KAKO JE HRVATSKA OSLOBOĐENA ZA ZLOČINE
Tačno 25 godina od „Oluje” i skoro osam godina od oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču u Hagu, i dalje se postavlja isto pitanje: kako je moguće da niko nije odgovoran za jedan od najvećih zločina i najveće etničko čišćenje nakon Drugog svetskog rata u Evropi?
Hrvatska je i ovog leta proslavila takozvani dan pobede, dan kada je počela akcija „Oluja” tokom koje je proterano više od 250.000 Srba, a ubijeno ili nestalo 1.852. S druge strane, Srbija je obeležila Dan sećanja na stradale i prognane tokom ovog zločina. I tako već decenijama. Jedni slave, drugi tuguju. Novina je da se prvi put ove godine na obeležavanju „Oluje” u Kninu pojavio i jedan Srbin - predsednik SNV Boris Milošević. I dok je taj korak premijer Hrvatske Andrej Plenković pozdravio, bivša predsednica Vlade Jadranka Kosor zatražila je od Miloševića da kaže da „Oluja” nije bila etničko čišćenje. Kosor, inače jedna od umerenijih hrvatskih političarki, tvrdi da „Oluja“nije bila etničko čišćenje! I poziva se na presudu Haškog suda generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču koji su vodili akciju. Na najsporniju presudu koju je Tribunal ikad doneo.
Sudija Fausto Pokar, i sam član žalbenog veća koje je presudilo Gotovini i Markaču, napisao je u svom izdvojenom mišljenju da je oslobađajuća presuda „protivna bilo kakvom osećaju za pravdu”.
„Fundamentalno se protivim celoj žalbenoj presudi, koja je protivna bilo kakvom osećaju za pravdu“, napisao je Pokar.
Prethodno je Haški tribunal 15. aprila 2011. godine prvostepeno osudio Gotovinu na 24 godine zatvora zbog zločina nad Srbima iz Krajine tokom i posle operacije „Oluja“. Markač je osuđen na 18 godina, a Ivan Čermak oslobođen. Presudu je jednoglasno donelo tročlano sudsko veće kojim je predsedavao sudija Alofs Ori.
Međutim, apelaciono veće Tribunala izreklo je godinu i po dana kasnije oslobađajuću presudu svima, i to preglasavanjem - troje sudija je bilo za oslobađanje, a Italijan Pokar i Maltežanin Karmel Ađijus su rekli da su generali krivi. Dakle, Gotovini i Markaču je u Hagu sudilo osmoro sudija, petoro je utvrdilo da su krivi, a oslobodilo ih je troje.
Odluku da ponište prvostepenu presudu i oslobode Gotovinu i Markača donele su sudije Teodor Meron iz SAD, Patrik Robinson s Jamajke i Mehmet Ginej iz Turske.
POKAR: AKO SU VEĆ HTELI DA IH OSLOBODE...
U svom izdvojenom mišljenju, italijanski sudija Pokar ukazao je na, kako kaže, „veliki broj grešaka i pogrešnih konstrukcija u rezonovanju većine sudija”, ocenjujući da je pravosnažna presuda zasnovana na pogrešnoj interpretaciji zaključaka prvostepenog veća i kršenju sudske prakse i standarda u žalbenom postupku. Po njemu, većina sudija se „pretvarala” da je razmatrala sav dokazni materijal...
A prema tim dokazima, artiljerijski napadi Hrvatske vojske na Knin, Obrovac, Gračac i Benkovac 4. i 5. avgusta 1995. bili su protivpravni i sprovedeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata vojnopolitičkog vođstva Hrvatske, čiji su Gotovina i Markač bili protagonisti, u cilju trajnog progona srpskog stanovništva. Na čelu poduhvata bio je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Pokar je podvukao da je kamen temeljac prvostepene osuđujuće presude bio nalaz da je granatiranje četiri grada u Krajini bilo nezakonito jer su granate padale van kruga od 200 metara od vojnih ciljeva. Dakle, hrvatska vojska je nasumično pucala po gradovima.
