Uzeli bismo zlato i da su Ameri bili u Moskvi
Navršilo se 40 godina od kada su košarkaši Jugoslavije trijumfovali na Igrama 1980.
PRE NEŠTO VIŠE od 40 godina, muška košarkaška reprezentacija Jugoslavije postala je olimpijski šampion kada je u finalu u Moskvi pobedila Italiju! Nezaboravni plavi tim, koji je sa klupe predvodio selektor Ranko Žeravica, činili su Andro Knego, Dragan Kićanović, Rajko Žižić, Mihovil Nakić, Željko Jerkov, Branko Skroče, Zoran Slavnić, Krešimir Ćosić, Ratko Radovanović, Duje Krstulović, Dražen Dalipagić i Mirza Delibašić.
Do olimpijskog zlata, reprezentacija SFR Jugoslavije je stigla bez poraza, uz maksimalnih osam pobeda.
Ipak, treba biti iskren i reći da tada nije učestvovala reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država jer su oni bili predvodnici bojkota zbog sovjetske invazije na Avganistan. Čak 65 država je odbilo da učestvuje, gotovo polovina svih plasiranih na OI.
Kao apsolutni favoriti u odsustvu SAD izdvojili su se timovi SSSR i Jugoslavije. „Zbornaja komanda“, kao prvak Evrope, imala je idealnu priliku da pred domaćim navijačima osvoji drugo zlato na olimpijadama. S druge strane, Jugoslavija, aktuelni svetski prvak, želela je da pokaže kako je bronza sa
Suma je golom vratio Partizan u meč, ali crnobeli nisu imali igru da pariraju raspoložnim fudalerima Novog Pazara koji su zasluženo slavili sa 3:2 u 2. kolu Superlige.
EP godinu dana ranije bila rezultat samo spleta loših okolnosti, i da se po prvi put okiti jedinim zlatnim odličjem koje joj je nedostajalo u bogatoj kolekciji medalja sa velikih takmičenja.
Koliki su značaj domaćini pridavali košarkaškom turniru i svojoj selekciji najbolje pokazuje primer da je, pored svih velikih asova u raznim sportovima koje je imao SSSR, baš kapitenu košarkaškog tima Sergeju Bjelovu pripala čast da upali olimpijski plamen. Bila je to su se kvalifikovali u finalnu grupu koju su činile po dve prvoplasirane ekipe iz sve tri grupe na turniru.
U finalnoj grupi bili su bolji od Italije (102:81), zatim Kube (112:84), Sovjetskog Saveza (101:91) i Brazila (96:95), pa je na taj način izboren plasman u finale, koje je odigrano 30. jula 1980. u Olimpijskoj dvorani.
Rival „plavima“ponovo je bila Italija, a Jugoslavija je kao i pet dana ranije izvojevala pobedu (86:77) i na taj način osvojila olimpijsko zlato.
Čitavim tokom finalna utakmica je bila pod našom kontrolom nezavisno od kretanja rezultata. Na poluvremenu smo vodili sa 42:37, u drugom delu Italijani su prišli na 56:53, ali je to bilo sve što su uradili. Na kraju su naši momci dali sebi oduška, bilo je tu i egzibicija, dodavanja iza leđa, zakucavanja… Jedina mrlja na celoj utakmici je povreda Dragana Kićanovića samo šest sekundi pre kraja meča. Njega je grubo faulirao Dino Menegin, udarivši Kiću kolenom u butinu. Zbog toga je našem beku dugo ukazivana pomoć pa je na kraju iznet sa terena. Nije mogao kasnije čak ni da se popne na pobedničko postolje, već je umesto njega medalju uzeo njegov najbolji drug Zoran Slavnić.
Na kraju trijumf 86:77 i prvo (i jedino) zlato Jugoslavije na olimpijadama.
n
Iskreno, 13 dana nisam potrčao, a zadnja loža me i dalje boli, rekao je prvi strelac Čempionšipa, koji je stisnuo zube i odigrao oba produžetka.
Fulam je pred početak sezone odlučio da igra na sve ili ništa. Odbio je ponudu za Aleksandra Mitrovića vrednu 40 miliona i krenuo je u borbu za ekspresan povratak u Premijer ligu. Gotovo 14 meseci kasnije, cilj je ispunjen - Fulam je pobedio Brentford sa 2:1 u najvrednijem meču u istoriji fudbala. Da, da, tako je. Plej-of za popunu Premijer lige donosi više od Lige šampiona i Svetskog prvenstva. Tačnu sumu je teško izračunati, ali će klub iz zapadnog dela Londona zaraditi oko 150 miliona evra.
Mitrović je cele sezone vukao tim, završio je kao najbolji strelac Čempionšipa sa 26 golova, ali ga je povreda zadnje lože sprečila da igra u polufinalu sa Kardifom. Čak je i meč sa Brentfordom počeo kao rezerva, da bi u 90. minutu stisnuo zube i pojavio se na terenu. Bilo je 0:0 i meč je ušao u produžetke.
- Iskreno, nije bi trebalo da budem na “Vembliju”. Negde sam na pola puta oporavka i zadnja loža me baš boli. Ali, doneli smo odluku i ponekad u životu morate da se kockate - rekao je Mitrović.
On je u 117. minutu asistirao dvostrukom strelcu Džou Brajanu za 2:0, posle čega su komšije iz Brentforda uspele samo da ublaže poraz. - Srećan sam što smo rizikovali, srećan sam zbog tima i menadžera. Zasužili smo uspeh. Poslednjih 13 dana nisam potrčao. Radio sam samo u teretani. Onda smo odlučili da
pokušam