PUŠKOM UBIO DEVETORO KOMŠIJA I RANIO DVOJE

Navršeno 13 godina od masakra u Jabukovcu

„Nikola Radosavljević ne zaslužuje da bude živ. Ako je poludeo, zašto nije udario u svoju glavu, već je ubio mog sina? I još osmoro... Zašto?“, 13 godina posle masakra u Jabukovcu svakoga dana to pitanje sebi postavlja Ljubinka Badejević, majka Branislava (31), koga je iz lovačke puške ubio Radosavljević.

Tog 27. jula 2007. godine Radosavljević je hicima iz lovačke puške ubio devetoro komšija i ranio dvoje u selu Jabukovac kraj Negotina. Monstrum je ubio Draginju (55) i njenog supruga Branislava Borongića (57), Dragana Đorđevića (22) i njegovog oca Veljka i baku Marinu, Branislava Badejevića (31), Srđana Badžikića (15), Jelicu Banković (37) i Aniku Čogić (62). Iste noći je uhapšen na lokalnom groblju. Na suđenju je oslobođen krivice uz meru “obaveznog čuvanja u ustanovi zatvorenog tipa”. Ni do dan-danas nije ustanovljeno zašto je Radosavljević krenuo u krvavi pir, da li su je bio opsednut time da je su na njega bačene čini, da je omađijan. Neuropsihijatri su utvrdili da jedan od najvećih masovnih ubica u istoriji Srbije pati od akutne paranoidne psihoze sa osećajem ugroženosti i stalnim umišljajem kako neko hoće da mu naudi i smešten je iza rešetaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu. To, međutim, nije nikakva uteha porodicama žrtava jer njihovih voljenih nema, trunu pod zemljom.

Ljubinki i njenom suprugu Milutin još je teže jer su jedini od porodica Nikolinih žrtava koji i dalje žive u Jabukovcu, i svaki dan gledaju mesto na kome im je ubijen jedini sin. Najbliži srodnici ostalih ubijenih su ili mrtvi ili u Nemačkoj, gde su roditelji Srđana Badžikića, koji je imao samo 15 godina kada ga je usmrtio Radosavljević.

- Ove godine u selu nema nikog. Zbog korone, porodice ne dolaze iz inostranstva, nema ko da im stavi cveće, upali sveću. Ćerka i ja smo bile na groblju Banetu. Uvek idemo dan pred slavu, a on je drugog dana ubijen. Pre svake godišnjice ga sanjam. Ove godine mi se pojavio u snu, gleda kuću. Rekla sam mu, u snu, da “nije tu”, a sin mi je samo odgovorio “ja vas vidim”. Probudila sam se u znoju - plačnim glasom priča Ljubinka.

Svesna je da sina ne može da joj vrati ništa, ali se trudi da koliko-toliko

Ubica iz Jabukovca na suđenju je oslobođen krivice uz „meru obaveznog čuvanja u ustanovi zatvorenog tipa“. Ustanovljeno je da pati od akutne paranoidne psihoze sa osećajem ugroženosti

Ni dan-danas nije poznato zbog čega je Radosavljević krenuo u krvavi pir. Sumnja se da je bio opsednut time da je omađijan

ove godine u selu nema gotovo nikog zbog epidemije korone

nastavi sa nekim životom, zbog ćerke i unuka. Radi kod jedne žene, pomaže joj, da bi pomogla i ćerkinoj porodici, koja je u Jabukovca, ali i da bi ona sama bila zaokupljena nečim.

- Imam samo njih. Da čovek ima i desetoro dece, pa izgubi jedno, teško je da preboli. A kamoli kada ima samo dvoje. Nisam doživela da mi se sin oženi, ima decu. A znate li šta? Deca onog zlikovca su nastavila život! Sin se oženio u Beču, dobio sina. Ćerka se udala, isto u Austriji, i tamo je neka šefica ovim našima iz Jabukovca što rade u Beču. Oni su nastavili život, neko je ostao za Nikolom. A njemu