VLAŠKA MAGIJA U PSIHOLOŠKOM TRILERU

Scenario sam pročitao u dahu. Priča ima odličnu dinamiku koja vas drži do samog kraja, kaže slavni glumac Slavko Štimac, koji tumači negativca u seriji “Crna svadba”.

Prošle nedelje je počelo snimanje dugo očekivane igrane serije Nemanje Ćipranića “Crna svadba” (deset epizoda). Ovaj psihološki triler, sa elementima misterije i horora, prati razotkrivanje krvavog masakra u jednom vlaškom selu u istočnoj Srbiji. Glavne uloge tumače: Uliks Fehmiju, Nikola Kojo, Slavko Štimac, Jelena Đokić i Toni Mihajlovski.

Ideja za ovaj projekat potekla je od Strahinje Madžarevića i reditelja Nemanje Ćipranića, koji su više od dve godine radili na tekstu. Kako bi što autentičnije opisali život i običaje ovog dela Srbije, na scenariju su imali veliku

Serija će doneti lokalnu priču i običaje mistične i zastrašujuće čak i za naše podneblje, kaže reditelj nemanja ćipranić

pomoć od čuvenih etnologa Danijela Sinanija sa Filozofskog fakulteta.

- “Crna svadba” će biti jedinstven projekat po tome što će u konvenciji, univerzalno razumljivog žanra, doneti lokalnu priču i običaje mistične i zastrašujuće čak i za naše podneblje. Motivi vlaške magije, ali i prikaz odnosa crkve prema zaposednutosti, koji je potpuno drugačiji od dogmatizma rimokatoličke crkve i Holivud, je osnova ovog projekta. Pored akcionih scena, najveći izazov, a ujedno i najzanimljivije za snimanje biće dočaravanje atmosfere i prikaz sprovođenja nekih rituala, naravno uključujući i sam obred crne svadbe, koji do sada nismo imali prilike da vidimo na ovim prostorima - priča za “Blic” Nemanja Ćipranić.

Naziv „Crna svadba“je izabran jer će se u jednoj od epizoda prikazati i stari vlaški obred istog naziva. U

Proslavljeni makedonski glumac Toni Mihajlovski igraće monaha Tihona, koji je ekskomuniciran iz crkve, a koji je takođe bio upleten u verovanja i mračne sile

njemu, posle smrti neoženjeni mladi muškarac, biva sahranjen u svadbenom odelu, a ispraća ga verenica ili neka druga devojka odevena u venčanicu. Serija obiluje folklornim elementima i narodnim verovanjima iz tog dela Srbije, a određene scene će se i snimati na autentičnim lokacijama.

Jednu od glavnih uloga, i to negativca, tumači Slavko Štimac.

- Scenario sam pročitao u dahu. Priča ima odličnu dinamiku koja vas drži do samog kraja. Vidi se da je uložen veliki trud, a likovi su jasni i konsekventni. Moja uloga se dosta razlikuje od svih likova koje

jednu od glavnih uloga tumači uliks Fehmiju

sam igrao do sada. Biće mi u najmanju ruku zanimljiv izazov. Pripremam se na uobičajen način i ne bih ništa otkrivao o liku - izjavio je Štimac.

I proslavljenog makedonskog glumca Tonija Mihajlovskog videćemo u do sada neviđenoj ulozi. Igraće monaha Tihona, koji je ekskomuniciran iz crkve, a koji je takođe bio upleten u verovanja i mračne sile. Ipak, kroz nekoliko intrigantnih scenarističkih zapleta, on će pokušati da pomogne u istrazi koju vode dvojica inspektora.

Premijera “Crne svadbe” je planirana na proleće sledeće godine, na kanalu Superstar TV.

nU ULICI DOMGASE 5 u Beču nalazi se Mocartova kuća – dom Volfganga Amadeusa Mocarta (1756-1791) koji je očuvan do današnjih dana. Četvorospratni muzej sadrži veliku zbirku ličnih predmeta, istorijskih eksponata, partutira kao i vizuelne i audio instalacije o životu i delu slavnog muzičara. Iako je rođen u Salcburgu, Mocart je u Beču proveo poslednjih deset godina života i rekao da je “Beč najbolje mesto na svetu za njegov zanat”.

Obilaskom stana na prvom spratu posetioci mogu da vide jedini sačuvani, autentični Mocartov stambeni prostor u Beču. U stanu sa četiri sobe, dva kabineta i kuhinjom napisao je jedno od svojih najvažnijih dela – komičnu operu „Figarova ženidba“i to u poslednjim noćima pred premijeru. Kompozitor je ovde stvarao u periodu od 1784. do 1787. godine. Najplodnijim periodom Mocartovog stvaralaštva smatraju se godine

Gubici, dobici ili dugovi nastali kockanjem nisu doduše zabeleženi te su ostali pod velom tajne

kasnog baroka koje je proveo u Beču.

Međutim, muzičar je pored ljubavi prema sviranju imao i druge hobije kojima se bavio u slobodno vreme.

Još u ranim godinama je Mocart sa porodicom vikendom i praznicima učestvovao u igranju jedne vrste pikada u kojoj se pogađa drvena meta na kojoj su neretko bile iscrtane provokativne figure ili scene. Na nekim metama su bili iscrtani Mocartovi poznanici pa je tako sačuvano pismo u kome Mocart za vreme lova moli porodicu da u njegovom odsustvu kao metu koristi isključivo tablu sa likom jednog poznanika u nekoj od lascivnih poza. Ubrzo je mladi kompozitor zavoleo bilijar i često je igrao „protiv sebe“. Jednom je pisao supurzi Konstanci da je odigrao „dve partije bilijara protiv gospodina Mocarta“. U svom domu je imao bilijarski sto što je za to vreme predstavljalo neobičan luksuz. Bilijar se uglavnom igrao u sporednim prostorijama kafana. Igrale su se i igre za kartaškim stolovima, uglavnom uz nedozvoljene i ujedno veoma visoke sume novca.

U Mocartovoj kući gosti mogu da čuju kako su igre na sreću postale sastavni deo njegovog života. Gubici, dobici ili dugovi nastali kockanjem nisu doduše zabeleženi te su ostali pod velom tajne. Ne treba zaboraviti da je pod uticajem kuglanja koje se pojavljuje u naslovu dela „Kegelstatt-trio KV 498“nastala kompozicija za klarinet, violu i klavir. Mocart je navodno dobio inspiraciju da je napiše upravo dok je kuglao. Kao dokaz Mocartove strasti prema igrama na sreću su predmeti iz njegove zaostavštine – kartaški sto namenjen i stonim igrama poput šaha, mehanički instrument izrađen oko 1790. godine i trik-trak, igra nalik današnjem bekgemonu.

Predmeti iz Mocartove zaostavštine, kartaški sto namenjen i stonim igrama

Mladi kompozitor je zavoleo bilijar i često je igrao „protiv sebe“. Jednom je pisao supurzi Konstanci da je odigrao „dve partije bilijara protiv gospodina Mocarta“