OSTVARUJE SE GADAFIJEVO PROROČANSTVO
Pre devet godina, nekadašnji libijski vladar Muamer el Gadafi predvideo je da će se svetske sile otimati oko najvećeg libijskog blaga - nafte. Danas u ovoj ratom razorenoj državi možemo da vidimo upravo to.
Uavgustu 2011, kad su libijski pobunjenici i NATO avioni počeli napad na Tripoli, pukovnik Moamer el Gadafi obratio se svojim pristalicama i pozvao ih da odbrane zemlju od stranih okupatora.
- Postoji zavera da se kontrolišu libijska nafta i zemlja, da se Libija ponovo kolonizuje... Borićemo se do poslednjeg čoveka i žene da odbranimo Libiju od istoka do zapada, od severa do juga - rekao je on.
Dva meseca kasnije, 20. oktobra, diktator je izvučen iz odvoda u koji se sklonio sa najbližim krugom saradnika u Sirtu i ubijen. Devet godina kasnije, nakon izbijanja drugog građanskog rata, pokazalo se da Gadafijeve reči nisu bile daleko od istine. Ali, dok su se Sjedinjene Američke Države povukle iz svoje uloge u svrgavanju diktatora, regionalne sile su se obrušile na Libiju, piše “Gardijan”.
SIRT
Dok se borbe pomeraju ka Sirtu, kapiji takozvanog libijskog naftnog polumeseca - regiona koji se proteže duž obale od Sirta do Ras Lanufa i niže do distrikta Džufra - odvija se potencijalna borba oko kontrole nad libijskim crnim zlatom. Slika bogatog Sirta se uveliko izmenila nakon Gadafijeve smrti - nekad sjajni primer njegove vizije za Afriku sa avenijama uovičenim eukaliptusima i vilama u vlasništvu pripadnika režima uništene su u revoluciji, a Islamska država zavela je teror u gradu pre nego što su džihadisti isterani 2016. Kršeći međunarodni embargo na oružje, grad i okolna pustinja poslednjih nedelja su puni oružja i boraca dok se snage lojalne vladi u Tripoliju mobilizuju na jednoj strani fronta, a oni odani generalu Kalifi Haftaru, iza kojih stoji rivalski parlament u Tobruku, na drugoj. A ulog je blago Libije - najveće naftne rezerve na čitavom afričkom kontinentu. Većina naftnih polja zemlje, vrednih milijarde dolara godišnje, nalaze se u basenu Sirta. Haftarove snage, koje kontrolišu Sirt, nametnule su blokadu na izvoz nafte u januaru, što je dovelo do pada prihoda, dok se dnevna proizvodnja smanjila sa oko milion na svega 100.000 barela. Ujedinjene nacije zvanično priznaju zapadnu libijsku Vladu nacionalnog jedinstva (GNA), ali je ona u sukobu sa upravom iz Tobruka od 2014, kad su se poslanici prebacili u taj
istočni grad nakon spornih izbora. Godinu dana kasnije, Tobruk je postavio Haftara, bivšeg Gadafijevog komandanta koji je učestvovao u svrgavanju diktatora tokom rata 2011. i kako navodi “Gardijan” jednokratnog špijuna CIA, da vodi njihovu Libijsku nacionalnu armiju (LNA).
STRANE SILE
Borbe postepeno uvlače strane pristalice sa različitim ideološkim, političkim i ekonomskim interesima za budućnost Libije. Glavni saveznici GNA su Turska i Katar, koji prijateljski gledaju na Muslimansko bratstvo – a i Italija koja se oslanja na njih da zaustave pritok migranata. Haftara podržavaju lideri Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Saudijske Arabije i Jordana, koji politički islam smatraju pretnjom po sopstvenu vlast, te Rusija koja nakon uspeha u Siriji namerava da širi svoj put u arapskom svetu. Britanska vlada u vreme Dejvida Kamerona i Francuska Nikole Sarkozija bile su ključne u svrgavanju Gadafija. Ali, dok je London izgubio interes za haos u čijem je stvaranju učestvovao i sada se diplomatski sklonio u stranu, Pariz je ostao nogom u Libiji. Francuska je prepoznala potrebu da pomogne bivšim kolonijama da se izbore sa rastućim pokretom džihadista nakon libijske revolucije 2011, te sada podržava Haftara i sekularnu Libiju kako bi osigurala bezbednost svojih trupa na jugu. Borbe dodatno komplikuju plemenska dinamika, ratovanje bespilotnim letelicama i stalno širuće prisustvo stranih plaćenika - grupa „Vagner“povezana sa Rusijom obezbeđuje, ukazuje “Gardijan”, ključnu taktičku podršku LNA od prošle godine. Takođe, oko 10.000 Sirijaca sada se bori na obe strane
Gadafi danas sigurno ne bi prepoznao Libiju, koja je postala igralište za strane sile. Sudbina libijskog naroda sve više je u njihovim rukama