PECA POPOVIĆ ZAIGRALE SE DELIJE
PRESTONICA NASILNO GUBI SVOJE ODLIKE. LAKO JE VARVARIMA, ONI IMAJU GDE DA SE VRATE, A NAMA JE SUDBINA UNIŽENI GRAD...
...Pripadamo kurčevitom narodu koji je bežao od pomračenja Sunca, držao sliku Alana Čumaka u novčaniku, gondolu pokojne babe na vitrini među kristalom, a lava sa klimajućom glavom na zadnjoj šoferšajbni, potpisivao peticiju da se Kasandra oslobodi, voleo da krišom pere zube tuđim četkicama, skupljao pare kako bi Esmeralda progledala, kačio CD na retrovizor da izbegne radar, čuvao uramljene portrete političara, aktivno učestvovao na rasprodajama nepotrebnih stvari, pa nije neočekivano što danas imamo iživljavanje polusveta iz Zadruge i Parova, farbanje skulptura, uverenje da su idioti rušili po Savamali, da BG na vodi stvarno grade neki arapski prijatelji, da je na izbore izašlo onoliko glasača koliko Predsednik proceni, da Krizni štab nikad ne laže, da je većina građana za to da se savski most izmesti usred parka, da će Košutnjak biti lepši i zdraviji bez šume, da će jarbol na Ušću istinski simbolizovati našu državnost, a strašilo ispred železničke stanice služiti zajedničkom ponosu.
Baš zato ne treba da se čudimo što neprilagođeni provincijalci nesmetano leče svoje komplekse po Beogradu. Dugo se pravimo blesavi i okrećemo glavu od brojnih kršenja Ustava, zakona, uredbi, moralnih normi i elementarnog vaspitanja. Pritom, uvek grešimo u uverenju da nas je zamenik gradonačelnika zaboravio. Kad god se seti građana i prestonice, to ne izađe na dobro. Pošto se neuspešno obračunao sa brojnim problemima, odao se menjanju naziva ulica. Kao osvedočena štetočina, dobro zna: Lakše je promeniti ime nego izgled ulice. Tako da nema nečega što se na meti „Nepogode” nije našlo: od drveća i travnjaka, stilskih zgrada i starih kuća, do mostova, grobova, tvrđava i uopšte – istorija, kultura, tradicija, estetika i etika.
Slovo kaže da svako može dati inicijativu, ali „postupak utvrđivanja ili promene naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na području gradskih opština“pokreće Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda. Najavljujući novu izmenu naziva ulica u Beogradu (da li je u tome učestvovala spomenuta komisija koja u ovom gradu postoji od 1864. godine, nije obelodanjeno) zamenik gradonačelnika reče: Red je da pokažemo poštovanje prema onima koji poštuju naš grad i našu zemlju, a ne da budemo mazohisti i da imamo imena ulica koja su iz sredina gde se zatire sve što podseća na srpstvo. Pošto je naveo nepoželjne nazive ulica dodade: Od 2000. godine do danas (24. jula) više od 9.000 ulica u Beogradu je promenilo naziv. Neke od njih su preimenovane i više puta, drugima su vraćena imena koja su ranije nosile, a neke od izmena digle su prašinu i izazvale negodovanje u javnosti. Međutim, krajem 2018. godine, Andrea Radulović, predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda, izjavljuje kako su evidentirane čak 5.174 ulice bez naziva i kućnog broja. Tada je nadležna komisija usvojila predloge o imenovanju 1.779 ulica na teritoriji grada - reč je o ulicama koje nemaju naziv i kućne brojeve. Na kraju, predsednik Vučić je (30. jula) iznese podatak da je „bivša vlast od 2000. do 2013. godine promenila imena 1.162 ulice u Beogradu, a za prethodnih osam promenjeni su nazivi svega 76 ulica“. Fusnota: Prema dostupnim statističkim podacima, Beograd ima 7.664 ulice, od toga 4714 u urbanom delu. Šta je zapravo posredi?!
Prosto, štetočine koriste vanredno stanje da s uživanjem dodatno devastiraju Beograd. Valja ih podsetiti da je ovaj grad postojao mnogo pre i postojaće posle njih. Osim što je nebeogradska, neljudska i nekulturna, pomisao da se neki toponimi spuste na nivo „reciprociteta u poštovanju“je najviše antisrpska. Proces svođenja grada na ono što se trenutno dešava je višestruko uvredljiv za njegovu istoriju i otvorenost. Bilo je vremena kad u Beogradu nisu živeli Srbi, ali je u svim iskušenjima on sačuvao unutrašnji duh istinske metropole Balkana. Prestonica svake države ogleda se u kosmopolitskom duhu, etnički mešanom stanovništvu, pa i imenima ulica koja šalju dodatnu poruku.
PRESTONICA SVAKE DRŽAVE OGLEDA SE U KOSMOPOLITSKOM DUHU, ETNIČKI MEŠANOM STANOVNIŠTVU, PA I IMENIMA ULICA KOJA ŠALJU DODATNU PORUKU
Necivilizovani gest retrogradne svesti dodatno nas udaljava od sveta i najbliže okoline u kojoj živi mnogo Srba. Takođe nije dobro ni za Beograđane koji vuku poreklo upravo iz tih krajeva. To bruka ne samo današnju Republiku Srbiju, već i Kraljevinu SHS, a bogami DFJ, FNRJ, SFRJ i SRJ, predstavljajući glavni grad kao nosioca mržnje. Međutim, postoji i Beograd vakcinisan od lažnog patriotizma i koristoljubivog populizma, veran nekom višem sentimentu. Osim što je direktan pokušaj negacije prošlosti u kojoj je građen moderni Beograd i većina reprezentativnih objekata, to je i obračun s istorijom u koju se ideološki, duhovno i civilizacijski ne mogu uklopiti današnji gospodari opijeni vlastitim mitovima.
A promoter svega ovde najgoreg, bez građanskog vaspitanja i osećaja za tradiciju i kulturu, nepovratno uništava lični opis grada zatirući njegovu unutrašnju čarobnost. Takvog zloću Beograd ne pamti.