Posle dva dana borbe izgubio bitku za život

U BORSKOJ OPŠTOJ bolnici juče je preminuo Paun Dudejić (66), koji je pre dva dana zadobio opekotine četvrtog stepena u požaru koji je zahvatio njegovu kuću u selu Veliki Krivelj kod Bora. On je u trenutku izbijanja požara spavao u kući, kada mu je vatra zahvatila čak 75 odsto tela.

- Lekari su se dva dana borili da ga spasu, bio je priključen na aparate, ali je jutros podlegao povredama - kazao je dr Goran Joksimović, direktor Opšte bolnice u Boru.

Nesrećnom čoveku su usled strašnih opekotina koje je zadobio u požaru otkazali bubrezi.

nBalkanska mreža kriminala odavno se razgranala van granica balkanskih zemalja i našla se u fokusu svetskih policija. Nestabilnost izazvana mahom ratovima devedesetih godina na području zapadnog Balkana iselila je kriminalce iz svojih domovina i primorala ih da se prilagode nekim novim kriminogenim sredinama i pronađu svoje mesto. Kako su pronalazili svoja utočišta?

PRILIKE DEVEDESETIH GODINA na našem području napravile su odlične uslove za stvaranje kriminalnih grupa o čemu se, između ostalog, govori i u najnovijem izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).

U izveštaju se citiraju reči Federika Vereze iz knjige „Mafije u pokretu“(Mafias on the move), koji objašnjava da sukobi ili humanitarne krize često za posledicu imaju selidbu stanovništva koja dovodi do onoga što autor naziva “izmeštanjem” kriminalnih grupa. Primer su italijanske mafije koje su se dvadesetih godina 20. veka preselile u SAD, ali i izmeštanje ruske mafije posle raspada Sovjetskog Saveza ili Ibosa iz Nigerije u druge delove sveta. Slična sudbina zadesila je i balkanske mafijaše.

- Važno je spomenuti da se kriminalci ne sele u inostranstvo kao deo svesne strategije, već je često to posledica neplaniranih okolnosti. Da li su muškarci koji su se borili u ratovima na Balkanu devedesetih mogli da zamisle da će dvadeset godina kasnije pregovarati o kupovini kokaina u Brazilu ili raditi kao telohranitelji u Južnoj Africi? Da li su mladići, koji su odrastali u nekim od najsiromašnijih sela u Albaniji ili na Kosovu sredinom devedesetih, mogli da zamisle da će biti veliki igrači na tržištu droge u Londonu, Amsterdamu ili Rimu? - navodi se u izveštaju.

ŠPANIJA

Ovdašnji kriminalci su u Španiju stigli nakon rata u Jugoslaviji, a privlačna im je bila iz više razloga - dobro vreme, dobra lokacija, dobra infrastruktura i povoljne prilike za pranje novca. Prve kriminalne aktivnost vezuju se mahom za nasilništvo i krađe.

Pojedine bande (naročito albanske i kosovske) izveštile su se u provalama u industrijska postrojenja. Obično se za takve kradljivce koristi naziv “butonjerosi” (provalnici), jer su specijalizovani za provaljivanje šifre na sefovima i zaobilaženje sigurnosnog sistema.

Druge su se usredsredile na provalu i pljačkanje luksuznih kuća, naročito kuća profesionalnih fudbalera. Pojedine grupe su umešane u šverc oružja - navodi se u izveštaju GI-TOC.

Španija je zbog svoje geografske pozicije važno čvorište za prolazak kokaina prokrijumčarenog iz Latinske Amerike koji se doprema u najveće luke poput Valensije i Alherisasa.

- U pojedinim izveštajima se pominje da članovi posade broda, nakon što on uplovi u španske vode, bacaju u more posebno izrađene vreće sa drogom koje imaju GPS odašiljač. Droga se potom ubacuje u jedrilice ili gumene čamce. Ovu tehniku je navodno koristila grupa predvođena Vinetuom Čokovićem (crnogorskim državljaninom), koga je španska policija uhapsila 2015. u operaciji u kojoj je zaplenjeno 3,5 tona kokaina i 9,3 miliona evra u kešu objašnjavaju u izveštaju.

Nesrećnom muškarcu vatra je, dok je spavao, zahvatila 75 odsto tela

Srpski kriminalci nakon rata u Jugoslaviji otišli su u Španiju gde su preselili poslove

Meka crnogorskih i srpskih grupa u Španiji je Valensija, u kojoj je 2012. godine uhapšen ozloglašeni Luka Bojović zajedno sa još dvojicom članova zemunskog klana, Vladimirom Milosavljevićem i Sinišom Petrićem.

U tom gradu je 2014. godine iz stana Gorana Radomana nestalo oko 200 kilograma kokaina, zbog čega su pokrenute razmirice unutar kotorskog klana koji je nakon toga podeljen u dve zaraćene grupe - škaljarsku i kavačku.

JUŽNA AFRIKA

Južna Afrika je još od osamdesetih godina bila privlačna zemlja balkanskim kriminalcima jer otežava pravosudim sistemima njihovih matičnih država da im uđu u trag.

- Između ostalog, zbog slabog kanala komunikacije, oskudnih informacija i nepostojanja bilateralnih sporazuma o ekstradiciji objašnjava se u izveštaju.

S jedne strane, Južna Afrika sa svojim stabilnim finansijskim sistemom pogodna je za pokretanje biznisa, ilegalnog ili legalnog, ima dobru infrastrukturu i dobro je povezana sa globalnim tržištima, dok sa druge strane, pravosudni sistem je slab, korupcija je ušla u sve pore, a tržište protekcije je, procenjuje se, već uspostavljeno.

Prava prekretnica došla je sa pristizanjem češkog i srpskog begunca, Radovanom Krejčirom i Dobrosavom

Gavrićem.

Od 2018. do 2020. u Johanezburgu se dogodilo najmanje devet ubistava i dva pokušaja u kojima su učestvovali Srbi umešani u kriminal ili bivši pripadnici paramilitarnih organizacija.

LATINSKA AMERIKA

U delu izveštaja koji se bavi kriminalcima sa Balkana u Latinskoj Americi objašnjeno je da je ona postala “Eldorado” za kriminalne grupe sa naših prostora, a procenjuje se da je žarište postala između 2008. i 2020. godine. I za to postoji nekoliko razloga.

- Prvo, svetska ponuda koke i kokaina se povećala, a potražnja je ostala velika, posebno na unosnom evropskom tržištu i u Australiji. Drugo, došlo je do poremećaja u snabdevanju u Kolumbiji nakon mirovnog sporazuma sa kolumbijskom pobunjeničkom kriminalnom grupom FARK iz 2016, što je otvorilo mogućnosti kriminalcima sa zapadnog Balkana da uspostave veze sa novim dobavljačima objašnjavaju stručnjaci u ovom izveštaju.

Kao treći razlog navodi se da krijumčarenje narkotika nosi relativno nizak rizik, zahvaljujući korupciji, nizu rupa u zakonu, nestabilnosti u ključnim zemljama poput Venecuele, korupciji među lučkim zvaničnicima na oba kraja lanca snabdevanja.

Latinska Amerika postala je žarište balkanskih kriminalaca u periodu između 2008. i 2020. zbog velike potražnje kokaina u svetu