BRANISLAV NEDIMOVIĆ

Razumem svakog poštenog i nezadovoljnog poljoprivrednika

Poljoprivreda je danas daleko značajniji faktor u državi nego što je to bio slučaj, verujem da i sami poljoprivrednici konačno osećaju brigu i podršku države, kaže u razgovoru za “Blic” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Već pri prvim naznakama da će određeni sektori poljoprivrede zbog epidemije pretrpeti štetu, obezbedili smo čitav set mera pomoći. Reč je o 11 milijardi dinara kredita za naše poljoprivrednike i to sa svega jedan odsto kamate za bilo koju vrstu potrebe da imaju u poljoprivredi. Direktno smo za najugroženije sektore na račune poljoprivrednika uplatili ukupno oko 2,5 milijarde dinara - kaže Nedimović.

Koliko je epidemija uticala na srpsku poljoprivredu?

- Iako je rano govoriti o brojkama, poljoprivreda nije izolovano ostrvo u odnosu na celokupnu ekonomiju, dok srpska ekonomija takođe nije to ostrvo u odnosu na svetske trendove.

Ekonomski efekti pandemije na svet su takvi da su u istoriji viđeni možda jednom i svet tek čeka borba za oporavak.

Koje još mere je država predvidela za poljoprivrednike kako bi se smanjio negativni efekat epidemije?

- Za proizvođače povrća u plastenicima na snazi je i mera podsticaja za uvođenje električne energije do plastenika, čime dobijaju devet puta jeftiniju proizvodnju nego što je bio slučaj do sada. Od države mogu dobiti i do 800.000 dinara povraćaja za tu namenu.

Nedavno se pojavio snimak nezadovoljnih poljoprivrednika kako uništavaju paradajz. Razlozi su, kako navode, niska cena otkupa povrća. Kako to komentarišete?

- Prave i poštene proizvođače razumem u potpunosti. Izvoz je zbog epidemije stao, jer je turizam kao glavna platforma u zemljama gde izvozimo paradajz u potpunom rasulu. Tu mislim na Crnu Goru, Hrvatsku i Grčku. Usled toga je došlo do gomilanja robe na domaćem tržištu i cena je pala. Očekujemo da se već za desetak dana popravi i ta situacija. Međutim, i tu muku srpskih poljoprivrednika koriste neke političke grupice, ali svakako je bilo bolje da su te proizvode podelili bolnicama, umesto što su bacali hranu po ulici.

Izvoz paradajza je zbog epidemije stao, jer je turizam kao glavna platforma u zemljama gde izvozimo paradajz u potpunom rasulu. Tu mislim na Crnu Goru, Hrvatsku i Grčku

Kako, po vama, Srbija podnosi udar na ekonomiju?

- Mislim da se dobro držimo za sada. Obezbeđena su dva izuzetno jaka ekonomska paketa pomoći. Izdvojili smo sveukupno oko šest milijardi evra, što je za regionalne prilike više nego odlična suma, dok istovremeno nismo poremetili finansijsku stabilnost države. Uspeli smo da sprečimo masovna otpuštanja i zatvaranja kompanija, čemu nisu odolele daleko jače ekonomije. Verujem da ćemo iz svega izaći sa minimalnim štetama, koje su ipak neizbežne. Kao što vidite, plate i penzije takođe ne trpe nijedne sekunde, čak ni za vreme vanrednog stanja.

Niš je bio žarište u aprilu. Vi ste predvodili tim koji je uspeo da suzbije razbuktavanje korone u tom gradu. Kako sada gledate na taj period, šta je bilo presudno da za desetak dana rešite problem?

- Niš je bio izazov... U trenutku kada čitava Srbija gleda u tad nazvani srpski Vuhan, bilo je nephodno imati punu koordinaciju svih aktera. Možda u niškom Kriznom štabu potezi prof. dr Darije Kisić Tepavčević, prof. dr Branislava Tiodorovića, mene i drugih nisu tada naišli na odobravanje, ali sam ubeđen

da su Nišlije sa ove distance shvatile neophodnost teških mera. Sve se svodilo na dezinfekciju, masovna testiranja i disciplinu... Lekari iz svih niških zdravstvenih ustanova su briljirali. Ponosan sam na njih, kao i na Vojsku Srbije i generala Milosava Simovića, ali isto tako i na pripadnike oružanih snaga Rusije.

Šta biste istakli kao najbolje što ste uradili kao ministar poljoprivrede?

- Poljoprivreda je danas daleko značajniji faktor u državi nego što je to bio slučaj. Mislim da i sami poljoprivrednici konačno osećaju brigu i podršku države njihovim naporima. Budžet za subvencije uvećali smo, za samo četiri godine, sa 19 na 43 milijarde dinara, gotovo dva i po puta. Obezbedili smo pristup od ukupno 225 miliona evra iz IPARD fondova u rekordnom roku, za svega 6-9 meseci i to još na početku mandata, dok se to pitanje ranije rešavalo bezmalo 10 godina. Pokrili smo više od 50.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje, spremno je još gotovo 15 projekata da navodnjavamo duplo više oranica. Ništa manje bitno za mene lično je i to što smo opremili i osposobili sistem laboratorija u Batajnici, čime je bezbednost hrane podignuta na daleko viši nivo. Koliko je to važno, pokazalo se i sada za vreme epidemije, gde smo ih u kratkom roku prepakovali za testiranja uzoraka na koronu. Zajedno sa laboratorijama iz veterinarskih instituta, testirali smo oko 60 odsto svih uzoraka u zemlji. Eto, to bih možda u prvi mah izdvojio...

Da li biste ostali u tom resoru još jedan mandat?

- Nisam ja tu da biram i iskazujem želje, već da se potrudim da uspešno odradim ono za šta mi se ukaže poverenje. Šta god to bilo. U tom smislu ne treba se ličnim stavovima stavljati iznad potreba tima koji će biti formiran da naš još više približi konačnom cilju, stabilnoj i ekonomski uspešnoj Srbiji.

Ne oglašavate se često, stiče se utisak kao da ste se malo povukli iz javnog života? Čime se bavite u okviru svog resora?

- U poljoprivredi uvek ima posla. Ja nisam tu da bih se promovisao, pojavljujem se kada imam važne poruke za poljoprivrednike. Dok se ne izabere nova Vlada, resor mora da funkcioniše kao i pre izbora. Trenutno analiziram izveštaje i čekam nove sa terena iz oblasti pogođenih gradom tokom nedavnog nevremena, da vidimo kako da pomognemo ljudima, šta je to što možemo prvo da preduzmemo.

Kako ocenjujete svoj rad u Vladi? Šta je dobro, zamerate li sebi nešto?

- Ona stara fraza “uvek može bolje” je i meni sada dobrodošla. Ne bih da licitiram, međutim iako ima uvek stvari koje ste mogli bolje da uradite, znam bar da sam dao sve od sebe u svakom trenutku, jedino je nekad možda manjkalo vremena za sve što sam planirao. 

POLJOPRIVREDA JE DANAS DALEKO ZNAČAJNIJI FAKTOR U DRŽAVI NEGO ŠTO JE TO BIO SLUČAJ RANIJE. MISLIM DA I SAMI POLJOPRIVREDNICI KONAČNO OSEĆAJU BRIGU I PODRŠKU DRŽAVE