Ko je bio Blagoje Jovović?
Blagoje Jovović, čovek koji je pucao u ustaškog poglavnika Antu Pavelića, dobio je krajem protekle nedelje ulicu u Zemunu odlukom odbornika gradske skupštine. Inicijativa zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića nije tako samo dobila potvrdu, već je naišla i na oprečne stavove istoričara.
Samo najava da će biti promenjena imena ulica koja asociraju na SFR Jugoslaviju, poput Porečke, Hvarske, Hrvatske, Splitske, Podravske, Bjelovarske, Šibeničke, Ljubljanske, Bledske, Bosanske, Mariborske, Celjske, Lopudske, Murske, Zeničke, pa čak i Sarajevske i Mostarske ulice, izazvala je polemiku u javnosti, ali je i novoimenovanje naišlo na osude. Ime Blagoja Jovovića nosiće bivša Zagorska ulica u Zemunu. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić na svom fejsbuku napisao je da će grad Beograd imenovanjem ulice po Jovoviću ukazati počast tom srpskom heroju za njegov herojski čin, a nakon što je decenijama bio nepoznat za srpsku istoriju i predanje.
Kako je rekao, na spomenploči koja će se nalaziti u toj ulici pisaće da je on 10. aprila 1957. u Argentini „izvršio ljudsku pravdu, pucajući u najvećeg zlotvora srpskog naroda, ustaškog vođu Antu Pavelića”.
„Uz pomoć nekoliko prijatelja, Blagoje Jovović, u nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne, sproveo je pravdu nad zločincem Pavelićem. Tako je osvetio stotine hiljada Srba koji su nevini stradali od ustaške kame u stravičnim zločinima u Drugom svetskom ratu. Zlikovac je preminuo od posledica rana koje mu je naneo ovaj heroj“, napisao je Vesić.
DA LI JE ON PUCAO?
Dilemi da li Jovović treba da dobije ulicu u Beogradu prethodi pitanje da li je on zaista pucao na Pavelića? Zanimljivo da je Jovović sam sebe otkrio kao atentatora, i to tek četiri decenije nakon pokušaja ubistva, pošto se 1998. vratio u rodnu Crnu Goru iz Argentine. Godinu dana kasnije je preminuo. Iza sebe je ostavio dokumentarni roman
Jovovićevo delo je za pohvalu, a ne za osudu. Izvršio je božansku pravdu u nemogućnosti da se sprovede zemaljska pravda. SRĐAN CVETKOVIĆ, ISTORIČAR
On je bio avanturista, očito spreman na sve zarad ideologije. Jovović je bio nesumnjivo hrabar antifašista. Pitanje je samo zašto ulica u Zemunu LJUBOMIR DIMIĆ, ISTORIČAR, ČLAN SANU
„Meta Pavelić: Živ ili mrtav”. Knjigu je napisao poznati novinar i publicist Pero Zlatar, koji je preminuo prošlog petka.
Istoričar Srđan Cvetković ističe za „Blic” da je ceo atentat izveden pod velom tajne i da dokazi nisu toliko pristupačni.
- Postoji Jovovićeva izjava, knjiga Zlatara, kao i svedočenja u državnom arhivu Udbe. Pre atentata na Pavelića, Udba je znala da dve emigrantske grupe paralelno prate ustaškog vođu i žele da ga ubiju. Tek kasnije je Jovović otkrio da je on izvršio atentat. Da li se samo hvalio ili ne, ja lično u to ne verujem, ali uvek postoji sumnja. Da bi se otklonila sumnja, potrebno je pogledati te arhive - naglašava Cvetković.
Međutim, problem je što nijedan istoričar do sada nije imao pristup državnim arhivama o atentatu na Pavelića, ali jeste novinar Zlatar.
UBICA ILI HEROJ?
Nakon prve, rađa se druga dilema: da li Jovović zaslužuje ulicu u Beogradu? Istoričarka Dubravka Stojanović vidi to kao poseban problem.
- Davanje ulice tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike. Ante Pavelić nije, nažalost, odgovarao pred sudom za svoje monstruozne zločine, ali slaviti njegovog ubicu, i to na ulicama glavnog grada je poruka da u slučajevima kada pravda nije bila dostižna, imamo pravo da je sami sprovedemo oružjem. To je necivilizacijski sunovrat, to je slavljene osvete, principa oko za oko i slanje poruke da je svako nasilje dozvoljeno. To i jeste princip ove vlasti i ona to nedvosmisleno slavi promenom imena ulice - rekla je Stojanovićeva za Nova.rs.
Njeno mišljenje ne deli istoričar Srđan Cvetković.
- To nije bila osveta nevinima, nego vođi zločinačke organizacije koja je ubila na stotine hiljada ljudi i dece i imala čak i dečje logore. Jovovićevo delo je za pohvalu, a ne za osudu. On je izvršio samo božansku pravdu u nemogućnosti da se sprovede zemaljska pravda. Pavelić nije bio dostupan pravdi. Da li zbog nedostatka volje jugoslovenskih vlasti, bratstva jedinstva i želje da se ne raspiruju duhovi na ovim prostorima, drugo je pitanje - podvlači on.
I redovni član SANU istoričar Ljubodrag Dimić smatra da je Jovović bio nesumnjivo hrabar antifašista.
- Jedino može da se postavi pitanje zbog čega bi dobio ulicu baš u Zemunu kada nije bio povezan sa njim. NDH jeste imala logor u Zemunu koji su delom držali Hrvati, a delom Nemci. Tu su zarobljavani Srbi i Jevreji i odvođeni u Jasenovac - zaključuje on.