„Vodeći poslovni izraelski igrači došli su u Srbiju”
“Geopolitički izazovi sa kojima se Srbija suočava, uz solidarnost naše dve zemlje, nose element razumevanja u našim odnosima, ali moramo mnogo više da radimo kako bismo ta osećanja preveli u političku agendu zajedničkih interesa”, poručila je odlazeća ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam.
Uoproštajnom intervjuu za “Blic” Fišer Kam je govorila o vezama Izraela i Srbije koje nikada nisu bile na ovako visokom nivou, ekonomskim ulaganjima, istorijskom prijateljstvu i utiscima koje će poneti iz naše zemlje.
Od ponovnog uspostavljanja diplomatskih veza između Srbije i Izraela odnosi između dve zemlje postajali su sve bliži. Koji faktori su uticali na to zbližavanje i kako biste opisali trenutno stanje diplomatskih odnosa?
- Odnose Izraela i Srbije monabrojati žemo definisati kao odlične na svim poljima. Oni su postepeno jačali, međutim, poslednjih nekoliko godina svedoci smo njihovog značajnog poboljšanja. To je rezultat napora koji su uložile dve sadašnje vlade, ali i različitih drugih faktora. Prvi bi bio lični kontakt lidera naše dve zemlje, drugi bi bio rast izraelskih investicija u zemlji, a treći osećaj solidarnosti i zajednička sudbina naša dva naroda. Ipak, tek poslednjih godina, stekli su se uslovi za transformisanje tog emotivnog nivoa u jasnu političku agendu, korisnu za obe strane.
U martu je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će Srbija otvoriti diplomatsku i ekonomsku kancelariju u Jerusalimu. Koliko je taj korak važan sa saradnju dve zemlje i da li će biti značajan u pogledu međunarodnog priznavanja Jerusalima kao izraelske prestonice?
- Izjava predsednika Vučića na godišnjoj konferenciji Američko-jevrejskog komiteta za javne poslove (AIPAC) može se definisati kao istorijska prekretnica u odnosima Srbije i Izraela. Verujem da ona ima i politički i ekonomski potencijal. Da bi se shvatio značaj te najave, treba je posmatrati kao deo brojnih koraka koje su obe strane preduzimale u proteklom periodu. Mogla bih čitav niz aktivnosti i inicijativa u tom smislu, od zakona o restituciji jevrejske imovine, do prve poseta jednog izraelskog predsednika Srbiji itd.
Uprkos međunarodnim pritiscima, Izrael nije priznao nezavisnost Kosova. Da li će istrajati u svom stavu?
- Izrael nije priznao Kosovo. Nadam se da će novi razvoj događaja na Balkanu omogućiti proces koji vodi ka sporazumu koji će olakšati regionu da uloži više napora u postizanje blagostanja i napretka.
Dobri odnosi Srbije i Izraela nisu ostali ograničeni na sferu diplomatije, što pokazuju i brojne investicije iz Izraela. U Srbiji su izraelske kompanije dosta ulagale u nekretnine i sektor poljoprivrede. Koliko su se ove investicije pokazale kao dobar izbor?
- Činjenica da je većina njih ostala duže, kao i da su novi vodeći izraelski igrači došli u Srbiju, može biti pokazatelj uspeha.
Gde vidite dodatni prostor za proširenje ekonomske saradnje dveju zemalja?
- Trgovinska razmena raste na godišnjem nivou, ali je potencijal mnogo veći. Ugovor o slobodnoj trgovini bi podstakao bilateralnu razmenu i učinio cene izraelskih proizvoda u Srbiji i obratno mnogo atraktivnijim. Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti moći da osnujemo mešoviti komitet za saradnju kako bismo pospešili ekonomske veze, dodatno uključujući vlade dve zemlje.
Pandemija je imala razarajući efekat na sve svetske ekonomije. Ni Izrael nije izuzetak. Proteklih nedelja vidimo proteste na ulicama širom zemlje zbog odgovora na ekonomsku krizu. Kako ih komentarišete?
- Pored medicinskih izazova koje donosi pandemija, pogođena je i ekonomija. Veliki porast nezaposlenih, smanjenje plata i pre svega osećaj neizvesnosti izazvali su proteste širom zemlje. Premijer Netanjahu najavio je nove mere podrške građanima i najugroženijim sektorima. Tek treba da se vidi koliko će te mere odgovoriti na potrebe ljudi.
ODNOSI SRBIJE I IZRAELA MOGU SE OCENITI KAO ODLIČNI NA SVIM POLJIMA
Ekonomija Izraela je na neki način krizna ekonomija, projektovana da izvuče najbolje moguće iz zemlje u komplikovanom geopolitičkom okruženju. Da li će Izrael to iskoristiti kao svoju prednost prilikom oporavka nakon pandemije?
- Bili smo primorani da razvijemo jedinstveni inovativni eko-sistem kako bismo preživeli. Uvek smo verovali da je neophodnost majka svih izuma i da oni treba da se prevedu u mogućnosti. Zbog jedinstvene geopolitičke situacije i relativno malog tržišta, nismo imali drugog izbora do da razvijemo izvozno orijentisanu ekonomiju. Verujem da će nam te prednosti uz inovativni duh ljudi omogućiti da prevaziđemo ekonomsku krizu.
Proces anektiranja Zapadne obale nije počeo 1. jula, kao što je bilo najavljeno, ali je vlada Izraela nastavila pregovore sa Amerikom. Kako očekujete da će se odvijati pregovori, ali i kakva će biti reakcija međunarodne zajednice na njih?
- Predsednik Tramp predstavio je sporazum koji ima i političke i ekonomske komponente. Nije reč o ugovoru “uzmi ili ostavi“, on postavlja razumne smernice za budući sporazum na osnovu bezbednosnih potreba Izraela i težnji Palestinaca za suverenitetom. Da bi se to postiglo, pregovori bi trebalo da se odvijaju i između Palestine i Izraela.
POSTOJE MEĐUSOBNI OSEĆAJ SOLIDARNOSTI I ZAJEDNIČKA SUDBINA NAŠA
DVA NARODA