NIKAD BOLJA CENA MALINE, ALI PRINOS UPOLA MANJI

Trenutno stopostotno veću tražnju za malinom na svetskom tržištu zbog pandemije korona virusa Srbija, nažalost, ne može da iskoristi za znatno veću zaradu proizvođača, izvoznika i države, jer su prinosi maline u našoj zemlji ove sezone 50 odsto manji.

Pred kraj ovogodišnje sezone crvenog zlata, kako sumiraju u Asocijaciji proizvođača maline i kupine Srbije, sabirajući celokupnu situaciju na tržištu i kroz kakve su sve nedaće opet prošli malinari, ocena nije sjajna iz više faktora.

- Pre svega, ove godine imamo drastično manji prinos i to za čak 50 odsto. Ali, to nije samo problem za nas proizvođače nego i za izvoznike, a onda i za celu državu. Svi smo ostali kratkih rukava i, nažalost, ne možemo da iskoristimo situaciju na svetskom tržištu koja je takva da je malina deficitarna, jer su prinosi u Čileu niži za 70, a u Poljskoj za 60 odsto. Pandemija korona virusa pokazala je koliko je malina važan faktor za jačanje imuniteta ljudskog organizma pa je i tražnja za njom stopostotno veća u odnosu na prošlu godinu - priča za “Blic” predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović.

PONUDA I POTRAŽNJA Zbog daleko manjih prinosa, otkupna cena maline ove godine je viša pa se kilogram najčešćeg “vilameta” plaća od 200 do 215 dinara, pojedine ređe sorte dostižu cenu od 240, a organski gajena malina je u otkupu plaćana 270 dinara kilogram, ali su tek njeni prinosi ispod svakog proseka.

- Tih 215 dinara je ono što smo tražili i pre početka sezone, ali ova godina je po svemu specifična. Izvoznici stalno pričaju da cena zavisi od ponude i potražnje, a sada bi mi njih trebalo da pitamo koja bi cena trebalo da bude kada je ponuda 50 odsto manja, a tražnja 100 odsto veća? Odgovorno tvrdim da je u kvalitet ovogodišnjeg roda u proseku 85-90 odsto „rolenda“, maline prve klase, tako da u tom sistemu ponude i potražnje minimalna otkupna cena treba da bude još viša. Zbog vremenskih neprilika morali smo da primenjujemo znatno više agrotehničkih mera, tokom berbe plaćani su berači, tako da, suma sumarum, zbog većih ulaganja a manjeg prinosa, ni ova cena nije prava zarada za proizvođače - ukazuje Radović.

SVE MANJE KUPINE

Što se tiče srpskih kupinara, Radović kaže da su oni suočeni već petu godinu zaredom sa katastrofalnim odnosom otkupljivača i izvoznika, zbog čega su površine pod kupinom od 6.000 hektara pre šest godina, sada pale na oko 1.600 hektara. Pri tome, zbog monopolskog odnosa, otkupna cena crnih voćki se kao i lane tri puta survala za 24 sata, na sadašnji prosek od 40 dinara kilogram.

- Upozoravam izvoznike da na taj način više ne mogu da se igraju sa nama, jer da nije nas, ne bi bilo ni njihovih hladnjača. Znamo da se kupina sorte „loh nes“spakovana u posude od 250 grama izvozi se na sva tržišta Evropske unije i Rusije od 180 do 240 dinara i da se svake sezone prodaju sve količine. Zato tražimo potpuno realnu cenu 8090 za „čačanku“, odnosno 100-110 dinara za „loh nes“- kaže za „Blic“predsednik Asocijacije malinara i kupinara Srbije Dobrivoje Radović.