MIROSLAV OLENJIN MOLITVA U OBEĆANOJ ZEMLJI

POD ZAJEDNIČKIM SEKULARNIM KROVOM SLOBODNO SE PROPOVEDAJU SVE RELIGIJE SVETA. MNOGIMA JE TO BIO I GLAVNI RAZLOG ZA DOLAZAK U AUSTRALIJU...

...G lavni pastor Timon lakim korakom stupa za govornicu baptističke crkve u Oukdenu, jednom od unutrašnjih predgrađa Adelejda. Timon je u svojim četrdesetim, nosi belu majicu i uske farmerke. Pastori ohrabruju članove da dolaze u svakodnevnoj odeći i osećaju se opušteno. U glavnu salu crkve stane 400 ljudi. Prva jutarnja služba u devet je puna, ona druga u 11 takođe. Ima tu novih, mladih hrišćana čiji roditelji nikad nisu bili vernici, a ima i onih koji su, razočarani, prešli u Oukden iz drugih crkava. Nije malo ni situiranih imigranata iz Azije koji u pripadnosti crkvi vide način da se bolje integrišu u društvo. Članstvo je šaroliko, kao i sama Australija. U protekla tri meseca crkva je bila zatvorena za posetioce, a službe su prenošene onlajn. Po ublažavanju mera u državi Južna Australija okupljanja su se nastavila, mada su klupe sad razmeštene na vidno većem razmaku.

Svakog decembra crkva zajedno sa pripadajućim koledžom, organizuje i božićni koncert. Na travnatom igralištu se podignu bina i šatori sa hranom, i tu onda dođe nekoliko hiljada žitelja okolnih predgrađa. A sve se po smrkavanju završi vatrometom. Timon već sad priča o pripremama za koncert i ujedno podseća prisutne da ambicije crkve ostaju “10-10-10”, što znači pokretanje još deset crkava u Adelejdu, deset u drugim delovima Australije i deset po svetu. Trenutno su zaživele dve manje grupe u samom gradu i jedna u dalekom Nepalu. Dok bend izvodi svoje numere, prikupljaju se prilozi. Mikrofon zatim preuzima jedna članica i čita iz Postanja, o prvom čoveku i prvoj ženi. Biblija ženama ne odobrava da propovedaju u crkvi (Korinćanima 14), ali su one uključene u sve druge aktivnosti i administraciju crkve.

SVOJU VERU I OBIČAJE ČUVAJ, TUĐE NE DIRAJ - TO JE DANAS TEMELJ ŽIVOTA U OVOJ ZEMLJI

Sledi glavni deo službe. Izlazi pastor Džef, po zanimanju vodoinstalater, i publiku zagreva sa par šala. “Vidite kako sam nabildovan,” kaže, tapšući se po širokim ramenima. “Ceo život dižem WC šolje, a one nisu lagane.” Po sali osmesi i klimanje glavama. On namešta naočare i nastavlja u ozbiljnom tonu. “Kad je Bog pitao Adama zašto nije poslušao njegovu zapovest da ne jede voće sa drveta poznanja, Adam je požurio da svoj greh prebaci na Evu, a Eva na zmiju. Od tog doba čovečanstvo živi u stalnom negiranju krivice. Mi ljudi baš ne briljiramo kad treba preuzeti odgovornost za naše postupke...”

Crkve su po prirodi ljubomorne i svaka za sebe tvrdi da je jedino ispravna a da su sve druge pogrešne. Kad živite u zemlji kao Australija, brzo shvatite da su ovakva gledanja detinjasta. Svakom se na kraju sudi po delima, a ne po crkvi u koju je išao. U nazarenskoj skupštini ću se ispričati na srpskom i odslušati službu iz biblijskog prevoda Daničić-karadžić, zatim i pojanja koja je u svoje vreme sa nemačkog preveo J. J. Zmaj. U Oukdenu će to biti naizgled nespojiva kombinacija “King James” Biblije na šekspirijanskom engleskom i razdraganog Ozi akcenta tamošnjih pastora. Jedno veče mogu da sedim sa našim popovima u klubu “Beli orlovi” u Bonirigu kod Sidneja; sledećeg jutra biću gost na katoličkom venčanju, i to pravom italijanskom, kao iz Sopranosa. Iskoristiću priliku, dok sam u Sidneju, da posetim i “Hillsong”, evangelističku megacrkvu poznatu po svojoj muzičkoj produkciji. Ako sam u Melburnu, obići ću anglikansku katedralu Sv. Pavla kod glavne stanice Flinders. Unutra je tiho i mistično, odvojeno od vanjskog sveta, iako tik do zidina katedrale bruji saobraćaj jedne od najprometnijih raskrsnica Melburna. Osećaj je sličan kao kad uđete u Crkvu Svetog Marka na Tašmajdanu - nedostaje samo miris sveća.

Ovaj moj Adelejd zovu grad crkava, kojih zaista po starijim predgrađima ima na svakom ćošku. Ali mnogi crkveni objekti sad služe kao restorani i agencije za nekretnine, ili su prosto napušteni. Crkava ima, vernika ne toliko. Od nekad čisto belačke, hrišćanske zemlje, stiglo se do multikulturalnog društva u kojem se na religiju gleda kao na strogo privatnu stvar. Razlozi za to su složeni i brojni i uglavnom padaju u vreme dok još nisam živeo u Australiji. Jedan od njih bi bio da, nasuprot Americi, religija ovde nikad nije postala deo dnevne političke retorike. Za aktuelnog premijera Morisona zna se da je pentakostalac, a od ranijih premijera, Toni Abot je katolik, Kevin Rad anglikanac, Gilardova ateista, dok je za Turnbula teško reći šta je. Niko od njih se u javnosti nije razmetao svojim verskim ubeđenjima (ili odsustvom istih). Verske polemike nisu dobrodošle ni na radnom mestu. Svoju veru i običaje čuvaj, tuđe ne diraj - to je danas temelj života u ovoj zemlji.