AKO NE LAŽEŠ, BORIŠ SE ZA GOLU EGZISTENCIJU
su umetnički heroji mnogih, neki su njihove radove videli uživo, neki u vodičima ili knjigama. Ja se bavim aproprijacijom - umetničkom metodom koja podrazumeva da uzmete nešto već urađeno, kao predložak i napravite novi rad. Svako želi da uzima od najboljih, pa tako i ja. Savremeni muškarac je moj model, ali je mapa rada nešto što već postoji i što imamo urezano u vizuelnom pamćenju. A što se tiče boja, možda je najbolje videti slike i objekte uživo i kao celinu, ali moja paleta je svakako prilagođena temi izložbe.
Gotovo svaka vaša izložba protkana je i nekom od ikona pop kulture. Zašto ovoga puta Brus Li?
- Brus Li je bio naš zaštitnik, mladić iz naroda, radnik, neko ko ispravlja nepravdu. Sitna građa i od oružja samo nunčake, samo su doprinele tome da ga još više poštujemo kada nas brani.
I izložba „Lažni bol“je multimedijalna, uz audio-rad Manje Ristić. Nisu vam dovoljni samo slike i objekti?
- Nisu. Manja i ja dugo sarađujemo, ona je izuzetna umetnica, baš kao i moj dugogodišnji saradnik i prijatelj Milan Stošić, idemo iz projekta u projekat. Uvek se radujem i iščekujem šta će da napravi ovog puta. Mi pravimo nekakve timove umetnika koji mnogo pomažu i nadopunjuju jedni druge. Imamo i mlade snage koje nam se pridružuju - moje tako nadarene studente.
Nedostatak novca jednom ste okarakterisali „glavnim krivcem“što u Srbiji nema vrhunske umetnosti i vrhunske kulture, a evo došli smo do nule za kulturu i surove realnosti da je samostalnim umetnicima ugrožena egzistencija…
- Svako zna za sebe najbolje kakav je i za šta želi da se bori. Ovde se većina ljudi, ako ne laže, bori za golu egzistenciju. Naše društvo se trudilo od 90-ih da suprotstavi narod, radnike, seljake, običan svet, mlad svet, estradne umetnike sa svetom kulturne i umetničke elite. A mi smo isti, jedan smo narod i volimo da komuniciramo i razmenjujemo mišljenja na razne teme. Niko nas sve zajedno neće u tome sprečiti, niti od umetnika praviti smešne, umišljene i nesvesne pajace. Svako će se boriti kako oseća da treba, a umetnike treba jako pohvaliti koliko su se potrudili oko svoje branše, organizovali i apelovali na javnost kako bi nezaposleni preživeli i kako država ne bi od njih napravila medijsku sliku uobraženih prosjaka koji znaju samo da traže i troše tuđe. Mi svi radimo, plaćamo namete i trošimo i više nego što možemo da zaradimo. A neko od našeg rada, trošenja i napora ozbiljno profitira, i društvo je presrećno kada besplatno dobija sav taj umetnički rad i beskonačan trud - kako mentalni tako i materijalni. Lopatama ubacujemo privatan novac u tu državnu peć i privatno pravimo srpsku kulturu. Narodna je…
Svojevremeno ste izjavili da ne biste živeli u Srbiji da ne verujete da je ovde moguće napraviti nešto kvalitetno i dobro. Niste se pokolebali u međuvremenu?
- Ha-ha-ha, odlično pitanje. A odgovor je, kada sve ovo prođe i sakupim neki novac, putovaću malo…
nNaše društvo se trudilo od 90-ih da suprotstavi narod, radnike, seljake, običan svet, estradne umetnike sa svetom kulturne i umetničke elite. A mi smo isti, jedan smo narod