FK-3 ŠUŠKA SE VEĆ DVE GODINE
Analize pokazale veliku opterećenost Višeg suda u Beogradu
Nabavka FK-3 pratila je u poslednje dve godine susrete predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Kine Si Đipingom.
- Na primer, u julu 2018. godine delegacija Ministarstva odbrane Srbije posetila firmu u Pekingu i videla sisteme FK-3 i FM-3000. Zatim, u aprilu 2019. godine u pojedinim medijima je precizno navedeno da je jedna od tema razgovora dvojice predsednika i nabavka FK-3 - podseća Aleksandar Radić, vojni analitičar.
U Višem sudu u Beogradu broj sudskih sporova u 2019. godini u odnosu na 2016. se uvećao za 210 odsto, pa će Srbija morati da preduzme odgovarajuće mere kako bi smanjila preopterećenost i podigla efikasnost srpskog pravosuđa, što je uslov Evropske komisije za zatvaranje poglavlja 23.
Ovaj podatak pokazuje da alternativni načini rešavanja sporova, poput medijacije, još uvek nisu zaživeli u Srbiji i da je sud i dalje mesto gde građani žele da dođu do pravde. Tako bar pokazuje analiza Ministarstva pravde koja je poslužila za izradu nove strategije razvoja pravosuđa od 2020.do 2025. godine, koju je Vlada nedavno usvojila, a za uočene slabosti definisane su nove mere. Među tim merama, prema saznanju “Blica”, jesu i izmene pojedinih zakona i izrada novih kojima bi se definisale nadležnosti i nove mreže nekih sudova ali i onih kojima bi se podstaka praksa alternativnog rešavanja sporova.
Naš izvor iz Nemanjine 11 tvrdi da su neke od njih upravo usmerene na Viši sud u Beogradu jer je jedan od najopterećenijih u Srbiji.
- Analiza je pokazala da je broj predmeta u 2018. godini bio 210.712, što je 125,80 više nego u 2016. Ako se poredi sa 2019. godinom, ide i preko 200 procenata, što je enormna opterećenost. Veliki broj predmeta utiče i na efikasnost Višeg suda, ali i celokupnog
pravosuđa Srbije, što je ključna primedba EK. Zbog toga je u ovom sudu još u 2019. godini povećan broj sudija, ali to nije dovoljno da
se smanji pritisak već se moraju menjati i zakoni koji se odnose na nadležnosti i mrežu sudova i oni vezani za alternativne načine rešavanja sporova, koji nisu zaživeli. Naime, u 2018. godini samo 619 sporazuma zaključeno je medijacijom, a 374 predmeta posredovanjem - kaže naš izvor iz Nemanjine 11.
Njegove navode potvrđuju i iz Višeg suda u Beogradu.
- Broj predmeta u 2018. godini u poređenju sa 2016. godinom povećan je za 125,80 odsto, dok je u 2019. godini u odnosu na 2016. godinu povećanje od 210 procenata. To je velika opterećenost pa je predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović Ministarstvu pravde uputio predlog za dopunu radnog teksta nove strategije pravosuđa. On je još 2019. godine tražio
da se poveća broj sudija jer je analiza prvostepenog građanskog odeljenja viših sudova u Srbiji za 2018. godinu pokazala da je tada prosek u radu, bez Višeg suda u Beogradu, po sudiji bio 687 predmeta. U isto vreme sudije Višeg suda u Beogradu su imale u proseku po 2.362 predmeta - navode u Višem sudu u Beogradu.
Oni dodaju da sa povećanjem broja sudija broj predmeta u 2019. godini po sudiji se smanjio na 1.155 predmeta.
- Formirana su nova šest veća pa je u januaru 2020. godine došlo do dodatnog
PO SUDIJI SUDIJA BROJ PREDMETA POVEĆANJEM BROJA A DODATNO NA 1.155 PREDMETA,
U 2019. SE SMANJIO VEĆA SU FORMIRANA NOVA SMANJENJE DONELA
smanjenja broja predmeta u radu po sudiji u prvostepenom građanskom odeljenju, zbog čega se ročišta u proseku zakazuju na tri umesto dotadašnjih šest meseci. I zahtev predsednika Stepanovića oko izmene Zakona o parničnom postupku, u delu koji se odnosi na uvećanje visine cenzusa, u imovinskopravnim sporovima, prihvaćen je, odnosno trebalo bi da se uveća sa sadašnjih 40.000 evra. Ovaj nizak cenzus, koji je na snazi od 2014. godine, uvećao je obim rada sudija ovog suda za 40 odsto. Uvažen je i predlog da se nabavi poseban softver koji bi omogućio automatsko prelivanje predmeta drugostepenog građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu, koji prelazi prosek republike, na ostale sudove istog ranga - kažu u PR službi Višeg suda. n
Analiza je pokazala da je broj predmeta u 2018. godini bio 210.712, što je za 125,80 više nego u 2016. Ako se poredi sa 2019. godinom, ide i preko 200 procenata, što je enormna opterećenost