Proglašavajući jednoglasno pravilo 200 metara „neutemeljenim u dokazima“, žalbeno veće je potom većinom glasova utvrdilo da nema drugih dokaza da su artiljerijski napadi na gradove bili protivpravni?! Većina sudija je, uz protivljenje Pokara i Ađijusa, utvrdila da pošto napadi nisu bili protivpravni, nije moglo biti ni udruženog zločinačkog poduhvata...
U svom veoma oštrom
Brionski transkripti
Tuđman: Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu, odnosno da ono što nećemo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana
Tuđman: Znači, na taj način im dati put, a jamčiti tobože građanska prava i tako dalje
izdvojenom mišljenju, Pokar naglašava da većina sudija nije uzela u obzir ni Gotovinino naređenje od 2. avgusta 1995. da se „gradovi stave pod artiljerijsku vatru”, kao ni brojna svedočenja očevidaca, vojnika Unprofora i eksperata.
900 PROJEKTILA ZA DAN
Sudija Ađijus, koji se takođe suprotstavio oslobađajućoj presudi, naglasio je da ne može biti ignorisana činjenica da je na Knin palo 900 projektila za dan, a da o bilo kakvom otporu iz grada ne postoje dokazi.
- Na osnovu svih faktora, ja sam zaključio da je napad na Knin bio neselektivan i samim tim protivpravan podvukao je sudija Ađijus.
Kao dokaz o postojanju zločinačkog udruženja, prvostepeno veće je utvrdilo, podseća Pokar, da je, posle brionskog sastanka - na kom su „učesnici govorili o važnosti da odlazak srpskog stanovništva bude deo i rezultat napada koji će uslediti” - usledila deportacija „najmanje 20.000 ljudi” koji su artiljerijskim atacima u „Oluji” nasilno bili pokrenuti iz gradova.
- U samo tri paragrafa, većina u žalbenom veću zaključuje da brionski sastanak, zločini počinjeni nad preostalim Srbima u avgustu i septembru 1995. i diskriminatorna politika i imovinski zakon nisu dovoljni dokaz da je postojao udruženi zločinački poduhvat. Po mom uverenju analiza većine sudija... netačna je i obmanjujuća - naglašava Pokar, i dodaje:
- Ako je većina sudija želela da oslobodi Gotovinu i Markača, neko bi se mogao zapitati šta je želela da postigne poništavanjem nalaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat, umesto da se koncentriše na njihov doprinos tom poduhvatu. Ostavljam to pitanje otvorenim - zaključio je Pokar.
Sudija Ađijus je u sličnom protivnom mišljenju pristup na kojem je većina utemeljila presudu nazvao „uskim”, „veštačkim”, „manjkavim”, „zbunjujućim i zbunjenim”, i „problematičnim”.
ZLOČIN ISPLANIRAN NA BRIONIMA
Da je „Oluja” bila udruženi zločinački poduhvat smišljen da protera sve Srbe iz Kninske krajine dokazuju i „Brionski transkripti”, dokument sa sastanka vrha Hrvatske održanog 31. jula 1995. na Brionima, uoči „Oluje“. Prema transkriptima, hrvatski predsednik Franjo Tuđman doslovno kaže: „da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu, odnosno da ono što nećemo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana”.
Tuđman je predložio da nakon prvog dana operacije po Benkovcu i Obrovcu hrvatske snage iz vazduha bace letke Srbima sa uznemirujućim porukama.
- Jedan letak ovako, znači opšte rasulo, pobeda Hrvatske vojske uz podršku sveta i tako dalje. Srbi, vi se već povlačite preko i tako dalje, a mi vas pozivamo da se ne trebate povlačiti, mi vam jamčimo... Znači, na taj način im dati put, a jamčiti tobože građanska prava i tako dalje - rekao je Tuđman na brionskom sastanku.
Ovi transkripti jasno dokazuju nameru udruženog zločinačkog poduhvata, a strašne posledice „Oluje“, kao i da su Gotovina, Markač i drugi ovu nameru i sproveli u delo.