmijum Stil” - u Stečaju S. mitrovica577.313.695
15. holding kablovi Jagodina 480.464.039
16. Jk „vodovod” Bor 425.873.167
17. infrastruktura Železnice 18. JPKP „lazarevac” 316.271.598
19. JKP „vodovod” Smederevska Palanka 315.882.571
20. imr Beograd u Stečaju 297.555.548 10.6.2020. 4.659.796.056 2.615.022.642 1.746.552.052 896.918.535 870.965.278 863.494.761 785.814.042 771.083.715 681.562.094 671.279.084 622.129.699 599.686.548 596.479.065 577.313.694 512.431.368 415.601.051 410.730.356 344.032.056 326.657.819 297.555.548 ovakve prakse u javnosti se stiče utisak da je reč o dvostrukim aršinima, odnosno da se različito postupa kod dugovanja građana i firmi. Ali treba da se zna da je država vlasnik EPS-A i da ona nalaže da se ovako postupa jer želi da pomogne firmama da prežive neki krizni period kako radnici ne bi ostali bez posla. Mislim da ova praksa treba da se prekine, na čemu insistira i MMF, tim pre što neka javna i državna preduzeća nisu uplatila ni dinar od početka godine ili pak uplaćuju neke minorne sume - navodi naš sagovornik.
I stručnjaci se slažu da ovu praksu država treba da prekine jer disciplina u plaćanju izuzetno važna.
- Izbegavanje plaćanja računa za utrošenu struju se prevaljuje na EPS, što nije dobro, jer će biti manjka novca za održavanje. Mislim da rešenje problema može da se traži u razumnom reprogramu koji bi podrazumevao da se zaostali dug isplati u dužem vremenskom periodu. To bi moglo da bude pet godina i taj rok ne bi bio kamen oko vrata preduzeću koje je u problemu. Otpis dugova ne bi bio dobra varijanta jer bi to bio loš primer za druge. O otpisu se samo može razgovarati samo ako je firma pred stečajem, ali i tada treba videti da li dug može da se naplati iz stečajne mase - navodi za “Blic” prof. dr Slobodan Ružić.
n