Anestezirani smo lajkovima
Uz sve te zabrane, najmanje se pažnje usmerava na stanje duha naroda, a kada klonemo duhom, i bolest nas lakše napada. Kad nema duhovne ispunjenosti, nema ni volje, pa nema ni produktivnosti, ispašta naravno i ekonomija, celo društvo nazaduje, kaže Igor Vins, talentovani perkusionista sa internacionalnom karijerom.
AUTENTIČNI MUZIČAR I kantautor Igor Vins, inspirisan žanrovima kao što su rege, fank, latino, afrobit i soul, sa svojim sastavom “Igor Vince & His Drum, Brass And Keys” kreira sopstveni ritam koji pokreće publiku na svakom koncertu. Njegova misija je poziv na zajedništvo jer, kako kaže, već godinama unazad prisutno je osećanje da se udaljavamo jedni od drugih, a zbog trenutne situacije sa virusom korona čak se preporučuje socijalna distanca.
- Izuzetno me sve ovo pogađa. I pre ovoga, godinama unazad prisutno mi je osećanje da se udaljavamo jedni od drugih, manje družimo, manje volimo. A sad tek, preporuke da se izbegavaju kontakti sa ljudima, to je žestok udarac. Mada se nekako nadam da će jednog dana, kada se nađe rešenje za problem sa koronom, potreba za bliskošću naglo eksplodirati. Uz sve te zabrane, najmanje se pažnje usmerava na stanje duha naroda, a kada klonemo duhom, i bolest nas lakše napada. Kad nema duhovne ispunjenosti, nema ni volje, pa nema ni produktivnosti, ispašta naravno i ekonomija, celo društvo nazaduje... U ovakvim vremenima najviše napora bi trebalo uložiti baš na tu stranu, kultura, i još više kulture, podizanje morala, jačanje duha. 3esma ૅ9reme je”, koju si nedavno uradio sa +ornsmanom &oyoteom i hrvatskim sastavom ૅBrain +olidays” je skrenula pažnju u celom regionu. Jesi li očekivao takav odjek i kako to doživljavaš?
- Veoma mi je drago da je tako. Pokušali smo iz sveg srca da ljudima ovog našeg rascepkanog regiona prenesemo poruku ujedinjenja. Osećam da je mnogo važno da budemo sve svesniji toga. Verujem da je odjek tako dobar jer ljudi žele da čuju takve poruke, i mislim da treba da se čuju sve češće.
Spot za tu pesmu ste snimali pored prepoznatljivh monumentalnih spomenika. Koju poruku ste želeli da pošaljete?
- Ti spomenici simbolizuju ujedinjenost ovih naših naroda, predstavljaju snagu jedinstva. To je ujedno i naša poruka - jedino možemo ujedinjeni.
Kako bi kroz ritam opisao sadašnje vreme? Čini se da je utihnuo ૅritam pobune”?
- Teško da bih mogao da kreiram tako letargičan ritam. Anestezirani smo lajkovima i komunikacijom na društvenim mrežama, ritam pobune nastaje u direktnom kontaktu, razmeni ideja, interakciji, u razgovorima a ne u četovima.
Ti si, sledeći svoju ljubav i strast,, a zahvaljujući talentu, stigao da budeš član benda )emija Kutija. Kako to doživljavaš i šta je sledeće što bi voleo da ostvariš? - Hvala vam. Da, ljubav je presudna. Samo ona može da nas odvede daleko, tamo gde čak ni snovi ne mogu. Osim što je ostvaren moj najveći izazov, da se nađem na najužarenijoj mogućoj poziciji perkusioniste na svetu u bendu jednog od najvećih afričkih muzičara ikada, i to kao prvi beli muzičar u istoriji familije Kuti, iskustvo koje sam stekao svirajući sa Femijem je zaista retko i neprocenjivo.
Želja mi je da muzika koju ja stvaram, naročito neka od novih pesama na kojima radim, nadjača ove surove aktuelne trendove gde svaka nova pesma posle mesec dana bude potpuno zaboravljena i skrajnuta sa svih lista emitovanja.
*de crpiš inspiraciju za svoju muziku?
- U ljubavi, u kontaktima sa ljudima, u novim iskustvima, perspektivama...
Ģta slušaš u poslednje vreme i čiji koncert bi voleo da vidiš u Srbiji?
- U poslednje vreme najviše slušam Natiruts, Seu Jorge, Alpha Blondy, Havana D’primera, Issac Delgado... Voleo bih da u Srbiji vidim Rage Against The Machine!
Svirao si pred publikom širom sveta. Koji nastupi su ti u posebnom sećanju?
- Koncert u Njujorku u Central parku, pred najvećim afro-pank fanovima. Koncerti u Beogradu i u Zagrebu kao ubedljivo najvatreniji.
I nastupi u Parizu, Pariz ima poseban vajb.
Kakvi su ti planovi, ukoliko se danas može nešto planirati?
- Da održim zdrav razum dok koncerti ne počnu ponovo da se dešavaju.
skim vezama. Istraga je tada krenula u pravcu da je on još jedna žrtva rata zavađenih kriminalnih grupa, u kome je od februara 2015. ubijeno više od 40 osoba.
Ubrzo se došlo do materijalnog dokaza, DNK traga, da je Vukovića ubio Nišlija Petar Jovanović. Jovanović je bio van domašaja naših istražitelja, a 28. maja, rano ujutro je uhapšen u okolini Odese, luke na Crnom moru. On je samo nekoliko sati pre toga sa Nišlijom Milanom Brankovićem (31), Crnogorcima Stefanom Đukićem (30) i Emilom Tuzovićem (30) pokušao da u Kijevu ubije navodnog šefa “kavčana” Radoja Zvicera. Upravo su Nišlije pucale u Zvicera. Iako su ga pogodili pet puta u grudi, Zvicer je preživeo, a da li je napadače omela njegova supruga Tamara koja je istrčala i pucala u njihovom pravcu, nagađa se. Za sada nema informacija da li će Srbija možda zatražiti izručenje Jovanovića, protiv koga je Višem tužilaštvu u Beogradu podneta krivična prijava zbog sumnje da je ubio Vukovića.
Vuković je likvidiran 17. januara uveče u Ulici Danila Lekića Španca dok je u svom BMW X5 čekao decu iz Osnovne škole “Borislav Pekić”. Te večeri ubica je prišao vozačevom prozoru,
pucao, naočigled roditelja i dece koja su izlazila iz škole. Nakon toga se udaljio, a u bekstvu mu je pomogla i magla, koja je te večeri prekrila prestonicu.
Samo dva dana posle ubistva Vukovića, u atinskom restoranu likvidirani su Igor Dedović (43), navodni vođa “škaljaraca”, i Stevan Stamatović (43). Pominjalo se da je ova egzekucija upravo osveta “kavčana” za ubistvo Vukovića. Dokaza koji bi potkrepili tu tezu za sada nema, jer još nisu uhapšena
četvorica egzekutora.
Inače, Jovanović je u Srbiji poznat po spektakularnoj pljački niške ekspoziture Vojvođanske banke, odakle je 5. marta 2010. sa saučesnicima ukrao 48 miliona dinara. Razbojnici su bili maskirani u žene, imali su plave perike, a u rukama držali cveće. Robijao je osam godina i iz zatvora izašao u martu 2018. godine. Da li je od tog momenta do trenutka hapšenja u Ukrajini odradio još neki posao, istražuje se.